U Amsterdamu se ne osećate kao stranac, jer je mnogo lakše videti pripadnike svih mogućih rasa, sa svih kontinenata, nego čistog Holanđanina. U gradu živi više od 180 nacija, što potvrđuju i ulice po kojima ćete čuti i jezike koji pomalo neverovatno zvuče u srednjovekovnoj atmosferi grada ispred koga se lome talasi Severnog mora



Amsterdam ili “Severna Venecija”, kako ga neki nazivaju, jedan je od retkih gradova, u ovom svetu opterećenom novcem, gde se ljudi još uvek zaljubljuju i venčavaju iz proste ljubavi, bez računica, što može dok ga ne posetite da začudi s obzirom na to da je Holandija jedna od sedam najrazvijenijih zemalja sveta.

Već iz vazduha, pre sletanja aviona na ogromni amsterdamski aerodrom Šipol, zemlja lala, kanala i muzeja, elegantnih kuća specifične arhitekture, izaziva ushićenje, koje će malo splasnuti kad u prvom kontaktu shvatite da su Holanđani dosta hladan i odmeren narod.

No, neka vas to ne obeshrabri, jer ova izuzetno uređena kraljevina, kojom već duže vreme vladaju žene, nije bez razloga stecište turista iz celog sveta, ali i imigranata svih nacija i boja, koji daju poseban pečat zemlji čiji je najveći deo ispod površine mora. ... ko je ovde stranac

U Amsterdamu se ne osećate kao stranac, jer je mnogo lakše videti pripadnike svih mogućih rasa, sa svih kontinenata i neretko iz afričkih plemena nego čistog Holanđanina. U gradu živi više od 180 nacija, što potvrđuju i ulice po kojima ćete čuti i jezike koji pomalo neverovatno zvuče u srednjovekovnoj atmosferi grada ispred koga se lome talasi Severnog mora.

Put kroz Amsterdam vodi nas od veličanstvenog viševekovnog zdanja Centralne železničke stanice, ka jednom od tri glavna trga, Damu, u starom jezgru grada. Ime je dobio od dela složenice imena grada, Dam, što znači brana. A ona prva, kada se otimao komad po komad zemlja od mora, podignuta je još u 13. veku. Amstel, inače i ime popularnog piva, potiče od imena reke na kojoj se pružio Amsterdam, a njegovi stanovnici će vam reći da nikada nije zabeleženo kada se „l“ otkotrljalo u „r“. Neki se šale da su ga možda „pojele“ patke koje bezbrižno jezde prvim prokopanim polukružnim kanalom Sigel, odakle se potom širila mreža kanala, ljudskih ruku delo, koji danas dosežu čak 100 kilometara dužine.

Ali, niko više o tom „r“ i ne brine, jer u Amsterdam čovek dolazi da vidi bar deo živopisnih zdanja smeštenih na 70 ostva i pređe nekim od čak 1.000 mostova.

I u ove prohladne dane kolorit, zdanja, načičkani restorani, pabovi, dijamantska jevrejska četvrt, odmah uz otmeni advokatski kraj, pa umetničke kolonije, ukazuju na pažnju njegovih stanovnika koja je posvećena svakom detalju, i nastojanju da se svakodnevni život učini što udobnijim i prijatnijim.

Sa oduševljenjem bacamo pogled na kuće podignute odmah iznad kanala, sa mestom za parkiranje njihovih stanovnika u ionako uskim ulicama. Čovek poželi da se nastani tu negde, iznad vode, kojom krstare mnogobrojni vodeni taksiji, čamci, raznorazni brodići, koji daju dinamiku i unose novi život u viševekovna arhitektonska rešenja. Mesta za uzdah

Naišli smo na toliko mesta koja izmamljuju uzdahe ili uzvike oduševljenja, jer su zdanja grandiozna u svojoj nepretencioznosti. Takav je i kraljevski dvor na trgu Dam, uz koga se pruža za mnoge interesantan muzej voštanih figura Madam Tiso. Iznenađenje je da je i dvor dostupan isto koliko i Tiso, jer oko njegovog zdanja nema ni ograde ni stražara i možete slobodno leđima potražiti oslonac na suverensku palatu u kraćem odmoru. Ili pak, dok posmatrate na trgu okupljene glumce preobučene u Van Goga, srednjovekovne vitezove ili jezivu Smrt koja maše svojom kosom privlačeći turiste da se slikaju za evro–dva.

U kući Ane Frank, koja je samo ugao od spomen-vatre fotoaparat je zabranjen, a među prevedenim u spomen-kući pod brojem 263 i „knjiga Ane Frank“ na srpskom. Kasnije nam je vlasnik starog paba na trgu Voterlo, gde je smešena kuća - muzej čuvenog flamanskog srednjevekovnog majstora Rembranta, ispričao da „neke“ grize savest jer se sačuvala i priča da su Nemcima potkazivali Jevreje - za bicikl.

Bicikl je, kako smo se uverili, najdraže prevozno sredstvo stanovnika ove zemlje. Voze ga svi, i u Amsterdamu, kao i svim ostalim holandskim gradovima. Pored nas je, iako je tog dana bilo hladno, prohujalo nekoliko raznosača marihuane na biciklu čiji su sandučići ispred volana imali nacrtani list marihuane, kojima su inače iscrtani i mnogobrojni suveniri od tradicionalnih holandskih klompa, magneta za frižider, do majica i kapa.

Mnogi ne odole replici kuće Ane Frank, ali ni one velikog Rembranta, za koju smo saznali interesantnu istoriju. Slikar je kuću u elitnom kraju kupio po tada astronomskoj ceni od 4.000 guldena, a suma je premašivala, kojeg paradoksa, njegove prihode od slika. Na kraju ju je Rembrant izgubio u sporu sa zajmodavcima i zelenaši su uzeli svoj danak. Cene „suncokreta“

Ljubitelji umetnosti skoro sa strahopoštovanjem ulaze u ovu kuću, na čijem je vrhu smeštena grafička radionica i atelje u kojima je stvarao tvorac „Noćne straže“. Odatle kanalima uz zdanje kraljevske Opere, koja u večerenjim satima liči na dvorac iz bajki, umetničkom i biznis kolonijom prestižnog dela Amsterdama, stižemo do državnog Rijks muzeja, koji čuva neka od Rembrantovih dela, a najveći broj nećete naći ni u njegovoj kući, ni u Amstrdamu, jer su rasuta po svetu. I onda iza Rijksa, koji je impozantna građevina, koju otkrivate iz daljine po dva velelepna tornja, idemo nezaobilaznim putem ka delima možda najčuvenijeg Holanđanina Vinsenta van Goga.

Zgrada je novijeg datuma, ali kroz nju posetioci hode s neskrivenim ushićenjem u susretu sa delima zlosrećnog genija. Naslikao je neverovatnih 800 slika i nacrtao 850 crteža. Stajemo ispred čuvenog autoportreta posle koga je Van Gog sebi odsekao uvo, pa „Žitna polja“, „Suncokreti“, „Ulice Pariza“... A uz nenadmašna platna, sakupljena zahvaljujući potomcima njegovog brata Tea, i remek-dela njegovih savremenika, ljudi sa kojima se veliki umetnik družio - Mone, Renoar, Tuluz Lotrek, Kurbe...

Po objašnjenju kustosa, za života je Van Gog prodao samo jednu sliku za oko 30 dolara. Tridesetog marta 1987. godine na aukciji u londonskom Sotbiju prodata je jedna od šest njegovih slika sa suncokretima za 39,85 miliona dolara. To je najveća suma koja je do tada bila plaćena za jednu sliku. Rekord je oboren već oktobra 1998. kada je njegov „Autoportret” prodat za čak 65 miliona dolara.

Ljubitelji savremenog stvaralaštva svakako bi trebalo da zavire i u muzej Stedelijk, a da biste stekli potpuni utisak o ovom gradu obiđite i dom u 20. veku izumrle aristokratske porodice Van Loom, koji vam dočarava unutrašnjost tipične amsterdamske kuće minulih vremena.

Specifičnost ovog grada su i kuće na vodi, zapravo manji brodovi ili splavovi koji su načičkani po brojnim kanalima i ovaj vid stanovanja je toliko popularan da su gradski oci u jednom trenutku rekli stop i ograničili njihov broj. Mnoge od 2.500 kućica na vodi se izmeštaju s kanala na kanal.

Još jedan podatak nas je zapanjio - Amesterdam zapravo više i nije pravi primorski grad koji zapljuskuju talasi Severnog mora, kao u prošlosti. Naime, nasipima su deo mora pretvorili u jezero Ijsel more, u koje se sada uliva Amstel.

No, čitav obilazak Amsterdama morate krunisati noćnim izlaskom, a prestižni deo grada za to je Rembrantov trg, omiljeno okupljalište turista i stanovnika Amsterdama. Čitav trg nanizan je kafeima, pabovima, internacionalnim restoranima, u kojima vam ne preporučujemo da probate biftek od noja. Ka raznovrsnim mestima noćnog izlaska jure buljuci turiste, a ekscentrici koji preplavljuju Amsterdam kreću uglavnom ka andergranud mestima.

Uz čuvene ulice za zabavu sa devojkama u izlozima, pa ko voli nek izvoli, tu su i brojni teatri, bioskopi, muzeji seksa. Ovaj deo se naslanja uz sam zid romanskog zdanja Stare crkve i za Holanđane to su mesta koja se otvoreno posećuju, jer ovde nema razlika, oni su tolerantni i prihvataju sve manjinske i marginalizovane grupe.

U Amsterdamu ćete sresti na ulici i prosjake, ali i lopove. Obavezno čvrsto držite torbice i novčanike jer će vam trebati i kad vas konobar obavesti da četiri kafe i dve kisele vode u kafiću u kom ste ih popili koštaju blizu pedeset evra.

Muzeji za svačiji ukus

Na nekih 800.000 stanovnika u samom gradu imate 42 muzeja, 141 galeriju i tridesetak pozorišta u kojim se izvode predstave, baleti i alternativni performansi.

Izbor je neverovatan i kako god doživljavali umetnost, u Amsterdamu ćete nesmunjivo pronaći muzej koji će zadovoljiti vaš ukus. Od nezaobilaznih remek-dela zlatnog veka holandskog slikarstva u narodnom muzeju Rajks, do moderne umetnosti muzeja Stedelijk, preko muzeja filma, štamparije, pozorišta i fotografije. Nezaobilazni su muzeji u holandskom nacionalnom stilu kao muzej Hajnekena i u sličnom stilu muzej Ajaksa, najpoznatijeg amsterdamskog fudbalskog tima. Naravno, tu je i Muzej na vodi, muzeji seksa, erotike, muzej sprava za mučenje, tropski muzej i muzej jevrejske kulture...

Randevu s princezom

U vodiču kroz grad piše: Ako nemate vremena da zakažete sastanak sa holandskom princezom Maksimom, ne brinite, možete je videti kad god poželite odmah pored Kajli Minog, u muzeju Madam Tiso, na trgu Dam. A ako to ne zadovoljava vaš prefinjeni ukus, u ovom muzeju se uvek možete zabaviti posmatrajući Rembranta kako slika, u realnoj veličini i zastrašujuće uverljivo. Za mnoge je pak najživotnija čuvena Dženifer Lopez.

Ulica krivih kuća

Ako vas interesuje krstarenje kanalima tek onda ćete se naslušati zanimljivosti. Prvo što je nama privuklo pažnju bila je Ulica krivih kuća (Street of Leaning Houses), desetak kuća četvorospratnica koje su greškom podignute nakrivo pa najviše podsećaju na neki fazon iz crtanog filma, ali su i dalje veoma funkcionalne i koriste se za stanovanje. Bitna osobenost grada na kanalima je svesno stvorena, autohtona, “građanska arhitektura”, uz neverovatnu izrezbarenost starim građevinama renesanse i gotike, do poznog klasicizma.

Izvor: B92