Mentalna anoreksija je ime za stanje voljnog prestanka uzimanja hrane i gubitka tezine od najmanje 15 posto. Klinička praksa pokazuje da su najzastupljeniji sledeći simptomi :
- Odbijanje jela ili obroci koji traju satima zato što se svaka namirnica bira, odvaja, dugo zvace i čuva u ustima.
- Provocirano povraćanje posle svakog obroka, izazvano mehaničkim putem ili pak uzimanjem laksativa ili diuretika.
- Uporno odbijanje da se održi normalna telesna tezina za godište i uzrast.
- Brzo mršavljenje koje se krece u rasponu od 15 pa čak do 50 posto od pređasnje tezine.
- Amenoreja, tj. odsustvo menstruacije tokom 3 meseca i više, i značajne promene u hormonalnom ciklusu.
- Uporno poricanje svoje mršavosti, korišćenje dugih i širokih odevnih predmeta kako bi se ona prikrila.
- Egzaltacija, tj. samouverenje bolesnika da se oseca izuzetno dobro.
- Veoma uvećana fizička i intelektualna aktivnost, izvrsni rezultati u školi, što na neki način utvrdjuje bolesnika u uverenju da je u pravu i da treba da istraje na tom putu. Zanimljivo je da su deca koja obole pre toga u ogromnom broju slučajeva bila uzorna, perfekcionisti i odlicni djaci.

Izuzetno je važno napraviti razliku između pojedinačnih, ili čak i repetativnih slučajeva odbijanja ishrane, i prave anoreksije! Praktično svi adolescenti u jednom ili drugom momentu manifestuju gadjenje prema hrani ( nisu gladni, nervozni su, ili jednostavno zaljubljeni ), ali to ne čini njih sve potencijalnim anoreksičarima! Treba voditi računa o trajanju, obimu i učestalosti tog ponašanja a ne samo o činjenici da se javilo jedanput, dvaput, ili pak tokom nekog kratkog vremenskog perioda.

Takođe, treba istaći da je uloga porodice u momentima manifestacije tih prvih simptoma izuzetno značajna, ako ne i kljucna. Naime, izvesna istraživanja pokazuju da devojčice od 11-12g, odbacuju izvesne aspekte svoje ličnosti, imaju mnogobrojne probleme vezane za sopstveni identitet i čak manifestuju neki sindrom niže vrednosti. Njihov psihološki profil pokazuje da se vrlo često radi o osobama koje pokušavaju na sve moguće načine da kontrolišu svoje relacije sa drugima, koje su perfekcionisti i koje fiksiraju same sebi izuzetno visoke ciljeve koje je tesko ostvariti. Evidentno je da porodica koja je pažljiva, otvorena i spremna za dijalog može u tim trenucima pružiti podršku i pomoci u prevazilaženju tih problema adekvatnije i bolje nego bilo koja psihoterapija.

Ukoliko se sve to pokaže nedovoljnim i stanje pacijenta nastavi da se degradira, neophodno je razmotriti mogućnost hospitalizacije adolescenta. Simptomi koji ukazuju na neophodnost hospitalizacije su sledeci:
- Brzo i značajno mrsavljenje.
- Bradikardija, tj. usporavanje srčanog ritma na manje od 50 otkucaja u minutu.
- Hipotenzija
- Poremecaji senzibiliteta i opažanja
- Veoma izrazena apatija

Izvor: SvetZdravlja

tuzno je sto iako zelis da se iscupas iz svega toga jednostavno ne mozes.. jer prelep je osecaj posle sest dana provedenih iskljucivo na vodi... i kada te vec i sam organizam tera da uzmes parce necega, jednostavno i posle jedne jabuke imas osecaj da si zgresio... i tada u vecini slucajeva usledi prejedanje, pa preziranje i mrznja sebe... zatim usledi "ritual" izbacivanja te hrane... ponekad ne mozes sve da izbacis pa se nalazis u stanju u kom ne mozes davidis ni jednu lepotu ovoga zivota... posle par dana i nekoliko dana na vodi taj osecaj prodje.. i tako sve u krug.. naravno pricam o kombinaciji anoreksije i bulimije...