Antoan Lavoazije

Otac moderne hemije   
rođen:   26. avgust, 1743.
Pariz, Francuska   
preminuo:   8. maj, 1794.
Pariz, Francuska   

Antoan-Loren de Lavoazije ( fr. Antoine-Laurent de Lavoisier) (26. avgust 1743. - 8. maj 1794.) bio je poznati francuski plemić i hemičar. Zbog doprinosa u oblikovanju modernih shvatanja osnova hemije opravdano se smatra ocem te nauke.

Život Lavoazijea

Lavoazije je rođen u bogatoj i uglednoj pariškoj porodici što mu je omogućilo veoma dobro obrazovanje i udoban život.

U najranijem periodu svog obrazovanja, Lavoazije je pokazao veliko interesovanje za nauku, prvenstveno hemiju, botaniku i astronomiju koje je aktivno izučavao. Međutim, u skladu sa željama svoje porodice, Lavoazije završava prava nakon čega biva primljen u advokatsku komoru iako se pravom nikada nije aktivno bavio kao advokat. Svo Lavoazijeovo obrazovanje u velikoj meri je obeleženo idejama i idealima francuskog Prosvetiteljstva.

Najranije doprinose nauci Lavoazije je dao na polju geologije. Prvi rad na polju hemije potiče iz 1764. Lavoazije je brzo napredovao, i već sa 25 godina (1768.) primljen je u Akademiju nauka.

1771. godine Lavoazije se ženi sa 14-godišnjom Marijom-Anom Polz (Marie-Anne Pierrette Paulze) koja će se pokazati kao iskren saradnik i osoba koja je znatno doprinosila Lavoazijeovom radu. Poznato je da je za Lavoazijea prevela niz dokumenata sa engleskog. Zbog bliske saradnje između ovo dvoje teško je oceniti koliko su zaista značajni bili doprinosi gđe. Lavoazije.
 
Portret bračnog para Lavoazije

Veoma rano, sa 26 godina, Lavoazije počinje da se bavi politikom i ekonomijom. Postaje član privatnog društva kome je bilo povereno prikupljanje poreza širom Francuske. Lavoazije se aktivno borio i radio na reformi francuskog poreskog i monetarnog sistema ali i na standardizaciji svih mera i širokoj upotrebi metričkog sistema.

Nažalost, na vrhuncu Francuske buržuaske revolucije, ne prepoznavši Lavoazijeov reformistički rad i doprinose nauci, Lavoazije biva označen izdajnikom. Na suđenju, uprkos brojnim apelima za njegovo pomilovanje, predsednik revolucionarnog suda odlučuje da “Republici ne trebaju ni naučnici ni hemičari; tok pravde ne može biti prekinut” (“La République n'a pas besoin de savants ni de chimistes ; le cours de la justice ne peut être suspendu.”) i osuđuje Lavoazijea na smrt. Istog dana kada je uhapšen i osuđen, Lavoazije je i pogubljen na giljotini. Đuzepe Lagranž, poznati italijansko-francuski matematičar i Lavoazijeov savremenik je događaj najbolje sumirao rečenicom: “Trebao im je samo trenutak da odrube tu glavu, ali će Francuskoj trebati bar sto da bi takvu ponovo izrodila”

Posle nešto više od godinu dana posle pogubljenja, Francuska vlada je oslobodila Lavoazijea svih optužbi i priznala da je bio lažno optužen. U Parizu je bio podignuta njegova bista za koju se kasnije ispostavilo da je urađena prema glavi jednog Lavoazijeovog saradnika a ne samog Lavoazijea. Budući da nije bilo novca za prepravke, statua je ostala takva do Drugog svetskog rata, kada je pretopljena. Nažalost, nikada je nije zamenila druga.

Doprinosi hemiji

Priroda sagorevanja

Pre Lavoazijeovih otkrića, nauka je na sve procese sagorevanja gledala kroz flogistonsku teoriju. Naime, po ovoj zastareloj teoriji prilikom svakog sagorevanja materija oslobađa se specifična supstanca pod imenom flogiston.

Veliki deo Lavoazijeovog naučnog rada se koncentrisao upravo na problem sagorevanja. Lavoazije je bio veliki protivnik flogistonske teorije i tokom svog rada, kroz niz eksperimenata (uglavnom vezanih za vodonik) on je uspešno pokazao da je sagorevanje zapravo reakcija supstance sa kiseonikom i time uspešno oborio flogistonsku teoriju (mada će i ova definicija oksidacije kasnije biti proširena). Od tada je Lavoazijeovo viđenje sagorevanja opšte-prihvaćeno. Važno je napomenuti da je Lavoazije prvi imenovao kiseonik kao element 1778. Lavoazije je, takođe, uspešno pokazao ulogu kiseonika u rđanju metala kao i u biljnom i životinjskom disanju; svi spomenuti procesi su suštinski lagano sagorevanje.

Zakon održanja mase

Lavoazije je prvi izvodio eksperimente u kojima je pažljivo merio mase reaktanata i proizvoda reakcije. Spaljujući fosfor (po nekim izvorima živu), Lavoazije je primetio da je proizvod reakcije teži od prvobitne količine fosfora upravo za masu utrošenog vazduha. Ovim je Lavoazije dokazao da, iako supstance u reakciji menjaju svoj oblik, količina materije sa jedne i druge strane reakcije uvek ostaje ista. Ovo je dovelo do formulisanja Zakona održanja mase (koji se često naziva i Lavoazije-Lomonosovljev zakon jer su ga ova dva naučnika nezavisno dali u, grubo rečeno, isto vreme) koji je jedan od fundamentalnih hemijskih zakona. Lavoazijeov rad je ujedno prvi koristio stehiometriju, te se on smatra i njenim pionirom.

Uticaj na hemiju

Doslednost Lavoazijeovih teorija i njihova verifikacija eksperimentalnim putem u velikoj meri je doprinela kredibilnosti njegovog rada. Sumiravši sve moderne teorije, odbacivši flogiston i precizno definisavši neke od fundamentalnih hemijskih pojmova, Lavoazije je sastavio knjigu koja se smatra prvim hemijskim udžbenikom (Traité Élémentaire de Chimie - Osnovni spis hemije).

Lavoazije je prvi ukazao na mogućnost postojanja alotropskih modifikacija uvidevši da je dijamant zapravo kristalni oblik ugljenika.

Zahvaljujući svemu ovome Lavoazije je postavio temelje hemije kao nauke i njen razvoj okrenuo u pravom smeru. Upravo zbog toga se Lavoazije nesumnjivo može smatrati ocem moderne hemije.

Izvor: Wikipedia