"To su oni dugokosi terorosti, ne zelim da cujem za to zlo", reci ce vam velika vecina Balkanaca i ostalih. Da li je tako? Da li na ovim prostorima koji se vrte u krugu voda-potcijeni mogu da se iskoriste neke od liberalnih ideja anarhista. Da li je anarhizam ispred svog vremena, tj. da li covjek jos u nemogucnosti da sagleda anarhizam kao nesto cemu treba teziti. Ukljucite se....

Anarhizam (grčki: anarkhos - bez vladara) je ideologija i filozofija društva zasnovanog na slobodi koju ne ograničava vlast. Anarhisti se protive svakom autoritetu i sili i zalažu se za apsolutnu slobodu pojedinca i samoorganzovanih grupa. Kao organizovan pokret, anarhizam se prvi put javlja posle francuske revolucije. Prvi koji je sebe okarakterisao kao anarhistu, bio je Pjer Žozef Prudon u 19. veku.

Mediji često predstavljaju anarhiste kao opasne i nasilne ljude. Ova predrasuda je proizvod državne propagande, pre svega zato što se anarhizam zalaže za mir i slobodu. Mnoge radnice i radnici, naučnici, poznati umjetnici, književnici i muzičari su kroz svoja djela propagirali anarhizam.

Koreni anarhizma

Neke anarhističke ideje se mogu pronaći u dalekoj prošlosti u kineskom taoizmu, kao i kod grčkih sofista, cinika i stoika. U srednjem veku neke anarhističke ideje pronalazimo među bogumilima na Balkanu, katarima širom Evrope, među pripadnicima pokreta slobodnog duha (Free Spirit), kopačima (diggers) u Engleskoj i mnogim drugim jeretičkim pokretima. U vreme Francuske revolucije, anarhističke ideje su bile izražene kod najradikalnijih aktera revolucije, sankilota i besnih (enrages). Ova revolucija je naročito inspirisala Vilijama Godvina (1756-1836) koji se smatra prethodnikom anarhističkih teoretičara, zbog njegovih prosvetiteljskih ideja i napada na političke institucije u njegovom ključnom delu "An Enquiry Concerning Political Justice".


Moderni anarhizam

Anarhizam se u drugoj polovini 19. veka profilisao kao koherentna teorija sa sistemskim, razvijenim programom zahvaljujući pojavi “velike četvorke”: Nemca Maksa Štirnera (1806-1856), Francuza Pjera Prudona (1809-1865), i dvojice Rusa Mihaila Bakunjina (1814-1876) i Petra Kropotkina (1842-1921). Rođen u atmosferi njemačke romantičarske filozofije, Štirnerov anarhizam je predstavljao ekstreman oblik individualizma ili egoizma, postavljao je pojedinca iznad svega ostalog - države, zakona ili dužnosti. Prudon je prva osoba koja je samog sebe nazvala anarhistom, a njegove teorije mutualizma i federalizma imale su izuzetan uticaj na rast anarhizma u radničkoj klasi. Kritikovao je postojanje vlasništva, ali se u političkoj praksi nije zalagao za ukdanje privatnog vlasništva. Pred kraj života je revidirao svoje ideje i prihvatio kritiku svojih stavova koju je proizveo Karl Marks. Bakunjin, centralna figura u razvoju modernog anarhističkog aktivizma, prvi prevodilac Marksovog "Kapitala" na ruski jezik, i veliki Marksov protivnik u Prvoj Internacionali, naglašavao je ulogu kolektiva, masovne pobune i spontanog revolta u stvaranju slobodnog i besklasnog društva. Kropotkin je oblikovao sofisticiranu anarhističku analizu stvarajući anarho-komunizam - koji je postao jedna od najraširenijih teorija među anarhistima, i koji danas, skupa sa jednim od svojih pojavnih oblika, anarho-sindikalizmom, predstavlja najbrojniji i najorganizovaniji deo anarhističkog pokreta.


Viđeniji anarhisti:

Pjer Žozef Prudon
Mihail Bakunjin
Petar Kropotkin
Maks Štirner
Lav Tolstoj
Lujza Mišel
Ema Goldman
Aleksandar Berkman
Buenaventura Duruti
Eriko Malatesta
Nestor Mahno
Mari Bukčin
Hakim Bej
Bob Blek

Vrste anarhizma:

Anarho-komunizam
Anarho-sindikalizam
Anarho-individualizam
Anarho-primitivizam
Anarho-pacifizam
Anarho-feminizam
Eko-anarhizam



Izvor: Wikipedia

Samo sam zapoceo temu, nisam zelio da odmah opterecujem narod. U sustini to je to, ali anarhizam se kalio dugo pocevsi od renesanse kad pocinju i prve slobodoumnije ideje pa sve Karla Popera i Bakunjina

Punks not dead.
totalno sam s tobom covece!!!!!!!!!

Анархизам је једна од левичарских грана. Према томе, ништа у њему не може бити добро. Могу само да их подржим у борби против глобализма.

kako bre levicarskih?

Svi se oni promene kada se zaposle i dobiju porodicu.

Па прочачкај мало па види. Најбаналнији пример ти је страна на којој су се борили у Шпанском грађанском рату.


Исто као металци, скинси и слични... 

pa nije ih ni bilo u vreme spanskog gradjanskog rata?!!

Како није. Чак су после пали у немилост, и комунисти су их малко прогањали.