Amerikanac Stiv Stivens putuje oko sveta na biciklu iz pretprošlog veka

Od Liverpula do Jokohame - via Srbija

Stiv Stivens iz Ohaja na biciklu "peni ferting" iz 1887. godine, prošao je kroz Jagodinu posle 32 dana puta iz Liverpula i 2.986 pređenih kilometara. Stiv putuje oko sveta rutom koju je od 1884. do 1886. napravio Tomas Stivens, i opisao je u knjizi "Put oko sveta na biciklu".

Iako je rođen 1. jula 1944. godine, ovaj vitalni gospodin odlučio se na put oko sveta zarad promocije dve humanitarne organizacije - Američkog udruženja za borbu protiv raka i organizacije koja podržava i osniva škole u nerazvijenim zemljama sveta. Priprema za putovanje je uključivala i kondicione pripreme, koje su trajale od 1. decembra do 27. marta ove godine. Prešavši 4.400 kilometara, smatrao je da su mu noge spremne za napor i rutu od Liverpula u Velikoj Britaniji do Jokohame u Japanu. Posle dovoljnog broja vakcina, koje obično prate ovakva putovanja, lekova za potencijalne stomačne probleme, redovne doze vitamina koje se moraju uzimati, i sledovanja specijalnih elektrolita, sa medicinske strane je bio spreman. Obezbedivši pri tome dovoljnu količinu rezervnih delova za bicikl, nešto garderobe za sve vremenske prilike, od aprilskih kiša u Engleskoj do pustinjskih uslova u Turskoj i Iranu.

LJubazniji od Mađara
Iz Liverpula, odakle je startovao 7. aprila, preko Londona, Pariza, u kome je napravio jednodnevnu pauzu za razgledanje znamenitosti, Strazbura, sa kratkim zastojem u okolini Troktelfingera u Nemačkoj, gde je opravljao polomljenu viljušku na biciklu, nastavio je put do Minhena. Od Minhena preko Beča, Bratislave, Budimpešte, u kojoj se takođe zadržao da bi razgledao znamenitosti, stigao je i do Srbije.

- LJudi u Srbiji su gostoljubiviji od Mađara. Mislio sam da je to nemoguće. Mađari su me pratili automobilom brzinom od 20 kilometara na sat nekoliko puta, kako bi mi pokazali put, kada sam pitao za pravac. Isto se dogodilo i u Srbiji i to tri puta samo u prvom danu. Jedan od ta tri puta sam vođen biciklom, uličicama kroz Sombor, kojim me je proveo neki Pavle - kaže Stivens.

U Novom Sadu je imao sedam kilometara dugu pratnju automobilom do hotela, gde mu je obezbeđen besplatni smeštaj i pristup Internetu kako bi poslao svoj uobičajeni dnevnik putovanja porodici i ostalim ljubiteljima biciklizma u svetu.

Budući da su putevi kod nas pohabani, koji su, prema njegovim rečima, grube površine sa dosta rupa, putovanje kroz Srbiju je zahtevalo nešto više koncentracije, kako bi bicikl, star preko 100 godina, ostao u voznom stanju.

Mnogo je zanimljivih događaja doživeo na putu kroz Srbiju. Svako vozač zastao bi da napravi fotografiju Stiva na biciklu. Neki vozači su čak zaustavljali saobraćaj kako bi to uradili. Imao je i paradu od četiri automobila i kamiona koji su u toku vožnje pokušavali da naprave dobar snimak. Drugi su ga preticali i zaustavljali automobile na nekih 200 metara ispred. Mnogi su ga pozivali na pivo u prvom sledećem gradu, no, nažalost, zbog ograničenog vremena i plana puta, Stivens nije mogao da prihvati svaku ponudu.

Novosađani su mu predložili da put nastavi autoputem, što je protivzakonito, ali su predlog obrazlagali da je nedelja, te da će policija prevideti njegov "prekršaj" do Beograda. Tako je i uradio i, naravno, bio zaustavljen posle 15 kilometar. Nasmejavši se lokalnoj policijskoj patroli, nakon snažnog stiska ruke i nekoliko fotografija, policijska patrola mu je poželela srećan put i uputila ga prema Beogradu. Posle samo 30 kilometara, tek što je prešao Dunav, zbog uzbrdice, morao je da pešači jedan deo.

Jabuka kroz prozor
Posmatrajući predele koji su još uvek vidno poplavljeni, nastavio je put. Zaustavlja ga sledeća policijska patrola, koja je mnogo više od prve, insistirala na prekršaju koji čini ilegalnom vožnjom autoputem. Pošto im je pokazao fotografije prethodne patrole na displeju svog digitalnog fotoaparata, kolutavši očima, patrola ga pušta da nastavi put. - Kako sam ušao u Beograd, dobio sam uobičajenu pratnju i fotografisanje duž puta", kaže Stivens. "Vozač jednog automobila u Beogradu je pokušavao da me zaustavi, i budući da sam ignorisao zahtev, počeo je da viče na mene: "Besplatan smeštaj u gradu". Bio je to Mladen koji drži hostel baš preko puta nacionalnog muzeja - priča Stivens.

Mnogi su mu davali i hranu uz put. Jedan mladić mu je, gurnuvši ruku kroz prozor automobila, dobacio u vožnji jabuku. Drugi je zaustavio kamion, izašao sa litrom vode i dve narandže. Dobio je čokoladu od 500 grama i još koječega.


Izvor: Glas Javnosti \ Tekst i foto: Zoran Stojković