U noći 14. na 15. avgusta 1941. nacistički okupatori pohapsili su sve petrovgradske Jevreje koji su se još uvek nalazili na slobodi.  Sa Jevrejima iz Srpske Crnje i Jaši Tomiću - njih oko 1.260 - poslati su dereglijama niz reku Begej u Beograd 18. avgusta 1941.  Muškarci su zatvoreni u malo poznati logor Topovske šupe, odakle su sistematski odvođeni na streljanja.  Žene i deca su decembra 1941. poslati u stravičan logor „Sajmište“ gde su ubijani hladnoćom i glađu.  U periodu februar-maj 1941. gušeni su gasom u kamionima koji su ih vozili na Jajince.   

Sinhronizovano sa uništavanjem petrovgradskih teklo je hapšenje svih banatskih Jevreja, njihovo interniranje u logor u Novom Bečeju i kasnije otpremanje na beogradska stratišta.  Nemački list Volishe Beobachter objavio je 19. avgusta 1941. da je Banat „Juden frei“ („oslobođenja od Jevreja“).  To je prva regija u Evropi koja je prema nemačkim izvorima dobila taj epitet, što je potpuno nepoznata činjenica!

Zrenjanin, nekadašnji privredni gigant pre i posle rata, svoj privredni prestiž umnogome duguje žrtvama nacizma koje su uspešno vodile nekoliko fabrika i trgovine.  Nekada svetski izvoznik šećera (u vreme Viktora Eleka) Zrenjanin je danas beznačajan faktor u toj industriji.  Prva jugoslovenska fabrika radijatora (koju je uspešno otkupio od Rumuna Pavle Bjelinski i stavio u službu svog grada) danas je obična razvalina!

Pomenute nepoznate činjenice (sa spiskom žrtava) predmet su knjige u nastajanju „Nacistički prvi genocid“. 

na moj rodjewndan su streljali jevreje lepo ludi su jevreji