Ма немој  , откуд теби то? Оклен си ти , не пише ти у профилу ... ајде реци ти нама ко је фамилија Мурасељи (Murasel) ? Ово је само један пример, од ко зна колико још ...

Angela i otpisani

Nakon što su beogradski ilegalci izveli uspešnu akciju prepada na nemački borbeni avion i zarobili frau Merkel, vođa grupe Prle Cvetković je istu, pod stražom, sproveo do istražnog odeljenja Glavnog štaba Ce-Ka-Peka-zeka, na nepoznatoj lokaciji u hotelu „Hajat"
Mihailo Medenica

Sa oslobođene teritorije „Demokratska republika" Tihi Tadić je pozdravio akciju i pohvalio Prleta koji je izdržao da ne zaspi do 22.05, kao i čitavu smenu aerodromskih fizikalaca koji su mu ovog puta pomogli da zaplenjene kofere prenese do gepeka komandnog vozila, u kojem, nažalost, opet nije bilo mesta za njega, pa se poput iskusnog ilegalca još jedared švercovao u gradskom prevozu.

- Ispitaj je šta zna o nama i kakve su joj namere (po čitanju uništiti poruku) - glasilo je pismeno naređenje vrhovnog upućeno Prletu, koji je studiozno pristupio uništavanju poruke, pa je ispitivanje kasnilo nekoliko sati dok mlada bolničarka nadljudskim naporima nije uspela da mu izvuče osamnaest gusto kucanih strana iz dušnika.

Naime, poruka je, konspiracije radi, bila umetnuta u elaborat druga Mrkonjića o postupnom, ali taktičkom zauzimanju Koridora 10, pa je Prle preventivno sažvakao sve đuture.

- Druže Tihi, izgleda da zna sve o nama, nazvala nas je „otpisanima", a mene je čak prepoznala iz izveštaja o čuvenoj akciji „Sabotaža srpske privrede", kada smo uz ogromne gubitke uspeli da uništimo kompletnu finansijsku infrastrukturu i ekonomsku logistiku. Još mi u ušima odzvanjaju poslednje reči druga Mlađana dok je kao ranjena zver branio poslednju liniju cenzusa: „Idite, drugovi, ja sam uništio šta sam mogao i ne mogu dalje sa vama! Štitiću vam odstupnicu ako me ikad pozovu na odgovornost! Sačekaću neku novu Vladu da me pokupi, samo vi idite...", raportirao je kratko i koncizno zamenik vođe žutih boljševika.

- Tvrd orah, a?! Pristupi radikalnijim metodama, održi joj govor o savladavanju ekonomske krize i racionalizaciji budžeta kroz smanjenje plate nezaposlenima! Ako je ni to ne slomi, šaljem ti Mrkija, on zna kako s takvima treba, a „Tako treba"! - stigao je odgovor druga Tihog, uz molbu ostatka Prletove grupe da ih ubuduće šalje preko kurira, jer drug Prle nije mašina za reciklažu papira i da se već ostrvio i na ponudu rum servisa u tvrdom povezu...

„Druže Tihi, dalja komunikacija otežana zbog njenog slabog poznavanja srpskoj jezika i mog perfektnog nemačkog, naučenog kroz lake porniće B produkcije osamdesetih! Na svako moje: „Das is maj propeler - ziben und zvancig santimeter", odgovara da je to nemoguće i da bi nas u tom slučaju odavno podržala na putu ka oslobođenoj teritoriji Evropske unije... Pustićemo je nek prenoći u zabludi, a sutra ti je po Mrkiju šaljemo u štab na dalju obradu!"

Dan drugi, Mrki je prebacio frau Angelu do Tihog uz sve mere opreza. Održao je usput samo tri konferencije za štampu kako bi simpatizere našeg pokreta obavestio o uspesima koje je postigao. Oba, naravno! Ušao je u Politbiro i ne namerava da izađe iz njega. Malo li je za čoveka koji je s koferčetom punim „ideala" hteo da prebegne na tamnu stranu, ali ga je Tihi pomilovao objasnivši mu da tamnije od naše nema i da nam je njegovo iskustvo od presudne važnosti - niko bolje od njega ne poznaje bogaze ove mračne političke šume u koju smo zašli boreći se za prava ugnjetavanih iz DS-a, SPS-a, URS-a, LDP-a, PUPS-a...

Doduše, znamo da ašikuje i sa vojvodom Tomislavom, ali očijukamo i mi, naš Tihi misli tri mandata unapred...

- Frau Merkel, ja sam taj čuveni Tihi, i odmah ću vam reći da su naši narodnooslobodilački stavovi principijelni kano klisurine, i da nisu menjani već pet minuta! Sačekajmo još pet u tišini, pa da čujemo kakve su vam namere, ali imajte na umu da smo slavno pobedili čitav svoj narod, a nećemo jednog agresora, tek da znate. Momci, odvežite je i stavite pred nju moj poster u majici na bretele, neće joj pasti na pamet da beži - glasom nesumnjivog autoriteta naredio je Tihi, i povukao se na petominutnu pauzu u sobu sa ogledalima.

Deset minuta kasnije...

- Pa, dobro, što se odmah ljutite?! Evo uzmite još jednu punjenu paprikicu i malo salate, drug Boža spremao u trenucima licitiranja sa datumom pridruživanja Uniji. Razumite, u našem govoru „nećemo", „ne damo", „ne pristajemo" i „državni interes" ne znače bukvalno to! Metafora, jeste! Vidite, nama je lako da ne damo ono za šta se i ne trudimo da sačuvamo, ili, recimo, ne prodamo ono što nemamo! Na primer, integritet našeg pokreta nije na prodaju! Vidite kako ozbiljno zvuči, a zapravo ne postoji! Dakle: NE, NE i NE, kao što drug Mićun podvikne dok mu upisuju pogrešnu cifru na putni nalog... Dakle, na ultimatume ne pristajemo, dovoljno je da lepo zamolite - odbrusio je drug Tihi na kraju i udario šakom o sto da probudi usnulog Prleta.

Smrt fažizmu - sloboda narodu. Zvuči ozbiljno, a zapravo ne postoji...


Izvor: Press

Još prisnije sa Republikom Srpskom

Beograd -- Analitičari smatraju da bi Srbija, posle uslova koje je za EU kandidaturu postavila Angela Merkel, mogla da se još više okrene saradnji sa Republikom Srpskom.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=08&dd=28&nav_id=537943

Danke Deutschland

Пише Милорад Вучелић


Како нам, када данас гледамо и слушамо Бориса Тадића „као председника“ и министра Вука Јеремића, љубазно суочених са дрским диктатом немачке канцеларке Ангеле Меркел, импонују и изазивају извесно накнадно поштовање ликови премијера Драгише Цветковића и министра Цинцар-Марковића из марта 1941. године. Шта је све Хитлер њима нудио да би приступили Тројном пакту! Територијална целовитост онолике државе се подразумевала и гарантовала, нудио се излазак на Егејско море, поштеда од ратних операција, читав Солун и „учвршћење положаја у реорганизованој Европи будућности и то за сва времена“.И поред свега,  измицали су тим понудама и увијали се колико год су могли.Хитлер, који је због свечаног приступања ондашње наше државе Тројном пакту лично допутовао у Беч, није могао да не примети да су се Срби и поред таквих понуда „понашали као да су на спроводу“. Био је то за Србе чин одлуке после које су одмах по повратку у Београду били похапшени.Седамдесет година касније немачка канцеларка Ангела Меркел је допутовала у Београд и јасно и гласно нашим званичницима рекла да им не нуди и не да ама баш ништа, а да они морају дати све пре него што им отме оно што је преостало. Поред свега што су учинили и дали, морају ликвидирати и „паралелне институције на северу Косова“ и тако и све Србе на Косову. За разлику од Цинцар-Марковића и Цветковића, Тадић и дружина били су бодри, чили, срдачни и чак, како би рекла Косорка, прпошни.Гвоздена канцеларка је остала крајње доследна својој тези о „смрти мултикултурализма“ и зато и види Косово као етнички чисту шиптарску државу. Нема ни говора, као некада, о српском „учвршћењу положаја у реорганизованој Европи будућности“. Србија неће и не може добити ни статус кандидата за ЕУ. Кад испуни нове услове, појавиће се неки још новији. А када их Србија испуни измислиће нешто друго и кривицу поново свалити на њу.Представници српског режима налазе оправдање за дрско и безобразно понашање Меркелове. Наводно, треба је разумети, јер „има много брига и проблема у ЕУ“, како би рекла Соња Лихт. Наводно је, по истом извору, њена тврдоћа мало спласнула на медитеранском ручку код Тадића, па је било и мало опуштености. Из тога се могу извући неки важни закључци, на пример – да ли је по том виђењу ручавање прилика за шамарање и псовање. Што је можда и горе од свега, српски политичари тврде да нису изненађени ултиматумом канцеларке. Тиме јавно признају да су знали за (све) услове за „своју“ фамозну кандидатуру и да су, водећи политику и „ЕУ и Косово“, беспризорно лагали. Знали су наиме да је то немогуће. Славодобитно, они и даље кликћу: „ми имамо своју политику“, чиме ову трулу папазјанију недораслости, незнања и баналних недостојности проглашавају политиком. Ништа их не може зауставити, наставиће и ићи ће све до нашег краја.Тужније од свега је то што се може чути да је предаја Косова Шиптарима тешка, јер се налазимо пред изборима, иначе би им, да избора нема, лако ишло. И овима на власти и многима у опозицији.За Србију је наступио час истине.„Сада ниједан политичар у Србији више не може да окреће главу и прави се да не разуме да је Србији постављен захтев да својом територијом треба да плаћа улазак у ЕУ. Ко и даље сматра да треба по ову цену наставити пут у ЕУ, то треба отворено и поштено да саопшти грађанима“, каже се у саопштењу ДСС-а поводом услова Србији које је поставила Меркелова.Историјске истине ради, Косово је бивало некаква квазидржавна творевина само онда када је Србија била под Аустроугарском или Немачком окупацијом. За разлику од некадашњих времена, Србија је, захваљујући свом ненародном режиму и политици „ЕУ нема алтернативу“, сада самоокупирана. Само то је новина и ништа више. Немачка је тренутно задужена за окупациону геополитику, а Америка се предано посветила организовању педерских парада у Србији.Српска званична политика, ако се „то“ уопште може тим именом назвати, у два дана доживела је потпуни крах. После Меркелове која је у Загребу истакла да Хрватска треба да буде узор Србији, Јадранка Косор се стуштила у Приштину са све булументом бизнисмена и са свим оним изјавама о традиционалном прекаљеном савезништву Шиптара и Хрвата. Опет ништа ново, јер се поново сусрећу представници две квислиншке творевине са територије некадашње Југославије, саборци из Другог светског рата, са крвавим вишекратним заједничким искуством етничког чишћења Срба.Пре неколико месеци хрватски медији на сва звона су упозоравали да приступање Хрватске ЕУ зависи од Србије. Хрватски недељник „Глобус“ је имао то на насловној страни. Није се могло у Европу са нерешеним питањем избеглих Срба из Хрватске и нерешеним проблемима са њиховом имовином и безбедним повратком. У помоћ Хрватима прискочио је, ко други него Тадић, рекавши да на томе неће инсистирати и договорио се, замислите само, да ће се ти проблеми са Србима решити донаторском конференцијом! Донаторском конференцијом на геноцид! Ту свако иоле прибран остаје и без даха и без одговарајућих придева. И тада, и сада. Узгред буди речено, те донаторске конференције нема.Примера који показују како је званична српска политика катастрофална и дубоко против интереса Србије има безброј. Додамо ли томе празне флоскуле и досетке о „четири стуба“, и отвореној одбојности према Русији, јучерашњим афричким и карипским признавањима „државе“ Косово, ситуација постаје још јаснија.Игром случаја и уредничком небудношћу, на дан посете Ангеле Меркел на Јавном сервису емитована је епизода „Отписаних“. Немачки генерал Александар фон Лер командује повлачењем немачке војске, која покушава да при повлачењу у ваздух дигне минирани београдски мост. У уобичајеној акцији, Прле и Тихи тамане Немце. Лер, који је бомбама већ рушио Београд 1941. године, не успева у свом науму, не руши мост, а касније бива осуђен и стрељан у Београду.Ствари се битно мењају. Прле и Тихи (Драган Николић и Војислав Брајовић), већ у познијим годинама, свечано и симболично имају част да чувају немачког канцелара Шредера на конвенцији ДС-а. На Косову се ове године појављује један други немачки генерал – Ерхард Билер који тесно сарађује са новим балистима на Косову. Сарадња у препознатљивој традицији.Српски политичари  већ добрих десет година, углас, самопонижавајуће, певају: „Данке Дојчланд“! Меркелова нам је само помогла да их ухватимо на делу.Иначе, београдски мост је индивидуалном акцијом, без партијског организовања, спасао један стари болешљиви минер (Никола Милић). Вративши се кући, каже својој жени: „Да нисам то учинио умро бих од стида“.Не знамо шта ће, и како, и ко учинити сада, али разлога да умремо од стида имамо на претек.


pečat

какав год да је вучела овде му је свака на месту

Jbg, svako je nevin dok se ne dokaže da je Srbin.

Rast evroskepticizma u Srbiji

Poruke koje je Angela Merkel donela u Beograd još više umanjuju podršku građana Srbije priključenju EU, smatraju istraživači javnog mnjenja.

Podrška građana evrointegracijama je jedva preko 50 odsto.

Istraživači sa nestrpljenjem čekaju rezultate septembarskog istraživanja javnog mnjenja. Već godinu dana beleže trend smanjenja podrške građana priključenju EU, a sada su sigurni da će rezultati doživeti novi minimum.

Prema rečima Svetlane Logar iz Ipsos stratedžik marketinga, podrška priključenju raste uvek kada postoje opipljivi koraci u integracijama. U poslednjih godinu i po okolnosti su uticale na očigledan rast evroskepticizma, a pad podrške Logarova smatra "dramatičnim".

"Imate sa dve strane nepovoljan momenat za podršku građana za pridruženje EU, ekonomsku krizu, podržan sada ovim odnosima Srbije sa EU, i jako dugo nije bilo opipljivih pomaka, tako da su građani dobrim delom ušli u evropskepticizam", smatra ona.

Rezultati istraživanja pokazuju da je 2008. godine, u vreme potpisivanja SSP, podrška EU iznosila 75 odsto.

2009. godine, u vreme vizne liberalizacije, podrçka je iznosila oko 70 odsto.

Godinu dana kasnije, podrška je spala na oko 60 a ove godine beleži se podrška od svega 52 odsto.

Glavni i odgovorni urednik "Politike" Dragan Bujošević primećuje da je Angela Merkel svojim nastupom u Beogradu zbunila i političke partije, i na neki način Kosovo i EU vratila kao teme o kojima će se govoriti u predstojećoj predizbornoj kampanji, u kojoj se očekivalo da dominantne teme budu ekonomske.

"SNS je dva dana smišljao šta da kaže, ni drugima nije trebalo manje. Očigledno da ih je sve iznenadila i da će sad svi ponovo da gledaju šta su zapravo teme izbora", ocenio je Bujošević.

Analitičari su saglasni u oceni da će vlast, čiji je jedan od glavnih ciljeva nastavak evropskih integracija, morati mnogo da uradi, pre svega na komunikaciji sa građanima kako bi pokušala da zaustavi pad podrške pridruživanju EU.

Izvor: B92

"Прође ми младост док се сви напијете кафе..." 

(odnosno drugim recima-Narodu dokurcilo)



Ma,nije moguce... 



 

Проћи ће још деценију док тај "евроскептицизам" не постане воља апсолутне већине... А онда ћемо да се питамо где нам прође 20 година? Па у "евроинтеграцијама" и у... испијању кафе...