Unutar našeg tela postoji čitava armija antioksidanata koja nas štiti od procesa starenja i bolesti.

Mnoge studije su dokazale da nam antioksidanti pomažu u prevenciji raka i srčanih bolesti, čuvaju memoriju, smanjuju rizik od degenerativnih bolesti, umanjuju bol, zamor u mišićima, sprečavaju neka oboljenja oka, čak pomažu i protiv bora.

Za sve to smo čuli, ali većinu nas zanimaju sledeća pitanja: šta su tačno antioksidanti i kako je moguće da oni pomažu kod toliko mnogo telesnih problema? Antioksidanti koje unesemo u telo raspoređuju se po čitavom organizmu i popravljaju oštećene molekule. Kad budete pročitali ovaj tekst, poželećete da u svakom obroku koji jedete imate mnogo antioksidanata.

Da objasnimo prvo sam naziv. Živimo u svetu koji je pun negativnih elemenata i njima smo okruženi sa svih strana - vazduh je zagađen, trpimo UV-zračenje, čak i naše telo proizvodi hormone stresa i toksične hemijske reakcije. Svi ti toksini slabe molekule u našem organizmu, a hemijskim reakcijama nastaju slobodni radikali (molekuli bez elektrona koji hoće da ukradu drugim molekulima elektrone) ili - oksidanti.

Jednom kada se radikal oslobodi, šteta se brzo širi. Slobodni radikali u arterijama (obično nastali zbog hrane pržene u dubokom ulju, duvanskog dima ili zagađenja vazduha) menjaju strukturu lošeg holesterola, tako da on počne da uzrokuje srčane probleme. Sunčeva svetlost udružena sa zagađenjem vazduha može da stvori slobodne radikale u oku, gde oni oštećuju retinalne ćelije, dovodeći do katarakte ili slepila. Takođe se mogu stvoriti slobodni radikali i u ćelijama kože, gde oštećuju DNA-ćelije, povećavajući rizik od raka kože i preranog boranja. Slobodni radikali, tj. oksidanti, mogu uništiti bilo koju ćeliju koja im se nađe na putu - kažu stručnjaci. Zato su toliko važni oni koji se bore protiv njih - antioksidanti. Oni deluju tako što vraćaju molekulu izgubljeni elektron, bez oštećenja drugog molekula.

Naše telo stvara mnogo antioksidanata, ali to, nažalost, nije dovoljno da se izbori sa svim slobodnim radikalima, tako da antioksidante treba dodatno unositi - hranom.

Opisaćemo neke od najvažnijih antioksidanata:

Selen

Preporučena dnevna doza je 55 mikrograma. Ovaj mineral obavlja dvostruku dužnost u organizmu: sam deluje kao antioksidant i ubrzava prirodni telesni proces proizvodnje antioksidanata. Na Univerzitetu u Arizoni urađeno je istraživanje o lekovitosti selena na grupi od 1.312 pacijenata obolelih od raka kože. Istraživanje je trajalo čak deset godina. Jednoj grupi ubrizgavano je dnevno 200 mikrograma selena, a drugoj grupi davan je placebo lek. Pokazalo se da je u prvoj grupi čak za 18% manja smrtnost od bilo koje vrste raka.

Najbolji izvori selena: brazilski oraščići (95,8 mikrograma po orahu) i morski račići (33,7 mikrograma na 90 grama)

Vitamin E

Preporučena dnavna doza je 15 miligrama. Ovaj antioksidant bori se protiv srčanih bolesti, jača imunitet i pomaže u zaustavljanju oštećenja ćelija (oštećenje koje na kraju može prouzrokovati kancer). Takođe - ovaj vitamin pomaže da se znaci starenja ne pokažu rano na našem licu. Prema jednom istraživanju, miševi koji su bili izloženi ultravioletnom zračenju manje su imali bora ako im je davan vitamin E (i drugi antioksidanti u manjoj količini).

Najbolji izvori vitamina E: semenke suncokreta (10,3 miligrama na 30 grama), orasi (4,3 miligrama na trideset grama) i kikiriki buter (2,9 miligrama na dve kašičice).

Vitamin C

Preporučena dnevna doza je 75 miligrama. Ovaj vitamin nije samo zaštitnik od prehlade. On takođe pomaže da telo efikasno iskoristi vitamin E. Vitamin C štiti arterije i smanjuje rizik od srčanih bolesti.

Najbolji izvori: papaja, papričice i brokoli.

Karotenoidi

Ovaj pigment štiti kožu i oči od štetnog sunčevog zračenja.

Najbolji izvori: šargarepa, spanać.

Polifenol

Čuva memoriju.

Najbolji izvori: tamna čokolada (od tamnog kakaoa), crveno vino, čaj i kafa.

Koenzim Q-10

Koristan u prevenciji migrene i u snižavanju povišenog krvnog pritiska.

Najbolji izvori: pileće grudi i sve vrste ribe.

Izvor : krstarica

Po  bogatstvu karotenoida istice se muskatna tikva  To je biljka izduženog ploda a semenke su na suprotnom kraju od drške Karotenoidi, tačnije beta karoten je prekursor vitamina A a treba pomenuti i bogatstvo kalijuma, kalcijuma i magnezijuma koji takodje imaju udela u antioksidativnoj aktivnosti tikve

Sve što treba da znate o antioksidantima

Da li treba da uzimate vitamin E? Šta je najbolji izvor C vitamina i šta su uopšte antiokisdanti? Evo odgovora.

"Neverovatno", "čudesno", "spasava život"... sve se ovo može pročitati na temu jedinjenja koje jednim imenom zovemo antioskidanti. Mnoge naučne studije sprovedene od strane relevantnih institucija pokazale su da antioksidanti zaista "čuda čine" kad je reč o neutralisanju dejstva slobodnih radikala, koji oštećuju ćelije i time otvaraju put raznim tegobama i bolestima, od bora i slabijeg pamćenja do kardiovaskularnih oboljenja i kancera.

Ubrzo su svi poludeli za zelenim čajem, a vitamin E počeo je da se "guta" kao bombone. Onda su istraživanja nastavljena, i pokazalo se da antioksidanti nisu baš tako čudotvorni. Jedna studija je pokazala da vitamin E nema nikakvog uticaja na razvoj kardiovaskularnih bolesti, iako su raniji rezultati pokazivali da je on možda moćno oružje protiv problema sa srcem, dok se za beta-karoten ispostavilo da u velikim dozama može kod pojedinih osoba zapravo povisiti rizik od raka pluća, umesto da ga umanji...

Kako zaista stoje stvari sa antioksidantima?

Vitamin C sasvim je bezbedan u preporučenim dozama. Istraživanje sprovedeno prošle godine u Velikoj Britaniji pokazalo je da su osobe koje unose dovoljno vitamina C izložene znatno nižem riziku od kardiovaskularnih bolesti i nekih tipova raka, od onih kojima ovaj vitamin nedostaje. Osim toga, redovno uzimanje vitamina C za trećinu snižava rizik od razvoja katarakte.
Dobar izvor vitamina C su južno voće, kupus i karfiol, na primer.

Da li vitamin E zaista štiti od kardiovaskularnih bolesti još nije utvrđeno. Rezultati istraživanja pokazuju da izgleda ne pomaže ljudima koji već imaju tih problema, ali da može da bude od koristi ako se sa uzimanjem počne preventivno, pre nego što se problemi, u vidu recimo povišenog holesterola koji može da dovede do zapušavanja arterija, pojave.

Vitamin E "čuva" i mozak, podstičući cirkulaciju krvi, što je važno za prevenciju Alchajmerove bolesti. Osim toga, istraživanja pokazuju da smanjuje i rizik od raka debelog creva.
Dobar izvor vitamina E su nerafinisana biljna ulja (ulje pšeničnih klica,soje, suncokreta), integralne žitarice, koštunjavo voće, šargarepa, kesten.

Selen štiti od različitih tipova kancera, a istraživanja su pokazala da je naročito efikasan kada je reč o raku pluća. Osobe koje u krvi imaju visok nivo selena izložene su za 50 odsto nižem riziku od ove bolesti od onih kojima nedostaje selen. Selen smanjuje i rizik od astme, a naučnici kažu da je objašnjenje najverovatnije to što je uzimanje selena dobra prevencija protiv zapaljenja disajnih puteva. Dobar izvor selena su brokoli, tunjevina, piletina, mleko, kao i brazilski orah na primer.

Flavonoidi su polifenoli veoma zastupljeni u plodovima, povrću i u nekim biljkama. Dobar izvor flavonoida su crno vino, crni i zeleni čaj, jabuke, origano, grožđe, crna čokolada, borovnice, heljda... Studije pokazuju da flavonoidi štite od kardiovaskularnih bolesti, smanjuju rizik od raka i osteoporoze, a utvrđeno je i da imaju antibakterijsko i antivirusno dejstvo.

Karotenoidi su zajedničko ime za žuti, narandžasti i crveni pigment u voću i povrću. Najpoznatiji je beta-karoten, ali su za zdravlje organizma jednako važni i alfa-karoten, likopen, lutein... Istraživanja pokazuju da karotenoidi smanjuj rizik od raka, naročito raka dojke i jajnika. Likopen štiti od kardiovaskularnih bolesti, a lutein je dobar i za vid.

Alfa-karotenom bogate su šargarepa i bundeva, likopena ima u crvenom voću i povrću, naročito u paradajzu, crvenoj paprici i lubenici, dok luteina najviše ima u tamnozelenom povrću, prenosi portal "Šajn".

Izvor: Mondo

Najbolji prirodni lijek je ARONIJA ili Sibirska borovnica, med, polen, propolis i matična mliječ.

Med i polen miješano uzimala sam dugo i mogu reći da osvježava organizam, jednostavno nema umora ni psihičkog ni fizičkog. Propolis koristim za rane,ogrebotine i sve i svašta jer je neprevaziđen u tom. Matična mliječ kao i svi pobrojani proizvodi dižu prirodan imunitet tako da se organizam sam bori. Nema viroza, prehlada, gripa i sl.

Aronija je dosta skupa, jedna čašica od 0.50 dcl se pije ujutro pola sata prije jela i to vrijedi za one koji su bolesni, za zdrave ide jedna mala rakijska čašica.
Doktori primjećuju oporavak čak i tamo gdje su pacijente na samrti poslali kući da umru. Spašava čak i kod četvrtog stadija kancera, kad svi dignu ruke. Kod nas se prodaje kao sirup flaširan, mada je šaka bobica dovoljna dnevno sad kad počinje zreti.

Pila sam jedno vreme zeleni čaj kao luda jer znam da je odličan antioksidans, ali me u poslednje vreme malo smorio, pa sam prešla na rooibos (čaj od crvenog afričkog žbuna). Savršenog je ukusa, a obzirom da sam freak za čajevima, na taj način se "antioksidantišem".

Ja sam posadila dve stabljike, dogodine će biti prvi rod.

ups duplirala sam