Krađa identiteta, koja je već godinama, prema američkoj Federalnoj komisiji za trgovinu, prva na listi “najprevara”, postaje unosan biznis i u Srbiji.



Iz godine u godinu povećava se broj ljudi kojima na kućne adrese dolaze računi za razna dugovanja ili prijave za utaju poreza. Ili im pak stiže da plate robu i usluge koje nikad nisu koristili.

Građani nisu svesni gde sve “seju” lične podatke i ne shvataju kakve ih opasnosti zbog toga vrebaju. Naročito su opasni upadi u velike elektronske baze podataka, kakve imaju banke, sistemi koji se bave trgovinom preko interneta, evidencije zdravstvenih i penzionih osiguranika, državne institucije.

- Zloupotreba ličnih podataka, koja može da vam se desi čak i ako ne izgubite ličnu kartu ili pasoš, tek počilje da cveta – kaže prof. Bogoljub Milosavljević sa beogradskog Pravnog fakulteta Univerziteta “Union”.

On objašnjava da računari i umrežavanje omogućavaju da se podaci svakog od nas nalaze u nekoliko, pa i u nekoliko desetina baza. To stvara šanse za zloupotrebe.

Prema njegovim rečima, mnogi prikupljaju podatke i bez zakonskih ovlašćenja (recimo, sportski klubovi). Međutim, nekada i zakon dozvoljava bespotrebno uzimanje podataka. Centralno pitanje ipak je kako se baze štite.

- Gotovo svakog dana vam neko traži jedinstveni matični broj, a on je najopasnija šifra za ulazak u različite baze – upozorava Milosavljević.

U Srbiji, inače, ima više od 300.000 institucija koje rukuju ličnim podacima građana. Procene su da one imaju više od milion baza podataka, a neke i više od jedne.

Najviše evidencija ima MUP, ali tu su i Vojska, bezbednosne službe, Carina, poreznici, pravosuđe, banke, firme, zdravstvene i socijalne ustanove, penzioni fond, škole, biblioteke, opštine, izborne komisije itd.

U nedavno završenom istraživanju, Partneri za demokratske promene Srbije utvrdili su da mnogi rukovaoci podacima (kako se oni zvanično zovu) nemaju nikakvu ili veoma slabu zaštitu.

- Često možemo čuti “za mene privatnost nije važna, ionako nemam šta da krijem“.

Međutim, zloupotrebe privatnosti, posebno ličnih podataka su česte, a uglavnom ih postanemo svesni kada šteta već nastane.

Najočigledniji primer je krađa identiteta, koja predstavlja krivično delo – kaže Uroš Mišljenović iz ove organizacije.



Izvor: Press

Ma daaaaaaa........... Juče me pita jedan lik koliko je bezbedno kupovati preko neta .... ja reko, onako, ako paziš, može .... A, super, znači moogu da im ostavim broj kartice i PIN ... Ja ono ??!!???!!  SI bre lud?