ANTI-NOBEL

Ig Nobelovu nagradu Njujorčanin Mark Abrahams već 15 godina dodeljuje osobama čija "dostignuća" ne mogu ili ne treba da budu reprodukovana

U klasiku besmislenih istraživanja spada "višegodišnji rad" trojice škotskih lekara pod imenom "Urušavanja toaletnih školjki u Glazgovu"

Među prvim dobitnicima bio je bivši američki potpredsednik Den Kvejl, koji je dobio "nagradu za obrazovanje"

Mark Abrahams, diplomirani matematičar iz Njujorka, osnovao je Ig Nobelovu nagradu koja se, kao i prava Nobelova nagrada, dodeljuje jednom godišnje. I tu prestaju sve sličnosti. Od 1991. godine Abrahams svoju Ig Nobelovu nagradu dodeljuje osobama "čija dostignuća ne mogu ili ne treba da budu reprodukovana". Među prvim dobitnicima bio je bivši američki potpredsednik Den Kvejl koji je dobio "nagradu za obrazovanje" jer je, kako je obrazložio Abrahams, "na pravi i nesumnjiv način, bolje od bilo koga, pokazao neophodnost naučnog obrazovanja". Među gafovima koji su Kvejla preporučili za nagradu su izjave: "Životnu sredinu ne ugrožava zagađenje, nju zagađuju nečistoća u vodi i vazduhu", ali i "Kosmos je skoro beskrajan. U stvari, mi mislimo da je on beskrajan"...
Ovih dana, posle pune decenije nagrađivanja trijumfa gluposti i nemogućnosti, Abrahams je sastavio knjigu koju je nazvao "Ig Nobelova nagrada: Anali nemogućih istraživanja". Knjiga omogućava uvid u neka od najbizarnijih istraživanja. U klasiku besmislenih istraživanja, registrovanih u knjizi, spada "višegodišnji rad" trojice škotskih lekara pod nazivom "Urušavanje toaletnih školjki u Glazgovu". Reč je o tri pacijenta koji su završili u bolnici - pošto su se ispod njih slomile klozetske školjke dok su na njima sedeli. Lekari koji su ih lečili odlučili su da obave "detaljna istraživanja" i zaključili da je za nesreću kriv "zamor materijala".
- Izuzetna starost porcelana je glavni uzrok, a kako u Glazgovu sve više toaletnih školjki zalazi u duboke godine, mogu se očekivati nove, još brojnije povrede. Porodicama savetujemo da ili kupe nove školjke ili stare koriste tako što neće na njima sedeti već posao obavljati u "lebdećem stavu" - glasio je zaključak trojice lekara.
Po Abrahamsovom kriterijumu, uslov da se postane dobitnik Ig Nobela je da se "javnosti ponudi nešto što će kao reakciju izazvati smeh i ostati u sećanju kao neverovatna glupost". On svake godine "pročešlja" gotovo 5.000 ideja koje za deset nagrada predlože naučnici, pronalazači, ali i javnost. Abrahams je takođe osnivač, vlasnik i urednik magazina "Anali nemogućih i nekorisnih istraživanja", koji se bavi i tako značajnim problemom kao što je - ko je stariji, kokoška ili jaje. Međutim, Abrahams ne provodi uvek dane baveći se pitanjem koji je najbolji način da se biskvit umoči u belu kafu, jer je ipak diplomirao primenjenu matematiku na prestižnom Univerzitetu Harvard. On je planirao da otvori softversku firmu ali se predomislio jer takve firme niču kao pečurke posle kiše i opredelio se da najpre uređuje "Žurnal neponovljivih rezultata", a zatim je pokrenuo svoj časopis i posvetio se - registrovanju gluposti.
Ig Nobelove nagrade ove godine biće dodeljene 2. oktobra u svečanoj sali Univerziteta Harvard. Abrahams je obećao da će dobitnike drekom i zviždanjem pozdraviti 1.200 zvanica, da će neke nagrade uručiti dobitnici prave Nobelove nagrade, a laureatima će se uručiti nagrade izrađene ručno, od jeftinog materijala - koje će se raspasti u roku od nekoliko nedelja.
(R. J.)

Kriška hleba i univerzum

U novoj Abrahamsovoj knjizi mesto je našlo i ozbiljno naučno istraživanje indijskih lekara zašto ljudi, posebno adolescenti, čačkaju nos. Otkriveno je da tu "zabavu" upražnjavaju pripadnici svih društvenih slojeva u Indiji, da 80 odsto otpada na tinejdžere, da 90 odsto "čačkača" to radi prstom, ali ima i onih koji za "iskopavanja" koriste olovku, pa čak i pincetu. Kao razlog za čačkanje nosa 50 odsto ispitanika navelo je zaptivenost, 20 odsto "kozmetičku potrebu", a 11 odsto da to čine iz zabave i zadovoljstva. Abrahams je najavio i da počinje detaljno istraživanje "zašto kriška hleba namazana puterom ili pekmezom kad pada uvek pada na namazanu stranu" kako bi se dokazala ili opovrgla teorija britanskog naučnika Roberta Metjuza sa Univerziteta Aston u Birmingemu koji tvrdi da "kriška pada na namazanu stranu zato što je i univerzum tako sazdan".

Izvor: Press