Anketa CeSID-a. (istina ili laz)? :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Rezultati istraživanja javnog mnenja, jun 2007.

Uzorak: 1677 ispitanika, teritorija Srbije (bez Kosova i Metohije),
Metod: intervjui licem u lice
Vreme izvođenja: 9. – 17. jun

Ista meta isto odstojanje

Raspoloženje birača prema političkim partijama u junu nije bilo bitno drugačije od onog zabeleženog na januarskim parlamentarnim izborima. Od približno 2,2 miliona birača koji bi glasali na narednim lokalnim izborima, za SRS bi glasalo 32%, DS 26%, DSS 13%, SPS 8%, LDP 6%, G17+ 5% i SPO 3%.

Među političarima se po popularnosti izdvajaju Boris Tadić s 14% podrške u ukupnom biračkom telu, zatim Tomislav Nikolić s 10% podrške, kao i Vojislav Koštunica s 7% podrške.

Problem apstinencije se uvek nameće kao jedan od ozbiljnijih izazova izbora u Srbiji. U ovom trenutku, tek 2,2 miliona birača kaže da će glasati na narednim lokalnim izborima. S problemom malog broja zainteresovanih za glasanje partije se hvataju u koštac tek nakon što su izbori raspisani, zbog čega je za svaki iole viši odziv potrebno uložiti daleko više napora i sredstava. Moguće ja da povod za nezainteresovanost za glasanje možemo naći u podatku da čak 62% birača smatra da nema apsolutno nikakav uticaj na politiku.

Biće bolje

Iako nije bilo značajne promene u raspoloženju javnosti prema političkim partijama, čini se da su formiranje Vlade, kao i potezi koje je Vlada činila od formiranja, ostavili traga na opštem raspoloženju građana Srbije. Kod čak 61% birača preovlađuje neko pozitivno raspoloženje. Među njima, 33% veruje da će uskoro biti bolje, 22% deli nadu i optimizam, dok je 6% čak spremno i da samo učestvuje u promenama. Istovremeno, 44% građana tvrdi da je zadovoljno svojim životom, naspram 35% onih koji su nezadovoljni, dok je 20% onih koji nisu ni zadovoljni ni nezadovoljni.

„Bolji život“

Građani su u najmanjoj meri zadovoljni ekonomskom situacijom u zemlji i životnim standardom. Shodno tome, prioriteti vlasti, prema oceni građana, bi trebalo najpre da budu ekonomski razvoj (59%), smanjenje nezaposlenosti (49%), poboljšanje životnog standarda (46%) i smanjenje kriminala i korupcije (36%). Nasuprot činjenici da je upravo to tema koja u poslednje vreme dominira retorikom domaće političke elite, očuvanje Kosova i Metohije se nalazi tek na petom mestu na listi prioriteta građana. Udeo onih koji smatraju da bi upravo očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije trebalo da bude prioritet vlasti je 26%. Možda upravo zbog toga što građani većinom smatraju da je rešenje budućeg statusa Kosova van dometa vlasti i u Beogradu i u Prištini.

I još o Kosovu...

U ovom istraživanju smo ispitali i koje bi poteze građani bili spremni da povuku u slučaju (po Srbiju) negativnog rešenja kosovskog problema. Generalni zaključak je da nivo spremnosti građana za odricanje zarad Kosova opada u onoj meri u kojoj je hipotetička situacija koja se stavlja u izgled bliža situaciji koja iziskuje lične gubitke i lična odricanja. Gotovo polovina birača (48%) bi bila spremna da se odrekne Evrope u zamenu za Kosovo. Ovo naime ne čudi. Građani od EU još uvek ne vide neke konkretne beneficije. Evropa je daleko od toga da bude na dohvat ruke. Sa druge strane, o Kosovu i dalje postoji jasan i emotivno vrlo nabijen stav.

Dalje, javno mnenje je potpuno podeljeno u pogledu toga kako reagovati u odnosu na zemlje koje budu priznale nezavisno Kosovo. Od ukupnog broja anketiranih, 39% smatra da bi trebalo prekinuti diplomatske odnose s zemljama koje su doprinele nezavisnosti Kosova, dok se 36% s tim ne slaže.

Međutim, više od polovine građana nije spremno na materijalna odricanja i pad životnog standarda, pa čak nije spremno da se odrekne ni demokratije i prihvati uvođenje vanrednog stanja zarad Kosova.

Na kraju, čak 70% ispitanika nije spremno da ponovo uđe ni u kakav oružani sukob zbog Kosova. Među 12% onih koji smatraju da bi trebalo ući u oružani konflikt sa Albancima ili međunarodnom zajednicom u slučaju nezavisnosti Kosova, nalaze se pretežno domaćice i penzioneri.

Nas i Rusa 300 miliona

Udeo građana koji smatraju da bi Srbija trebalo da se osloni na Rusiju u svojoj spoljnoj politici (34%) je danas premašio udeo onih koji smatraju da bi „mentor“ Srbije u međunarodnim odnosima trebalo da bude Evropska unija (32%).

Ispitanicima je postavljeno i pitanje na koju zemlju treba da se ugleda Srbija u svom unutrašnjem uređenju. Kao i u nekim od prethodnih istraživanja, iako uz izvestan pad, zapaženo mesto i dalje zauzimaju zemlje zapadne Evrope (april 2005 – 23%, jun 2007 - 22%), kao i skandinavske zemlje (april 2005 - 25%, jun 2007 - 20%). Ključna razlika je u tome što, u odnosu na april 2005, sada beležimo značajan rast broja onih koji smatraju da bi Srbija u svom unutrašnjem uređenju trebalo da se ugleda na Rusiju. U odnosu na 10% birača u aprilu 2005, danas celih 19% Rusiju smatra zemljom za ugled.

Možda baš zbog toga, ovo nije loše mesto za prezentaciju nalaza ovog istraživanja o stavu građana o demokratiji kao sistemu uređenja. Naime, gotovo polovina građana (48%) smatra da je demokratija mlitava i neefikasna – previše neodlučna i sklona raspravama i beskrajnim nadmudrivanjima. Naspram ovog stoji i nalaz da 42% birača smatra da demokratija omogućava efikasan uticaj na donošenje odluka.

Iako oko polovine birača ima negativan stav prema odnosu zemalja Zapada i zapadnih saveza prema Srbiji, tek 29% smatra da bi evroatlantske integracije bile štetne po interese naše zemlje. Ovo je istovremeno i potvrda ranijih nalaza da približno 70% građana Srbije podržava članstvo naše zemlje u EU.

Poverenje u institucije

Moguće je da stav građana o demokratiji zapravo predstavlja projekciju njihovog viđenja parlamenta kao neposrednog rezultata (ili posledice) demokratije. Poverenje u parlament, naime, danas ima tek 18% anketiranih građana (3% ima puno poverenje). Poređenja radi, u novembru 2005, poverenje u najviše zakonodavno telo u zemlji je bilo na nivou od 27% (4% građana je imalo puno poverenje). Ni druge institucije ne stoje sjajno. Najbolje je kotiran predsednik Republike, koji ima poverenje 31% birača. Sudstvu veruje 23% birača, predsedniku Vlade 22%, i Vladi 21% birača.

Broj birača koji imaju poverenje u vojsku je prvi put pao ispod polovine (43%). Policiji veruje 31%, dok je crkva i dalje neprikosnovena s poverenjem 62% anketiranih građana.

Odgovor na pitanje kako naš sistem uopšte funkcioniše, ako građani imaju vrlo malo poverenje u političke institucije leži i u tome što smo po prvi put u ovom istraživanju postavili i pitanje o poverenju u državu Srbiju kao takvu. Iako građani u pojedine institucije (i ljude koji ih predstavljaju) nemaju poverenje, u državu kao takvu preteže poverenje nad nepoverenjem. (42% ima poverenje, 25% nema).

Šta nas čeka?

Iako 75% anketiranih građana očekuje da bi u bližoj budućnosti Srbija mogla da se suoči sa nekakvim internim konfliktom, među građanima ne postoji saglasnost oko toga koji bi tačno konflikt mogao biti izvestan u narednom periodu.

Na prvom mestu je 33% onih koji smatraju da bi u Srbiji najpre mogao da izbije neki od oblika socijalno-ekonomskih konflikata (poslodavci-zaposleni, bogati-siromašni). 22% birača smatra da bi to mogao biti konflikt povodom Kosova i Metohije, 13% politički konflikt, dok tek 4% smatra da je u najvećoj meri izvestan konflikt povodom saradnje s tribunalom u Hagu. Ohrabruje nalaz da tek 3% građana smatra da bi u skorijoj budućnosti mogao da izbije među-nacionalni sukob u Srbiji.

Realna izvesnost koflikata je, međutim, mala jer 28% ispitanika smatra da svaki pokušaj sukoba treba saseći u korenu, dok 33% smatra da svaka vrsta sukoba može ugroziti društvo kao što je naše. Tek 10% ispitanika tvrdi da društvo treba da omogući slobodno ispoljavanje sukoba.

--------------------------------------------------
Izvor:
http://www.cesid.org/