Šta Srbiji i Crnoj Gori donose vojni sporazumi sa SAD

Amerikanci ulažu u našu Vojsku

Najavljenim potpisivanjem dva bilateralna vojna sporazuma sa Sjedinjenim Američkim Državama o bezbednosnoj saradnji i o statusu snaga otvoriće se mogućnost da Srbija i Crna Gora stekne značajnu bezbednosnu, ekonomsku i političku korist.

Sporazumi čije potpisivanje je najavio ministar odbrane SCG Prvoslav Davinić su tipski, što znači da nisu predmet pregovora, već ponuda SAD koju druga zemlja potpisnica može da prihvati ili odbije, po receptu uzmi ili ostavi.

Sporazumom o bezbednosnoj saradnji (SCA) definišu se oblasti vojne saradnje i garantuje se da pripadnici vojnog osoblja SAD na zvaničnim zadacima u SCG neće biti izručeni međunarodnim sudovima koje nije osnovao SB UN. Sporazum omogućava sprovođenje Programa o međunarodnoj vojnoj obuci i treningu (IMET) i Programa o Inostranom vojnom finansiranju (FMF). Time se otvara mogućnost ulaganja desetina miliona dolara u obuku i opremanje Vojske SCG. Potpisivanje SCA omogućava i otvaranje američke Kancelarije za saradnju u odbrani (ODC) u našoj zemlji koja bi rukovodila sprovođenjem IMET i FMF programa.

Sporazum o statusu snaga (SOFA) definiše zakonski status američkog vojnog osoblja i vlasništva privremeno stacioniranog na teritoriji SCG u pitanjima kao što su krivična odgovornost i plaćanje poreza i carina. SOFA nije sporazum o vojnim bazama, ali otvara vrata za zajedničke vojne aktivnosti SAD i SCG, kao što su vojne vežbe, posete vojnih brodova i razmena vojnog osoblja i jedinica koje bi bile sprovođene samo uz prethodni poziv i odobrenje vlasti SCG. Uz Belorusiju, SCG je jedina zemlja bivšeg istočnog bloka koja još nije potpisala SOFA sporazum.

Potpisivanje ovih sporazuma Amerikanci doživljavaju kao signal međunarodnoj zajednici da je SCG ozbiljna u namerama da postane deo evroatlantskih integracija i da se kreće ka većoj političkoj stabilnosti. Prema rečima Vladana Živulovića, predsednika Atlantskog saveta SCG, ulaskom u „Partnerstvo za mir“ našu zemlju očekuje potpisivanje istih bilateralnih sporazuma i sa ostalim članicama.

Kada su u pitanju odnosi sa NATO, dobar model za Srbiju je Slovačka koja je pomenute sporazume potpisala pre deset godina i tako krenula u transformaciju vojske. Ta zemlja je po osamostaljenju imala vojsku od 60.000 ljudi i 450 tenkova koja je, prema rečima Igora Furdika, slovačkog ambasadora u SCG, predstavljalo veliko opterećenje za budžet.

- Danas, kao članica NATO, Slovačka ima profesionalnu, dobro opremljenu vojsku od 24.000 ljudi koja je u stanju da efikasno brani zemlju - kaže Furdik.

I Norveška, jedan od osnivača NATO, kao mala zemlja ima pozitivna iskustva i veliku korist od članstva u Alijansi, kaže ambasador te zemlje u SCG Hans Ola Urstad.

- NATO je fleksibilan i može da se prilagodi potrebama članica - objašnjava Urstad.
Dejan Vukelić