Prava ljubav ne zna za godine: Amorova strela udara četiri puta u životu


Kako otkrivaju rezultati najnovijeg istraživanja, prosečna osoba do dvadesete godine zaljubi se barem tri puta, a ako do tada ne upozna osobu s kojom bi se skrasila, to će učiniti do svoje dvadeset i sedme godine.

Studija kojom je obuhvaćeno 2.000 odraslih pokazuje da se prosečno ljudsko biće istinski zaljubi oko četiri puta u životu, što bi trebalo da nam da nadu da za pravu ljubav nikada nije kasno.

Međutim, zabrinjavajuća činjenica je da se usled pritiska koje društvo od njih očekuje, skoro polovina onih koji su u braku venčalo se ne sa osobom koju ludo vole, već sa nekim ko ispunjava kriterijum dovoljno dobar. Više od šezdeset odsto priznalo je da se kaju što su propustili priliku da se skrase sa svojom velikom ljubavi i što su izabrali sadašnjeg partnera.



- Prva ljubav predstavlja veliku prekretnicu u životu svakog čoveka. Ono što je jasno jeste to da, kada su emocije u pitanju, ništa nije jednostavno. Ljubav je sama po sebi poput vrteške na kojoj se ljudi vrte oko odnosa i životnih faza – napisali su istraživači.

Samo 33 odsto nas biće te sreće da se skući sa svojom prvom ljubavlju. Od tinejdž perioda, pa sve do sredine dvadesetih, glavu je zbog nekoga ozbiljno izgubilo 80 odsto ispitanika, a skoro svaka deseta od tih osoba zaljubila se u tom periodu barem tri puta. U tridesetim godinama, šanse da padnemo na nečiji šarm su 40 odsto, dok je u petoj deceniji verovatnoća da ćemo se nanovo zatreskati utešnih 30 odsto.

Čak 41 odsto palo je na čari zabranjene ljubavi, a polovina od tog broja priznalo je da im se desilo više puta da se zaljube u osobu u koju nikako ne bi smeli, poput kolege na poslu, najboljeg prijatelja, nekog ko je zauzet, totalnog stranca, a ima primera i da su se ljudi zaljubljivali u roditelje svojih drugara.



Više od 75 odsto ispitanika slaže sa sa tvrdnjom da nije moguće glavom odlučiti u koga ćemo se zaljubiti, ali i da kad se jednom jave osećanja, nije ih se lako otarasiti. Ipak, čak trećina smatra da je moguće biti zaljubljen u više osoba istovremeno. Neuzvraćenu ljubav iskusiće 10 procenata ljudi, dok će 30 odsto pokušati da se pomiri sa bivšim partnerom, što će trećini od njih zaista i uspeti.


Izvor

Ne.

I used to be an adventurer like you... now I'm married. 

Bas kao i u dosta tekstova mesa se zaljubljenost i ljubav. Mozes da budes zaljubljen u njih 50 u zivotu, ali neka ljubav je nesto sto ostaje posle te faze zaljubljenosti i svodi se na to da strast ostane u nekoj meri, kao i jos stosta od osecanja kao sto su bliskost i postovanje tj. neka ljubav se malo teze nalazi i podrazumeva i neku uzajamnost osecanja izmedju dvoje ljudi.

Pa sad...

Sve dok se ne pojavi neko za koga ćeš da uradiš više nego za sebe, su leblebije.

Statistika je jedno a nikad nije kasno da se ljubi strasno je drugo.

Amorova strela je zajebata stvar.

Ljubav je fiktivna stvar. Laz koju sami stvaramo i odrzavamo, cesto podsvesno, da bi ubedili sebe da postoji. Ljubav u fazonu "uuuuu imam extra decka/devojku. uuuuu verili smo se. uuuuu vencali smo se." je besomucno laganje sebe radi uzivanja u paznji/drustvu i jebacini, kao i u reakciji okoline na tvoju novu ribu/lika. U principu to je sve sto ljudi smatraju ljubavlju danas. Da ljubav u tom smislu istinski postoji kao termin odvojen od uzivanja u celodnevnoj dostupnosti polnog organa suprotnog (istog?) pola (svakako, bitno je i to da su sexy, sta god to znacilo) ne bi bilo ovoliko razvoda brakova, svadja i ostalih gluposti koje proisticu iz toga. Ipak, i posle svadja, prevara, razvoda, jebada, ljudi i dalje veruju da mogu da se zaljube jer im je lakse tako. Iako i sam subjekat cesto uziva u kurcu/picci druge osobe, i dalje veruje u tu samolagariju. Ljubav je jednako fiktivna kao i taj starorimski bog ljubavi. Ipak, ako uzivate u toj samolagariji to je vasa licna stvar.


Za bele vitezove:
kurac=penis
picka=vagina
kapiram da je za neke pominjanje rimskog kurca socijalno prihvatljivo, za razliku od ovog srpskog.

Poor your soul...

Ja nemam dusu. Naucno dokazano.

Svako ima dušu, zavisi koliko je ko spreman da se prema njoj odnosi korektno, otvoreno i istinito.
Suprotno tome je zatvorena, haotična i besciljna.

Onako nešto može da piše samo neko ko nije osetio nikada, nikakvu ljubav i to verovatno datira iz detinjstva.
To su teški emotivni hendikepi koji obično cepaju ličnost i misle da ako sebe izuzmu iz pojma ljubavi, ista ne može da ih rani (jer ne može ni da ih dodirne). Onda im je kao lakše.

Velika stavka koju usput svi zaboravljaju - ljubav, pre svega nosimo u sebi.

Ako biramo izmedju toga da vole nas i da mi volimo, mislim da je mnogo bogatiji osećaj duše ako mi volimo. Ovo drugo može biti i dosadno.

Možda nije baš uporedivo ali je slična stvar sa poklonima - neko uživa da daruje a neko uporno očekuje da prima.

zaljubim se pet sest puta u roku od pet minuta