RATOVI ĆE KOŠTATI SAD 190 MILIJARDI DOLARA

VAŠINGTON – Troškovi ratova u Iraku i Avganistanu iznosiće u 2008. godini najmanje 190 milijardi dolara, saopštio je danas Pentagon.

Administracija američkog predsednika Džordža Buša  ranije je zatražila od Kongresa da odobri 147 milijardi dolara za operacije u Iraku i Avganistanu u fiskalnoj 2008. godini, koja počinje 1. oktobra.

Američki ministar odbrane Robert Gejts rekao je danas pred komitetom Senata za raspodelu sredstva da traži dodatna sredstva od 42 milijarde dolara za finasiranje ratova u 2008. godini.

Najveći deo dodatnih sredstava biće namenjen merama zaštite američkih snaga. U okviru toga, 11 milijardi dolara biće izdvojeno za uvođenje još oko 7.000 oklopnih vozila sa specijalnom zaštitom od mina.

Dodatna sredstva su potrebna i za obuku i opremanje iračkih snaga bezbednosti, kao i za poboljšanje američkih objekata u regionu i baza u Iraku, rekao je Gejts.

Američki ministar odbrane je tražio i šest milijardi dolara za podršku borbenim jedinicama u Iraku, uzimajući pritom u obzir Bušov plan o povlačenju oko 20.000 vojnika iz Iraka do jula sledeće godine.


Beta

Марко ово ти постаје озбиљно...обрати се лекару за савет...

sto?
ljudi uporno pokusavaju da predstave SAD kao bivsu silu koja se kao raspada, nemajuci pojma o tom esto govore...
navode kao nekih 140 milijardi za rat ne shvatajuci da je to samo stotina budzeta te drzave.

Ne raspada se, ali dolar stalno pada u odnosu na evro !!!

Neka tako i nastavi !!!

Sve što čine drugima, dabogda se njima što pre njima dogodilo !!!

Већ сам рекао, па да поновим, овога пута таксативно
1. Зашто онда Косово већ није чланица УН на бази Ахтисаријевог плана?!
2. Зашто онда Србија већ није чланица НАТО
3. Зашто онда Ратко & Раша нису већ у Хагу... а и Осама нешто "избегава правду"
4. Зашто онда није отворено неко ново "питање" на нашој територији - Рашка, север Србије, шта га знам
5. Зашто онда је Коштуница и даље премијер, после свега што је рекао на рачун те Америке.

Као што видиш, нису свемоћни

А колико видим нису у стању ни да уведу Кини веће царине, да би решили свој дефицит. Људи, пратите фабулу радње. амери су запретили царинама због ниског јуана. Кина је одговорила да ће да им срока долар и уопште финансије. Америка се после претњи повукла. Сама та чињеница би требало да радује сваког ко је Србин и српскога рода, па зезнули их Кинези, Иранци или Марсовци. 

AP: Smena Bušovih i Klintonovih u Beloj kući u nazovi "kolevki demokratije" !!!


Sjedinjene Američke Države, zemlja koja tvrdi da je "kolevka demokratije", pošto navodno svaki njen gradjanin ima šansu da uspe, suočena je ovih dana s fenomenom koji je češći u diktatorskom nego demokratskom poretku.

Ukoliko na sledećim predsedničkim izborima u SAD pobedi supruga bivšeg predsednika Bila Klintona, Hilari, koja je uz Frenka Obamu jedan od glavnih demokratskih kandidata, pa ako potom dobije još jedan mandat, lako se može desiti da Amerikom 28 godina za redom vladaju dve političke dinastije, Bušovi i Klintonovi.

Ako bismo tome dodali i mandat Džordža Buša starijeg na mestu potpredsednika, to bi bilo 36 godina kako se ta dva imena smenjuju u Beloj kući.

Amerikanci već sada ne pamte vreme kada u Beloj kući nije bio neki Buš ili Klinton, bilo kao predsednik ili potpredsednik. Čitava mladja, ali i dobar deo sredovečne generacije, posmatraju politiku kroz prizumu tih imena.

Ovakva dominacija dveju prorodica na mestu šefa države je bez presedana u SAD, ali i u većini drugih demokratskih zemalja, preneo je Ašošijeted pres.

Najbliži primer tome u Americi su slučajevi kada su na mestu predsednika bili Džon Adams i njegov sin Džon Kvinsi Adamas ili, pak, kada su na mestu predsednika bili Teodor Ruzvelt i njegov rodjak u petom kolenu Frenklin Ruzvelt.

Medjutim, u oba ta slučaja mandate izmedju jednog i drugog predsednika istog prezimena delilo je četvrt veka.

Zar jedna od najmoćnijih zemalja sveta, sa 303 miliona stanovnika, danas stvarno ima samo dve porodice koje mogu njome da upravljaju? To je pitanje koje ovih dana postavlja američka javnost koja, izgleda, počinje da oseća zamor od monotonog ponavljanja dvaju istih prezimena u Beloj kući.

Istraživanje televizijske mreže NBC i lista "Volstrit džornal" pokazalo je da četvrtina američkih gradjana smatra da je perspektiva da u Beloj kući pune 24 godine ostane neki Buš ili Klinton - zabrinjavajuća, najavljujući da će dogodine, kada se bude glasalo za novog predsednika SAD, voditi računa o tome.

"Što se zamora tiče, nije stvar samo u tome što smo puno puta čuli njihova imena, već i u tome što smo imali mnogo problema s njihovim imenima", izjavio je Asošijeted presu Džulijan Zelizer sa Univerziteta Prinston koji je i sam prvi put dobio priliku da glasa 1988. godine, kada je za predsednika izabran Buš stariji.

Dejvid Gregen, direktor Centra za rukovdjenje u javnoj administraciji pri Univerzitetu Harvard, takodje, smatra da je zabrinjavajuće da neko iz "dveju dinastija" dobije mandat da još četiri ili osam godina ostane na vlasti.

"Mislim da bismo bili suštinski zdraviji kad bismo proširili izbor kandidata koji mogu da dodju na najviše funkcije", rekao je on.

Američka politika je tokom istorije bila uvek otvorena za novajlije - pod uslovom da su uspešni i da odražavaju osećanja širokog biračkog tela.

To je još moguće, kaže Gregen, ali je sada to teže zato što je jako teško prikupiti pare za skupe nacionalne kampanje.

Klintonovi i Bušovi su izgradili snažan brend, njihova imena su prepoznatljiva, tako da lakše dobijaju donacije, pa je pridošlicama teže da se sa njima takmiče.

Senator Hilari Klinton (59) ne priznaje da bi njen dolazak na vlast mogao da predstavlja problem. Ona je, učestvujući u jednoj debati, odbacila "bušovski" deo istorijske jednačine, a pohvalila "klintonovsku" komponentu - što se od nje, kao pripadnika klana Klintonovih, i moglo očekivati.

Gospodja Klinton je, tokom debate koju su u julu organizovali telelvizija CNN i vebsajt "Ju tjub", spremno podsetila na kontroverzne okolnosti u kojima je Buš izabran.

Odgovarajući na pitanje da li bi dodavanje još jednog nastavka klintonovsko-bušovskom nizu predsednika zaista donelo promene, Klinton je kazala:

"Mislim da je problem u tome što je Buš bio izabran 2000. godine. Meni se učinilo da je, u stvari, na tim izborima izabran neko drugi".

Kada je to pitanje ponovo pokrenuto tokom ovonedeljne debate u Nju Hempširu, ona je jednostavno odgovorila publici da "misli da je njen Bil bio veoma dobar predsednik".

Hilari se trudi da pokaže da njena kandidatura nema veze s njenim mužem, ali je pitanje koliko će birači imati sluha za takve argumente.

Zabrinutost povodom smene istih stanara u Beloj kući deli 17 odsto demokrata, ali protivtežu tome čini podatak da mnoge demokrate osećaju veliku nostalgiju za vremenom kada je šef Bele kuće bio Bil Klinton.

Tanjug

Ma nemamo mi nista od toga sto su ih zeznuli kinezi, ja se nadam danu kada cemo moci mi da ih zeznemo, makar malo. A diktaturu su sprovodili do pre godinu dve kada su Rusi dovoljno ojacali i sada objasnjavaju amerima da im je mandat istekao, morace da pocnu da dele vlast, a sto pre to shvate, lakse ce im biti.

Mozda ce im biti potrebni neki mini ratovi da bi to shvatili.

Misliš ono kad ste vi pobili 10.000 Arbanasa pa je onda đeneral Vesli Klark poveo akciju koja se uopšte nije zvala Milosrdni Anđeo