U prevodima dijaloga na televiziji i filmu, u štampi, u agencijskim vestima, uobičajilo se "površinsko prevođenje"

     Dr Tvrtko Prćić, anglista s Novosadskog univerziteta, autor je "Transkripcionog rečnika engleskih ličnih imena" koji je dosad doživeo dva izdanja, ali, po svemu sudeći, nije uspeo da dopre do naših novinskih i televizijskih prevodilaca. Nedavno, u saradnji s Verom Vasić i Gordanom Nejgebauer, objavio je i "Rečnik novijih anglicizama", s namerno pogrešno "spelovanim" podnaslovom: "Du yu speak anglosrpski?" Šta je to anglosrpski, autori objašnjavaju na samom početku predgovora, citirajući ceduljicu koju je jedan osnovac za vreme časa uputio svom drugu: "Daunloudovao sam onaj fajl, pa ću ti ga poslati i-mejlom kao atačment. Definitivno je super! See you!"
      U najnovijem dvobroju uglednog časopisa "Južnoslovenski filolog", posvećenom uspomeni na Pavla Ivića, izašao je još jedan Prćićev rad. Naslov mu je "O sindromu milenijumske bube i jeziku anglosrpskom". I ovog puta, autor odmah primerima pokazuje o čemu je reč:
      "...kada nam se šarmantna mlada prodavačica u butiku obrati sa 'Mogu li da vam pomognem?'; kada nam se voditelji na radiju i televiziji predstave sa 'Moje ime je...'; kada u knjižari vidimo da je izašla nova zbirka nečijih kratkih priča; kada kasnije u novinama pročitamo da je ta zbirka definitivno najbolje ostvarenje tog nekoga do sada; kada momak iz susedstva, tradicionalno neuspešan na lotu, bespomoćno kaže 'Sranje! Opet ništa!' (uz izvinjenje onima koji ovakve reči ne očekuju u tekstovima ove prirode); kada usplahireno nazovemo svog prijatelja, entomologa, da nam objasni kakve se to milenijumske bube kriju u našem kućnom kompjuteru i da li će bum-sprej biti dovoljno efikasan za njihovo trajno uklanjanje..."
      Reči pisane kurzivom u ovom odlomku zapravo su anglosrpske, nastale bukvalnim prevođenjem sa engleskog. Kao što autor zatim objašnjava, mlada prodavačica zapravo je rekla "Can I help you?", a da je razmišljala na maternjem jeziku, rekla bi "Izvolite?". Nasmešeni voditelji povode se za engleskim "My name is...", što se na srpskom kaže "Ja se zovem...", ali bilo bi prirodnije da su rekli jednostavno "Ja sam...". "Kratke priče" (short stories) nisu ništa drugo nego dobre stare pripovetke, a mogu biti kraće, duže ili poduže. Naša reč definitivno znači "konačno", a ne "svakako, sasvim izvesno, nesumnjivo", što je značenje engleske reči definiteldž. Zlosrećni igrač na lotu imao je na raspolaganju "do đavola", "majku mu" i druge manje pristojne uzvike, a nije baš morao da se ugleda na englesko shit! (bolje rečeno, na njegov uobičajeni prevod u filmskim titlovima).
      Što se tiče "milenijumske bube", ona je doslovni prevod engleskog millennium bug, kako je nazvan problem zbog koga su na prelazu iz 1999. u 2000. godinu utrošeni milioni dolara: nesposobnost kompjutera da razlikuju dvadeseti od dvadeset prvog veka. Dr Prćić smatra da je trebalo reći milenijumska greška, bez "zagonetnih i izlišnih entomoloških prizvuka".
      Prateći već godinama sudbinu engleskih tekstova kod nas, Prćić je zaključio da se u prevodima dijaloga na televiziji i filmu, u prevodima agencijskih vesti, a uglavnom i u štampi, uobičajilo ono što on naziva površinsko prevođenje. Principe tog načina prevođenja on opisuje na sledeći način:
      " - Ulagati što manji intelektualni, ili bilo kakav drugi, napor;
      - Lebdeti isključivo na površini teksta, nikako se ne udubljujući u njegove žanrovske, semantičke, stilističke i pragmatičke aspekte;
      - Unositi minimalne strukturne izmene u original, prostim prenošenjem svega što se učini iole prenosivim;
      - Zaobilaziti sve rečnike i ostale priručnike, a pribeći im tek u krajnjoj nuždi, mada nikad dalje od prvonavedene definicije ili tumačenja..."
      Zahvaljujući takvom prevođenju nastao je anglosrpski jezik - "vrsta srpskog jezika koji (sve više) odstupa od svojih normi i (sve više) biva upotrebljavan prema normama engleskog jezika". U radu se navodi još dosta primera, ali ovde nažalost nemamo prostora da ih prenesemo. Budućnost anglosrpskog, kaže Prćić, zavisi "isključivo od svesti o tome da prevođenje ne može biti ničija uzgredna delatnost i, još više, da prevoditi ne može svako ko 'voli' ili 'perfektno zna' engleski, a da pri tom ne raspolaže gotovo nikakvim stručnim znanjem..."      




------------------
NIN