Šef osoblja Bele kuće Džon Keli i savetnik predsednika SAD Stiv Benon saglasili su da petak bude poslednji radni dan kontroverznog glavnog stratega Donalda Trampa. Ovo je potvrdila portparolka Bele kuće Sara Sanders, prenosi Rojters.
Špekulacije oko Benonove sudbine su trajale više nedelja.
Njujork tajms je nešto ranije preneo da je Tramp rekao nekim saradnicima da je odlučio da smeni Benona, stratega koji mu je pomogao da dobije izbore.
Do njegovog odlaska dolazi u trenutku sve veće izolacije u kojoj se nalazi Tramp zbog relativizovanja nasilja belih ultradesničara u Virdžiniji, kada je rekao da su „mnoge strane“ odgovorne.
Prethodno su neki američki mediji poput „Njujork tajmsa“, objavili da je Tramp je rekao nekim saradnicima da je odlučio da smeni Benona.
Izvor blizak Benonu je naveo da je on sam inicirao svoj odlazak i da je ostavku predao 7. avgusta i da je trebalo da bude objavljena početkom ove nedelje ali je to odloženo zbog rasnih nemira u Šarlotsvilu.
Benon se u poslednje vreme često sukobljavao sa drugim višim savetnicima u Beloj kući i sa članovima Trampove porodice.
Benon je pogoršao svoju poziciju nedavnom intervjuom liberalnom „American Prospect“ izjavivši da ne postoji vojno rešenje za Severnu Koreju čime je podrio Trampovu poziciju.
On je rekao svojim saradnicima da je mislio da je to bio nezvaničan razgovor sa ekspertima a ne novinarima.
Ipak, otpuštanje desničarskog nacionaliste Benona bi moglo da uzrokuje da se predsednik nadje pod udarom kritika konzervativnih medija koji su ga do sada podržavali.
Neredi u Šarlotsvilu i Trampova reakcija na njih, kada je rekao da su "obe strane" krive za nasilje, podstakli su zahteve da predsednik otpusti takozvane nacionaliste iz svog okruženja, čiji je Benon lider.
Tramp u utorak nije garantovao da će Benon ostati na funkciji ali ga je branio kao čoveka koji "nije rasista" i "prijatelja".
Benon je u sukobu sa savetnikom za nacionalnu bezbednost Herbertom Mekmasterom, novim šefom Trampovog kabineta Džonom Kelijem, kao i sa predsednikovim savetnikom i zetom Džeredom Kušnerom. Ekstremne desničare u administraciji je nazvao "skupinom klovnova" i "marginalnim gubitnicima".
Pod pritiskom umerenih republikanaca Tramp je u utorak izjavio: „Videćemo šta će biti sa Benonom".
On je krajem jula zamenio šefa svog osoblja Rejnsa Pribeusa, koji je bio kritikovan sa mnogo strana, sa penzionisanim generalom Džonom Kelijem. Nakon toga je smenio Antonija Skaramučija, ključnu osobu za komunikacije, koga je postavio na to mesto samo 10 dana pre toga uz pompezan govor. Zbog imenovanja Skaramučija ostavku je podneo portparol Bele kuće Šon Spajser, podseća Rojters.
Benon je rekao svojim prijateljima da može da se vrati u svoje ultradesničarsko glasilo „Brajtbart njuz“ (Breitbart News), na čijem je čelu bio pre nego što je preuzeo dužnost glavnog Trampovog stratega u avgustu prošle godine u jeku kampanje za predsedničke izbore.
ma ne bi ga ovoliko 'silovali' da nemaju nekakve dokaze o raznim njegovim pizdarijama.. a i on bi se 'institucionalno' borio protiv njih ... a ne bi piskarao po tviteru...
u slucaju da postoje nekakvi dokazi za bilo sta ....bolje je za njega da sam podnese ostavku ... inace - unistice ga ...
Nobelovci upozoravaju: Donald Tramp može da izazove novu finansijsku krizu
Donald Tramp predsednik SAD-a impulsivan i nepromišljen
Osamnaest dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju dalo je zabrinjavajući potvrdan odgovor na pitanje nemačkog lista Velt da li svetu preti nova finansijska kriza poput one koja je 2008. uzdrmala globalnu ekonomiju.
Ekonomski nobelovci ne veruju baš izjavama Dženet Jelen, šefice američkih Federalnih rezervi, koja je krajem juna rekla da "za naših života više neće biti finansijske krize".
Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 2016. godine Bengt Holmstrem smatra da Jelenova greši.
"Ne bih se kladio da neće biti krize. Kad god smo uvereni da više neće biti krize banaka, rizik se zapravo povećava", kaže on za Velt, a prenosi portal Index.
Njegov kolega Edvard Preskot, ekonomski nobelovac iz 2004. godine, ima još mračnije predviđanje.
"S velikom sigurnošću možemo da očekujemo novu finansijsku krizu u ne tako dalekoj budućnosti", ocenjuje Preskot.
Dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju jednom godišnje se sastaju da bi raspravljali o aktuelnim temama iz njihovih naučnih oblasti, a ove godine sastanak se održao u bavarskom gradu Lindauu, na Bodenskom jezeru.
Ove ekonomiste brine što je moguća svetska finansijska kriza političarima nevažna tema. Nju su u zapećak gurnuli terorizam, potencijalni nuklearni sukob SAD-a i Severne Koreje i stalni ispadi novog američkog predsednika Donalda Trampa, pa se ne posvećuje dovoljno pažnje nestabilnosti finansijskih sistema i ekonomskim problemima.
Nobelov laureat iz 2007, Erik Maskin, predviđa da bi Trampova ekonomska politika, u kojoj se najavljuju velike deregulacije Volstrita, mogla da ubrza dolazak nove globalne finansijske krize.
"Ako sadašnja američka administracija odluči da olabavi postojeća pravila, kriza je sve verovatnija", smatra Maskin.
Neizbežni su kratki spojevi
Danijel MekFaden, nobelovac iz 2000, još je pesimističniji.
"Finansijske krize kreću se kao električna energija kroz jednu veliku mrežu. Kao i kad je reč o struji, neizbežni su kratki spojevi. Mi danas nemamo odgovarajuće instrumente da bismo te nestabilnosti nadgledali, regulisali i njima upravljali. Zbog toga je nova finansijska kriza jednostavno neizbežna", kaže on.
MekFaden nema poverenja ni u ekonomsku stabilnost evrozone, pa ni u celu Evropsku uniju:
"Evro može da napreduje samo ako EU u fiskalnoj politici evrozone uspostavi zdravije odnose i počne odlučno da se bori protiv ekonomske stagnacije u članicama u kojima vlada slaba produktivnost", objašnjava.
Velt navodi da to u prevodu glasi: ekonomska moć Nemačke je zapravo jedan od destabilizujućih faktora evrozone.
Pesimizam kada je reč o evru
Nobelovac Preskot dodaje da je vrlo pesimističan u vezi evra i da je pravo pitanje koliko će štete evro naneti članicama evrozone pre potpunog kolapsa.
Ključni problem za Preskota je taj što su članice EU izgubile suverenitet odlučivanja u ekonomskoj politici, i upozorava na to da se članicama mora dati mogućnost da - bankrotiraju.
Ekonomski nobelovac iz 2002, Vernon Smit, ipak smatra da bi evro mogao da prosperira, ali zahvaljujući tome što SAD u globalnom nadmetanju valuta gube pozicije zbog loše pozicije dolara.
Na sastanku u Lindauu ekonomski nobelovci su još upozorili na opasnost klimatskih promena, koje vide kao najveću pretnju stabilnosti sveta, kao i na sve brži razvoj robotike i automatizacije koji će dovesti do toga da mašine oduzmu ljudima milione radnih mesta, navodi se u tekstu.
eno ga posmjenjivao je neke admirale i generale i naredio je sllanje dodatinih trupa u afganistan...4000 vojnika salje... i trazi od nato saveznika da se prikljuce i posalju svoje vojnike...
kaze da je prvo htio da popusti pod pritiscima i da ugasi 'misiju afganistan'...a to je obama bio zapoceo... dilema je bila dugotrajna...jedno dva minuta
Tema: 
�
