Hipoteze naučnika o stanju povećane zabrinutosti

Anksioznost prelazi u depresiju

Kad anksioznost postane izuzetno naglašena, ona može bitno da utiče na svakodnevni život. Taj problem treba shvatiti ozbiljno, naročito zbog toga što neka vrsta anksioznosti stvara dobru podlogu za depresiju.
Anksioznost je uostalom neophodna i može da bude korisna, jer smo uz njenu pomoć oprezniji i na nove događaje ćemo reagovati spremniji. Kad ona ipak postane realna smetnja za svakodnevni život, može da bude pogubna - anksiozne osobe teško se uklapaju u društvo ili u profesionalno okruženje i mogu da imaju težnju da se izoluju.

Kako ih razlikovati

Anksioznost i depresija su dve pojave koje ponekad ne mogu na prvi pogled da se razlikuju i neki ih mešaju. Neki znakovi su zajednički: unutrašnja napetost, problemi sa pamćenjem i snom. Što je najgore, često se javljaju zajedno.

Međutim, dosta se i razlikuju. Depresivna osoba više nema napade strahova, samoobmanjuje se i razmišlja usporeno, što smeta njegovoj koncentraciji. Ujutro se budi već umorna, a umor se smanjuje tokom dana. Ako ima nesanicu, uglavnom je pred kraj noći.

Pacijent koji pati od anksioznosti, naprotiv, ima napade i svi su neka vrsta strahova ili strepnje. Zabrinut je, uznemiren, izuzetno obazriv i oseća veliki umor. Isto tako mu je teško da se uspava, jer će po glavi da prevrće šta se sve tog dana desilo. Češće se dešava mlađima, dok depresija više pogađa starije.
Ukoliko se nesanice jave u rano jutro, može da bude znak da anksioznost prelazi u depresiju.

Od jednog do drugog stanja

Prema nekim istraživačima, anksioznost i depresija počivaju na istim mehanizmima. Ta dva stanja su istog porekla - hormonalni poremećaj koji nastaje zbog preteranog stresa. Suviše duga izloženost stresnim događajima povlači za sobom preterano lučenje kortisola koji je najpre odgovoran za duža stanja anksioznosti, a zatim za depresivno stanje, jer se smanjuje nivo serotonina u mozgu.

Ako su te pretpostavke tačne, logično je zaključiti da je jedan od načina da se spreči depresija da se leči anksioznost, naravno uz pomoć modernih i efikasnih antidepresiva. Dok čekamo da se te hipoteze provere, ostaje nam opomena da je anksioznost ozbiljna smetnja i da je treba lečiti.

Prevela M. Bjelovuk