Освета историје

Пише: Драган Милосављевић      

Као и пре 60 година Немци ће прво у Загреб, да би газили по тепиху од цвећа. А онда ће експедиција ући у Бели Град. И зато логично се намеће питање. Да ли ће се, за који дан, Србима историја поновити као по козна који пут недовољно савладана лекција.И да ли је уопште учитељица спремна да их пусти у виши разред, без обзира што су крваво бубали и добијали по прстима.




О томе, наравно, није једноставно чак ни спекулисати. Јер Меркелову ће, каква игра судбине, смерно дочекати нико други него потомци партизана. Прле и Тихи су одавно у заслуженој ТВ пензији, отпора нема, осим на у неким далеким „твитер“ револуцијама.
 
А наследника оног грађанског друштва које је, моћне Германе током окупације гледало као нужно, али подношљво зло, нема као преговарача. Њихови дедови, као издајници, побијени су или отеранио у егзил. И то од стране победничких „шумаца“ у сукну са петокраком . Који своје потомке дадоше у западне колеџе, НВО, међу курсисте за младе, наравно прозападне лидере.
 
Србија се, дакле, драматично променила, поготово од 5 октобра 2 000. године, од када је у последњој фази отимачке транзиције, власништво старе бужујске елите и трговаца, кулака и интелигенције трасформисано у власништво нове, криптокомунистичке тајкунске дружине.
 
То уживање плодова бројних трансформација, од којих је последња обавијена у договореном грађанском рату комунистиких феудалаца, захтева наравно стаус кво. Намеће у условима глобалне окупације, као нужно, али неизбежно зло и од народа пожељну и прихваћену квислиншку власт .
 
И то онакву која на челу не мора имати баш претерано беневолетног Недића, какав је Милован био све док није злосрећни генерал убијен. Највише му се замерало што је тврдио да је „Немачка непобедива„, „да јој се треба приклонити док нови ветрови не наиђу.“
 
И гле, као да је био у праву, јер ето Немаца, рекло би се (другачије ) истих, какве памитмо у историји, а она наравно није почела ни 1941. кад су газили и Србију гонећи партизане али и четнике, ни ни 2000. кад су унуцима партизана одобрили да газе Србију.
 
Историја немачко српског неспоразума, присећају се сада историчари, па и по неки аналитичар у штампи где столује ВАЗ, почела је напуштањем прогерманске политике Обреновића, после чувеног краљоубиства 1903.
 
По свим наговештајима, пре победоносног уласка Немаца у Београд, за који дан, дубоко се размишља и у овдашној политици и њеној дипломатији, да ли би било продуктивно вратити се Милану Обреновићу. Великом љубимцу Беча и Берлина и Чедомиљу Мијатовићу, његовом министру спољних послова, који је био фаворит Лондона.
 
Шта више, у евоцирању пронемачке прошлости појавиће се у домаћој продукцији ускоро и филм о Милану Обреновићу . Али, у другој, до сада непознатој улози, као мудрог политчког стратега који признаваје „релно стање“ .
 
А ишао је толико далеко у својој поданости па је царевини Тајним протоколом“ пренео и сувереност Србије. Хабзбурзима је дао на „чување“. А од Руса данас ни трага ни гласа као заштитника у кореографији која много подсећа на завршни чин неке нове, овога пута Балканске Јалте.
 
Дакле шпил је исти, џокери су у истим рукама, српски играчи су додуше баштиници комуњара али, свеједно карте су им, како је то бивало и у прошлости, лоше. Обележене- само је памет нова. Неће бити ни новог 27. марта, нити ће влада после капитулације побећи у Лондон, али ни у Москву, јер све су то фамилије новог поретка под контролом добро позционираног клана банкарске лихварске интернационале. 
 
А тај конгломерат породица исклучиво командује поступцима поданичких влада. Њих, опраних мозгова, под невераватном медијском лоботомијом бирају збленути и све сиромашнији грађани. Не само у Србији. И ако је већ тако, или прибижно тако, ми смо дакле тај „избрани народ „у процесу стварања новог робовласничког капиталистичког поретка у коме је баш Србија реторта за навежбавање различитих сценарија, понишавања државности, тероторијалног сакаћења паачке . И управо због тога, није ли мало претерано чак и за добро уздраману општу памет ово глуметање о „предстојећим разговорима“.
 
Ако је тачно, а јесте, да се посета припрема већ шест месеци а списак ултиматума Тадићу и Цветковићу увећава геометријском прогресијом, онда шефица државе која једина економском моћи о неугаслим амбицијама прекраја Европу, није партнер. Она је налогодавац.
 
Можда је време да се наговештајем правог стања, скрате муке народу и преформулише чувена мапа пута у Европу (а неће никад Тадић признати Косово) као почетак нове обновљене прогреманске ере Србије. И настојање да се, не питајући за цену, удене у интерсну сферу поново уједињеног Берлина.
 
Наравно да је основно питање калика је царина за то и који ће делови Србије добити „надгледану аутономију“, каква је већ на Косову.. Да ли је на реду Војводина. А ред је подсетити да је до 1997. управо Немачка и њен БМД организовао побуну војске у Албанији и наоружао обучио ОВК. Да би их из улоге добитника у том сецесионизму растурања Југославије и Србије избацила због својих интерних потреба главни газда глобализације - САД.
                                                                                                                                                           
Опхравана прблемима САД ће можда наћи више слуха за пангермански интерес на „тридиционалним просторима Балкана „. И зато се најновије таласање око Косова, у оквирима већ разиграваног сценарија производње провокација, може посматрати и као вешто бачена омча о врат срспког изнемоглог патриотизма.
 
Пре је то у питању него непредвиђено понашање Приштине. Све то више наликује убацивању лопте диригованом партнеру, а не непријатељу. А ДС би итекако да се пред нове изборе, отараси оног чувеног и „Косово и Европа“.
 
Дакле, хоће ли ова и оваква елита доведена „ружичастом револуцијом“ управо да би трасирала овакав пут општег урушавања и српског достојанства и суверенитета и очувања култоролошке и религијске матрице, наћи довољно воље умећа и савести да одбрани нешто од државе и народа, питање је сад. Одговор је боље препустити владајућој елити, уз наду да је нешто од српске историје и сазнања, о цени којом је плаћена дедовина, коју годинама разбаштињу бахато, остало. У тим „ твитер „ главама.

Извор: Видовдан магазин

Блиц: Српске хидроелектране на листи жеља немачких фирми
      
недеља, 21. август 2011.
Две немачке компаније су врло заинтересоване да улажу у енергетска постројења у Србији, а посебно их занима улагање у хидроелектране, сазнаје „Блиц“. И у самој Влади благонаклоно гледају на жеље немачких привредника јер не желе да и електроенергетика након нафтног сектора припадне Русима.

Током посете Ангеле Меркел Србији, с њом ће бити и група немачких привредника која је јако заинтересована да улаже у енергетику Србије. Како је већ нафтни сектор приватизацијом Нафтне индустрије Србије припао Русима, чини се да у Влади желе да виде инвеститоре са Запада у другим областима енергетике.

Иначе, предвиђено је да немачки енергетски гигант РWЕ гради пет хидроелектрана у Србији на Великој Морави, а инвестиција је вредна око 350 милиона евра. Ова компанија се у енергетским круговима већ дуже време помиње као добар потенцијални стратешки партнер за ЕПС када евентуално буде приватизован. Сијка Пиштолова, уредница сајта Енерџиобзервер, каже за „Блиц“ да је за Србију добро да има инвеститоре и из Западне Европе.

- У нафтни сектор су ушли Руси, па би било добро када би Немци уложили у електроенергетику, посебно у хидроцентрале. Било би добро да их једног дана након 2015. видимо и у ЕПС-у као стратешког партнера - објашњава Пиштолова.

И други стручњаци се слажу да би морало да се води рачуна о томе да један овако велики енергетски сектор не буде концентрисан само у рукама једне државе.

Махмуд Бушатлија, саветник за стране инвестиције, каже да конкуренција у овој области мора да постоји.

- Свако ко уложи новац у енергетику је добродошао, у том смислу је и немачки капитал добродошао, треба да уђе у нашу привреду, али да се све ради много транспарентније него са продајом НИС-а - истиче Бушатлија.

Иначе, немачке компаније посебно су заинтересоване да у Србији улажу у мале хидроелектране, а наша земља у овој области има велики потенцијал. Томе у прилог говори и чињеница да је у новом закону о енергетици усвојено решење где држава даје подстицаје до 30 мегавата уместо досадашњих 10 мегавата. Надлежни су и раније наглашавали да постоји велики интерес за реализацију ових пројеката, а сада се надају да су новим законом о енергетици дали још један подстицај овим инвестицијама.

Од усвајања подзаконске регулативе, 2009, до сада је 17 малих хидроелектрана добило статус повлашћеног произвођача електричне енергије, што значи да су изграђене, прикључене и испоручују електричну енергију ЕПС-у. До краја године очекује се пуштање у рад још десетак нових хидроцентрала, а Министарство за енергетику издало је до сада око 60 енергетских дозвола и очекује значајна улагања у овај сектор. У Србији је до сада искоришћена 10,1 милијарда киловат-сати годишње, што је око 51 одсто технички искористивог хидропотенцијала.

Највећи хидропотенцијал је на Дунаву и Дрини. Поред инвестиција у енергетику, Немачка има значајна улагања и у другим областима у нашој земљи.

Треба рећи да је чак 10 инвестиционих пројеката са немачким компанијама у финалној фази релизације, међу којима су и нове инвестиције „Сименса“, „Континентала“, „Месера“, „Мегле“ и „Баухауса“. Компанија “Фалке” ће у Лесковцу градити фабрику где ће бити запослено око 600 радника, док и у Суботици „Сименс“ планира да прошири своје капацитете.

РWЕ, друга највећа енергетска фирма у Немачкој, и ЕПС у понедељак ће потписати уговор о улагању вредан минимум 200 милиона евра.

Немачка и Србија - улагања немачких компанија:

– немачке компаније, њих око 250, до сада су у Србију уложиле 1,5 милијарди евра

– тренутно запошљавају око 20.000 људи

– највећа немачка инвестиција до сада је Штада - 600 милиона евра, затим Метро - 141 милион евра, Месер Техногас -120 милиона евра

– од 2004. године до данас немачке инвестиције су се увећале пет пута

– робна размена достигла је до маја ове године 943 милиона евра.

(Блиц)

http://www.nspm.rs/hronika/blic-srpske-hidroelektrane-na-listi-zelja-nemackih-firmi.html
------------------------------

RETKO OBJAVLJIVANA BIOGRAFIJA ANGELE MERKEL

KANCELARKIN MUŽ, LUŽIČKI SRBIN?!


Mlađi unuk muža Merkelove zove se Kazimir, a stariji Danijel. Iako nema dece, kancelarka se prvi put udala sa 23, a zatim 1998. godine





BERLIN - Nemački kancelar Angela Merkel, koja uskoro stiže u prvu posetu Srbiji, dovodi sa sobom u Beograd privrednike, ali i "duh" evropskog konzervativizma i pragmatičnosti.

To je ono što se zna o političkoj orijentaciji prve žene-kancelara, doktora fizike, za koju analitičari kažu da u svakoj situaciji traži rešenje problema, a nemački mediji - da skoro ljubomorno čuva svoj privatni život.

Nemačka kancelarka je rođena 1954. godine u Hamburgu, u porodici evangelističkog sveštenika, a odrasla je u DDR. Mediji su pisali da se sa 23 godine udala za jednog studenta, koji se prezivao Merkel i da je brak trajao kratko. Zatim se 1998. godine udala za profesora Joahima Zauera, koji je Merkelovu upoznao na Centralnom institutu za fizičku hemiju u Berlinu, u vreme dok je još postojao Berlinski zid.

Zauer skoro nikad ne prati svoju suprugu u njenim javnim nastupima i službenim posetama, ali je uvek tu kad je u pitanju nešto važno kao što su, recimo, posete američkih predsednika ili kulturni događaji, poput Vagnerovog muzičkog festivala.
"Moja ličnost ne stoji ni u kakvom odnosu prema političkom radu Angele Merkel", rekao je jednom šarmantni profesor Univerziteta Humbolt u Berlinu.

Za Zauera, rođenog 1949. godine u Hozenu, u kraju Lužičkih Srba, mediji pišu da, iako se veoma retko pojavljuje u javnosti, podržava svoju suprugu kao "tihi savetnik" i da ponekad "baci oko" na rukopise njenih govora. Merkel je i baka.
 
"Kod nas je ovako: mi smo otvorena kuća i ako sinovi mog muža žele da vide svog oca, oni navrate u svakom momentu. Često sam i ja tamo i radujem se ako i unuk Kazimir dođe", rekla je jednom prilikom Merkelova u intervjuu sa forumom čitalaca lista Bild am Zontag.

Mali Kazimir je sin Adrijana, mađeg sina iz prvog braka profesora Zauera. Stariji sin profesora Zauera, Danijel, važi za povučenu osobu i on se prvi put sa svojom maćehom javno pojavio pre nekoliko godina u bavarskom Bajrojtu, na otvaranju festivala Vagnerove muzike.

Tada mnogi uopšte nisu znali ko je taj zgodni mladić, raskopčanog sakoa, kratko, moderno podšisane kose, koji stoji tik uz kancelarku, pa se prvo pretpostavljalo da je možda reč o momku iz obezbeđenja, a zatim je tek štampa saznala da je to sin iz prvog braka njenog muža, profesora Zauera.

Štampa je, takođe, saznala i da najmoćniji evropski političar, čija poseta Beogradu važi za događaj od ogromnog značaja za evropsku integraciju Srbije, svom mužu rado priprema doručak, da ume da ispeče kolač od šljiva, a da za Božić ima najčešće gusku na trpezi.


kurir

НЕМАЧКИ РАДИО: ШТА СРБИ МИСЛЕ О НЕМАЧКОЈ
utorak, 23 avgust 2011 10:20

Потпуно се разликује однос према немачкој држави и однос према Немцима као култури и цивилизацији


Какви представу о Немачкој и Немцима у данашње време имају Срби? Слика која постоји у Србији о Немачкој и Немцима је прилично амбивалентна, оцењује за ДW историчар Предраг Марковић.

Када говоримо о Немцима као људима, или о немачкој цивилизацији, та слика је веома позитивна, каже Марковић: „Значи, код нас постоје огромне исељеничке групе у Немачкој, и не постоји народ са којим Срби имају интензивније контакте него што су Немци. Не постоје производи који су популарнији него немачки“.

Међутим, када је у питању однос према Немачкој као држави, он је веома лош, примећује Марковић и наставља: „То није само историјско наслеђе, зато што је та лоша успомена само појачана немачком политиком деведесетих година, када је Немачка подржала све народе са којима су Срби били у рату, и то неке врло енергично и мимо ЕУ, рецимо кад су у питању Хрватска и Словенија. С једне стране Немачка може да каже да је то урадила из љубави према Србима и Западном Балкану, али Срби то нису тако доживели. Тако да се све у свему потпуно разликује однос према немачкој држави, и однос према Немцима као народу, култури, цивилизацији, и тако даље“.

Немачка држава је у том смислу једна од неомиљенијих у Србији, сматра Марковић: „Мада, након 2000. године немачка помоћ је била велика, али то није избрисало утисак да је Немачка одиграла велику улогу у разарању државе, за коју су Срби сматрали да треба да остане као што је Југославија, и у отимању територије саме Србије као што је Косово. Та слика се вероватно неће поправити све док немачка држава не покаже да јој нису драже све друге државе у региону од Србије, и док не направи, рецимо, неки уступак Србији у вези Косова, јер у политичком смислу није учинила ниједан политички уступак Србији у последњих 20 година“.

Размишљања грађана Београда на неки начин потврђују тај амбивалентни став који постоји у Србији када је реч о томе како доживљавају Немачку данас:

„Немачку видим као једног лидера ове нове Европе, која доминира у неком економском смислу, независно од неког војног аспекта. Доминира неким редом и дисциплином, као и увек. Немачка је колико видим наш највећи економски партнер, мада, не свиђа ми се што су признали Косово, али и ту у великом делу раде оно што хоће и Америка. Мислим да Америка вуче потезе, а они само аминују“.

„Са једне стране апсолутно најзначајнији економски партнер, то је рецимо опште познато. А са друге стране, нисмо на истој таласној дужини што се тиче политичких односа, утицаја, и свега осталог. Тако да ако посматрамо са политичке стране, посета Ангеле Меркел је апсолутно добродошла, а опет онако интимно, Срби још увек не осећају Немачку као тотално позитивног партнера. Слика се мења наравно са утицајем новца, економије, и свега осталог, али у погледу Косова и другог, Србија још увек није сигурна у добре намере Немачке, јер економија је једно а политика сасвим друго“.


Аутор Ивица Петровић
Извор ДW, 23. 08. 2011.

http://standard.rs/-cvijanovi-vam-preporuuje/8196-nemaki-radio-ta-srbi-misle-o-nemakoj.html

RUŽICA Đ: SUSRET SA MERKELOVOM POČAST ZA ĐINĐIĆA





 BEOGRAD - Ružica Đinđić, upraviteljka Fondacije "Dr Zoran Đinđić", izjavila je posle razgovora sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel da taj susret shvata kao počast za tu fondaciju i njenog pokojnog muža, ubijenog premijera Srbije.
Upitana kako gleda na činjenicu da se Merkelova u Beogradu prvo sastala s njom i stipendistima nemačke privrede, Ružica Đinđić je odgovorila da je to počast i za fondaciju i za Zorana Đinđića, "koji je najzaslužniji za evropsku poruku i evropsku budućnost" Srbije. "Gospođa kanclelarka to duboko ceni i poštuje", dodala je Ružica Đinđić.
Pre početka razgovora sa zvaničnicima Srbije, Merkelova se u hotelu Hajat sastala s Đinđićevom i stipendistima nemačke privrede.
Sastanak je trajao 40 minuta i nemačka kancelarka je tokom njega, prema rečima Ružice Đinđić, "otvoreno i direktno" razgovarala sa stipendistima o "prednostima evropske budućnosti bez granica" i poručila im da oni tu budućnost zaslužuju


kurir

Djindic je zasluzan za evropski put srbije, sa cedom, siptarem i kumom.

мене интересује из којих извора добија средства овај фонд назван по трећеразредном политиканту

Nemoj tako. Na dan ubistva je hteo da pohapsi ceoooo zemunski klan sa DB-om odnosno kako kazu onom bitangom legijom i bracanovicem. 

Merkel: Kandidatura Srbije u kritičnoj fazi


Nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik Srbije Boris Tadić, Beograd, 23. avgust, 2011.

Aspiracije Srbije za priključenje Evropskoj uniji naišle su na još jednu prepreku.
Nemačka kancelarka Angela Merkel danas je upozorila Srbiju da mora da postigne napredak u razgovorima sa Kosovom pre nego što bude mogla da postane kandidat za članstvo u EU, što je planirala za kasnije ove godine.
Angela Merkel je to izjavila posle razgovora u Beogradu sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem. Ona je ukazala da je kandidatura Srbije za Evropsku uniju ušla u kritičnu fazu.
Srbija se nadala da će unaprediti svoje izglede za kandidaturu kada je Beograd predao Radovana Karadžića, Ratka Mladića i Gorana Hadžića Haškom tribunalu. Medjutim, nemačka liderka je istakla da se ne može dopustiti da pitanje Kosova i dalje bude predmet razgovora.
Tokom konferencije za štampu sa nemačkom kancelarkom, predsednik Srbije Boris Tadić zatražio je od Nemačke da pokaže razumevanje za, kako se izrazio, to kompleksno pitanje. On je ukazao da bi Srbija volela da se pronadje kreativno rešenje za taj problem.

Vesti Glasa Amerike

Зар нема ниједног покрета,организације,полит.партије која ће отворено да каже Меркеловој оно што 90% НАШЕГ  НАРОДА мисли:
-Гони се и ти,и твоје уцене и цела европска Унија и нека те Ђаво носи-!

Да ли може то неко да јој предочи?