pa jesi za ujedinjenje ili nisi ???
znam i sam da sam u off-u

Citiracu sam sebe


Zauvek protiv ujedinjenja

posteno 

ja sam misljenja da to nije lose, ali da je nemoguce ...

Ma, hajde ljudi. Dosta više o ovim glupostima. Kakvo crno ujedinjenje, pravoslavci ne mogu ni među sobom da se sporazumeju i ujedine, čak i taj vaseljenski Patrijarh (po nacionalnosti Grk) je u svađi sa zvaničnom Atinskom Mitropolijom i nije mu dozvoljeno da vrši službu bilo gde u Grčkoj, osim na Svetoj Gori, koja je autonomna monaška zajednica van jurisdikcije Grčke pravoslavne crkve.

Nedoumice posle zasedanja pravoslavno-rimokatoličke mešovite komisije
Priviđanje unije
U pravoslavlju, posebno na istoku Evrope, više u narodu nego u jerarhiji, postoji nejedinstvo po pitanju ekumenizma. Zvanično, nijedna pravoslavna crkva ne odbija kontakte sa Vatikanom, ili protestantizmom, ni sa Svetskim savetom crkava. Kod nas, nekima je ekumenizam bliži, drugi ga odbijaju. U Carigradu nema otpora
Nakon prošlomesečnog zasedanja pravoslavno-rimokatoličke mešovite komisije za bogoslovski dijalog, održane u italijanskoj Raveni, koja nije prošla bez potresa, jer je napuštena od ruske crkvene delegacije, usvojeni dokument predstavljen je u isto vreme u Vatikanu, Carigradu i Atini 15. novembra. Tokom tih tridesetak dana, davane su brojne izjave glavnih učesnika, no u nedostatku zvaničnog dokumenta ostalo je podosta prostora za špekulacije, čak i za smišljene netačne interpretacije. Posebno u Moskvi.

Pronela se vest da je tamo „sklopljena tajna unija“ koja neće proći. O njoj su se, navodno, saglasili papa Benedikt i carigradski patrijarh Vartolomej, preko svojih opunomoćenika, kardinala Valtera Kaspera i mitropolita Jovana Ziziulasa. Ruski predstavnik u Raveni, episkop Ilarion, objašnjavao je da usvojeni papir u Raveni nema legitimnost jer je prihvaćen u njegovom odsustvu. On se, pak, nije potrudio da ukloni interpretacije koje izazivaju strahove. Otišao je zbog prisustva predstavnika Estonske pravoslavne crkve koju Moskva, inače, ne priznaje. Ovaj izuzetan i mnogostran episkop, kome nesumnjivo stoji značajna budućnost, veliki je protivnik iz eklisoloških i istorijskih razloga „centralizacije“ pravoslavlja u korist Carigrada.

OTVORENO PISMO EPISKOPA ČUKOTSKOG

Kod Rusa, poslednjih meseci javnost raspravlja o „otvorenom pismu“ episkopa čukotskog Diomida Patrijaršiji koji pored brojnih drugih zahteva, traži eliminisanje svakog ekumenizma. No, Moskva, iako ovi stavovi imaju sigurno podosta pristalica, i dalje učestvuje svugde gde su i nepravoslavni. Pribojavanja da u crkvama može doći do raskola po pitanju ekumenizma, preterana su. Protivnici nemaju mogućnost da stvore samo zbog ovoga paralelnu strukturu, pogotovo u Rusiji gde bi, kako crkva tako i država, to sprečili. Tamo vlada neka vrsta „simfonije“ između jerarhije i vlasti, uvažavaju se i pomažu, unapređuju međusobne interese.

DIJALOŠKA KOMISIJA

Dijaloška komisija osnovana je pre tridesetak godina. Do sada je imala četiri dokumenata na teološke teme, da bi potom zastala u radu. Obnovila ga je prošle godine u Beogradu, a sada nastavila u Raveni. Konstatuje se, između ostalog, da Crkva ima tri nivoa: lokalni (episkop), regionalni (patrijaršija, mitropolija), i univerzalni na kome prvo mesto pripada papi rimskom, kao prvom među patrijarsima, kao što je utvrđeno u poretku prastarih vremena. To je sada ponovo konstatovano, što u principu ne predstavlja ništa novo već ponovno isticanje istorijske činjenice o poziciji prvog među episkopima vaseljene. Naglašen je i princip sabornosti, koncilijarnosti.

U pravoslavlju sveta, posebno na istoku Evrope, više u narodu nego u jerarhiji, postoji nejedinstvo po pitanju ekumenizma. Zvanično, nijedna pravoslavna crkva ne odbija kontakte sa Vatikanom, ili protestantizmom, ni sa SSC (Svetskim savetom crkava). U svakoj pojedinačnoj crkvi nisu svi episkopi saglasni sa stavom svoje crkve. I kod nas, nekima je ekumenizam bliži, drugi ga odbijaju. U Carigradu nema nikakvih otpora.

Raskoli u Grčkoj, Rumuniji i Bugarskoj nastali su po pitanju kalendara, a ne ekumene, mada su starokalendarci ujedno i antiekumenisti. Ovde kod nas, uz pomoć starokalendarskih Grka pokušava se uspostaviti „istinito pravoslavlje“, preko monaha Akakija, ali to nailazi na izuzetno mali odjek i pristajanje. Ekstremnost, sklonost ekskluzivizmu, samoizolaciji, čak fanatizam i mesijanizam samozvanih izbavitelja i osnivača „prave“ crkve, nisu očigledno bliski narodu. Ne treba im pridavati veću pažnju niti ih oštro sputavati. Po slobodi savesti neka svako postupa.

U Rusiji je stanje komplikovanije. Tamo pored zvanične RPC, Moskovske patrijaršije, postoji još desetak pravoslavnih crkava koje sebe nazivaju staroobrednim, autonomnim, drevnim, istinitim. NJima ukupno pripada desetak posto pravoslavnih vernika, a sve su antiekumenske. No, sa patrijaršijom ne „ratuju“.

U pravoslavlju je dosta jasno šta je ekumenizam i dokle se u njemu može ići. Zajedničkih bogosluženja sa rimokatolicima i protestantima nema, a samim tim ni pričešćivanja. Zajedničkih molitava gotovo takođe da nema, sem kod nekih crkava. Ekumenizam se, dakle, svodi na učestvovanje na molitvenim skupovima (uz odvojeno moljenje), konferencije, naučne rasprave. Patrijarh Aleksije uvek ističe da je to neophodno, time se svedoči pravoslavlje, ništa se ne gubi, niti vera ugrožava.

U Raveni je konstatovano da u današnje vreme globalizacije i sekularizacije, novi izazovi zahtevaju nova susretanja hrišćana, uz molitvu da Duh sveti osposobi srca i misli ka zbližavanju i jedinstvu onih koji Hrista slede.