ma ne mogu.... pomislim na onog putina i na onu njegovu celevu glavu i razmisljam hoce li celovina dati vucicu bar koji s'300 sad kad bude isao kod njega...
Амерички председник Доналд Трамп придружиће се осталим лидерима земаља чланица НАТО-а на кључном самиту Алијансе који ће бити одржан 25. маја у Бриселу, потврдила је Бела кућа.
"Председник се радује састанку с колегама у НАТО-у, како би потврдио нашу снажну посвећеност Алијанси, и разговорима о питањима кључним за Алијансу, поготово оним која се односе на поделу савезничких одговорности и улози НАТО-а у борби против тероризма", наводи се у саопштењу, преноси данас АФП.
Трампова администрација настоји да потврди своју посвећеност војним савезима Вашингтона – укључујући НАТО – након што је републикански милијардер довео у питање њихову корисност током председничке трке.
Међутим, напомиње француска агенција, стрепњама у вези са посвећеношћу САД НАТО-у допринели су наводи да амерички државни секретар Рекс Тилерсон неће присуствовати састанку Северноатлантске алијансе у априлу, али да ће путовати у Русију истог месеца.
Nikada do sada neki predsednik SAD nije otišao sa vlasti zato što je opozvan sa dužnosti, a Donald Tramp i njegove eventualne veze s Rusijom mogli bi da budu istorijska premijera, navodi "Dojče vele".
Nemački međunarodni radio ocenjuje da je šef FBI Džejms Komi čovek koji iznenađuje. Podseća se da je on u ponedeljak izjavio da njegova služba sprovodi istragu protiv ljudi koji su rukovodili predizbornom kampanjom Donalda Trampa. Radi se o sumnji da su ruski hakeri, u dogovoru s Trampovim ljudima, naneli štetu Hilari Klinton na putu ka Beloj kući. Više od pet sati Komi je odgovarao na pitanja pred odborom tajne službe. Pritom je postalo jasno da Barak Obama nikada nije naložio prisluškivanje aktuelnog predsednika, kao što je to tvrdio Tramp.
Stručnjak za SAD Tomas Jeger, s Univerziteta u Kelnu, u razgovoru za Dojče vele tvrdi da bi mnogo veći skandal mogle da izazovu moguće veze sa Rusijom.
"Ukoliko je tako i dokaže se da je njegov tim bio u vezi s ruskim službama i da je pritom on za to znao - to bi mogao da bude veliki fijasko za njegovo predsedavanje", uveren je ovaj politikolog. I naučnica Ketrin Kliver s Univerziteta Harvard ocenjuje da se "obruč oko Donalda Trampa steže".
Dojče vele navodi da do sada nijedan predsednik SAD zapravo nije razrešen funkcije. Od ukupno 45 predsednika, samo su trojica bila pred ambisom. Jedan od njih odlučio je dobrovoljno da se povuče: Ričard Nikson je, nakon afere Votergejt 1974, izbegao da bude opozvan sa dužnosti - tako što je podneo ostavku. Endrjua Džonsona (1868) i Bila Klintona (1999) spasila je većina kojom su raspolagali.
Pritom impičment (opoziv sa dužnosti) u ustavu zvuči u suštini vrlo jednostavno: "Predsednik, potpredsednik i svi službenici mogu biti opozvani s dužnosti ukoliko se dokaže da su krivi za izdaju, podmićivanje ili za neki drugi zločin ili krivično delo". Ali pored krivično-pravnog rasvetljavanja, pre svega je ipak reč o političkoj većini. Tako svaki član Predstavničkog doma može da podnese zahtev za opoziv sa dužnosti. Slučajem se onda bavi sudski odbor. Ukoliko se utvrdi da su sumnje opravdane, formuliše se odgovarajuća tužba. O njoj se zatim glasa na plenarnoj sednici. Ukoliko je većina za pokretanje postupka za opoziv sa dužnosti, tužba odlazi u Senat.
Dojče vele navodi da se tu pokreće krivično-pravni postupak koji vodi glavni sudija Vrhovnog suda. Predsednik može da se brani samo preko svojih advokata. Na kraju senatori dvotrećinskom većinom odlučuju o sudbini predsednika.
Navodi se da će od istrage FBI zavisiti u kojoj meri će se Tramp približavati ponoru.
Nismo višestruke ličnosti. Mi smo mnogo ličnosti. A jedna od mojih ličnosti je slučajno višestruka ličnost, ali me to ne čini višestrukom ličnošću. Primeti nijansu.
Izgradnja zida na granici SAD i Meksika, koju je predsednik Donald Tramp obećao u izbornoj kampanji, neće ići bez teškoća, pošto će pored finansiranja tog projekta, američka administracija naići i na druge probleme, kao što su geografski uslovi i pravne prepreke.
Još nije jasno ni koliko će koštati ni kako će Tramp platiti izgradnju "velikog, prelepog zida", kako ga je nazivao, koji će biti visok devet metara i "prijatan za oko" gledano s američke strane.
Prema proceni ministra unutrašnje bezbednosti Džona Kelija zid duž cele granice bi mogao da košta oko 21 milijardu dolara, dok je Tramp govorio o ceni od oko 12 milijardi dolara.
Mada je američki predsednik obećavao da će Meksiko platiti izgradnju zida, meksičke vlasti su više puta odbacivale takvu ideju. Ne zna se ni koliki budžet za zid će odobriti američki Kongres, čiji su poslanici negodovali zbog Trampovih planova da znatno smanji druga budžetska sredstva da bi finansirao taj projekat.
Geografski gledano, oko polovine granice, duge 3.200 kilometara, nalazi se u Teksasu duž vijugave reke Rio Grande, a deo granice je i reka Kolorado u Arizoni. Prema sporazumu s Meksikom iz 1970, blizu reka ne sme da bude izgradjeno ništa što može da ometa njen tok.
Američka administracija želi da zid ukopa oko dva metra u zemlju, ali tako nešto neće biti moguće duž delova granice u Kaliforniji, gde bi zbog peščanih dina morala da bude napravljena "plivajuća ograda", kako bi bilo omogućeno prirodno kretanje peska.
Da bi ispunio obećanje, Tramp će morati da reši i neke pravne prepreke, imajući u vidu da je gotovo svo zemljište duž granice u Teksasu u privatnom vlasništvu, u većini slučajeva već generacijama. Kupovina te zemlje neće biti laka, a Trampova administracija se izgleda priprema za pravnu bitku, uključujući angažovanje više advokata na tim slučajevima.
Portparol Bele kuće Šon Spajser izjavio je prošle sedmice da će administracija "preduzeti neophodne korake" da ispuni Trampovo obećanje da će obezbediti južnu granicu.
Tema: 
�
