Gledam danas na TV-u onu emisiju ''Balkanskom ulicom'', gost je bio otac Novaka Đokovića, verujte mi da nemam pojma kako se zove. Obzirom da ne volim takve emisije, vrlo brzo sam prebacila kanal. A ni dotični gost mi nije ni malo bio intrigantan, jer imam predrasudu prema roditeljima koji se žicaju na slavu svoje dece, što je ustvari još jedna predrasuda.

I u tom kratkom vremenu koliko mi je emisija privlačila pažnju, videh neki prastari intervju sa Noletom, kada je još bio dete. Pored toga što je bio sladak kao šećer (sada mi uopšte nije, mada ima rezidenciju u Monte Karlu  ), rekao je nešto što mi je zaparalo uši. Naime, nakon što je, kao veliki, pričao o tenisu (jer se i tada njime predano bavio, a nije imao više od 10 godine), voditelj emisije ga je pitao kada se igra. On je rekao kako nema vremena da se igra, jer pre podne ide u školu, popodne ima treninge a igra se uveče. To mi je zaista zvučalo nekako čudno.

Obzirom da sam od onih koji su imali lepo deinjstvo (možda i idealizovano, ali ne vidim u tome ništa loše) i da su mi sećanja na isto oaza mira u turbulentnim vremenima, zaista mi je zazvučalo neprirodno - kako to jedno dete može noću da se igra, kada deca noću spavaju? I kako neko tako mali može da ima tolike obaveze - škola, učenje, treninzi? Da li je to bio njegov izbor (u šta čisto i debelo, sa celulitom, sumnjam)?

Sad, sa jedne strane sam ja, ali i velika većina ljudi, koji su detinjstvo proveli u prašini, praveći kolače pd blata i supicu od trave, sa krastama na laktovima i kolenima, pentrajući se po svom živom drveću u krugu od kilometar... pa padanja sa bicikla, žmurke, vije, ćorave bake... i evo nas sad, konkretno ja, niti sam poznata, niti bogata, niti imam boktepita koliko evara na računu u Švici.

Sa druge strane imamo jednog vrednog i požrtvovanog dečaka, koji je iz škole išao pravo na treninge, koji je za svoje doba bio starmao i od malena mu je u glavu usađena ideja o uspehu u sportu, a koji sada ima milione o kojima mi svi skupa možemo da sanjamo? Da li je to, zapravo, posledica ambicije njegovih roditelja?

Koliko je normalno i zdravo dete forsirati na nešto u detinjstvu - moje je pitanje?

I šta je u celoj priči uspeh? Zadovoljstvo? Novac?

Moji su uvek bili u fazonu - bavi se čime god želiš, najvažnije je da si srećna. Da li je on srećan?
Ne on, nego deca svih ambicioznih roditelja na svetu?

Da li vremenom njihove ambicije prepoznaju kao svoje?
Da li imaju osećaj da su protraćili detinjstvo i bezbrižnost koju ona nosi?
Nisu li ti roditelji nepravedni prema svojoj deci? Vide ih kao robu?
Ili pak žele za njih sve najbolje? Pa možda u tome ponekada preteraju?

Mene uvek iz ovakvih razmišljanja prene da je taj isti Nole od mene stariji celih mesec dana i dok sam ja farbala Barbike, on je učio tehnike koje će mu doneti slavu i novac. A sreću?

Setiću se toga kada sledeći put ne budem imala pare ni za autobusku kartu... Da, setiću se svog radosnog detinjstva... 

Ograničeni resursi, prenaseljenost ljudi, ekonoski sitem koji funkcioniše na ledjima velike većine, svako samo sebe gleda, izgleda treba od malena početi sa radom da bih se zagarantovao ekonomski uspeh. Mi ostali smo svećice na autu (nebitni, zamenjivi).

Da, ali da li je sve, baš sve u ekonomskom uspehu, majku mu?

није рекао да се игра ноћу већ увече а увече може бити и у 19х а тада клинци од 10 година сигурно не спавају

и наравно да је он продукт амбиције својих родитеља који су у њему видели вансеријски таленат за тенис као што и остали родитељи који имају веома талентовану децу за нешто имају амбиције да њихова деца постану неко и нешто
мислим...у овом случају...шта је тенис? факинг пребацивање лоптице преко мреже али пребацивање које доноси милионе то су његови родитељи сигурно знали кад су уочили тај таленат код њега...е сад...можемо да лелемудамо и филозофирамо до сутра у фазону "јао..они њега искоришћавају,лече неке своје комплексе из младости...бла,бла"
поента је да ако хоћеш да будеш неко и нешто у некој области мораш да радиш,тренираш шта год од најранијег детињства...мораш да се одрекнеш свега...па и срећног детињства

Mrgec objasnio. ^{A i čini mi se da 'oće da me bije.}   Mislim, makar što se tiče Novaka.
Ali, šta bi bilo da je on, recimo, hteo da bude pilot? A uporno su ga forsirali u tenisu, iako je očito za njega talentovan?

Uveče, noću... same shit. Ja sam kao mala ionako legala oko 8. 

I šta je sa onom decom koja možda nisu toliko talentovana (nije tema o Noletu, on me je samo inspirisao da o tome počnem da blebećem)? Ili koja ne žele to što im roditelji naturaju? Nemojte mi reći da ne znate za takve primere.

Takvi slučajevi se završavaju sa oproštajnom porukom

Imala sam prijateljicu čije dete je suvi genije, ali baš suvi genije...eidetska memorija, IQ prakticno nemerljiv,ma sto čuda, čega god da se prihvati da uradi, uradi do perfekcije...hteli tv emisije da snimaju o njoj, psihijatri da je testiraju.
Ali ona nije dozvolila da se dete na bilo koji način eksponira, potpuno su je sakrili od očiju javnosti i mada je teško tako talentovano dete sakriti, ona i njen suprug su učinili ama baš sve da ona ima srećno detinjstvo onakvo kakvo je Bambina opisala, a mogli su da od nje naprave svetsku zvezdu koja nastupa na televizijama i šta ti ja znam.I ja bih uradila isto.

наравно да постоје случајеви у којима родитељи имају болесну амбицију да им се деца баве са нечим што је високопрофитабилно а деца немају таленат за то...то се углавном завршава веома лоше јер та деца изгубе то срећно детињство а не постигну оно за шта су их родитељи притискали...тада сигурно долази до свакакве кризе у односима у фамилији а то је свакако гадно...

ја сам имао ту срећу(или несрећу )  што ме родитељи никад нису терали за било шта...чак ме нису терали да идем у школу   ћале ме је научио да будем сналажљив,да не кукам и да се држим својих принципа...само ми је рекао: "друже,твој је живот и ти ради шта хоћеш...ако кева или ја покушамо да ти се мешамо у то...одрекни нас се путем новина "

Prvo bih odgovorio na temu kao temu.
Ne mislim da je on uskracen za neshto specijalno. Detetu je najgore kad mu je dosadno. Lepshe mu je bilo i da trenira nego da bleji. Ti si pravila supice sa 5 godina. On tad sigurno nije trenirao po ceo dan. Kad je krenuo u shkolu trenirao bi posle shkole isto onoliko koliko smo i mi ostali ishli na jezike, muzichke shkole i ostale sportove.
Tek od 12.-e godine se posvetio tenisu od jutra do mraka kad je otishao na akademiju Nikija Pilica u Minhenu.
To ti je chisto, ilustracija detinjstva.
O njegovom ocu nikad nisam chuo lepu rech u zhivotu, ali chinjenica je da ima tri zdrava i normalna sina. Mozhda je to i zasluga majke, ko ce ga znati.

Shto se tiche "teniskih ocheva", to bi trebalo da bude posebna kategorija u psihologiji. Tu ima takvih bolesnika. Tolikih uzhasa sam se nagledao i padao u iskushenja da bijem ljude pred njihovom rodjenom decom. Ja razumem kad neko ulazhe u dete jer mu zheli dobro, pa ga malo pritisne da dete ne bi diglo ruke polse dva poraza. Medjutim, kad otac preti cerki u sred gema kako ce je ubiti ako izgubi i pri tom ima najgori psihopatski izraz lica, to ne da ne razumem, nego bih mogao da ih pobijem bez grizhe savesti.

Sve u svemu to su najgori roditelji. Oca Ane Ivanovic sam video jednom, a oca Jelene Jankovic nikad u zhivotu. Zhive ljudi svoje zhivote i ne meshaju se.

@Brana.M
I sta se desilo sa tim detetom? Mozda ce posle to dete da krivi roditelje sto joj nisu dozvolili da bude zvezda!?
A deca koja su forsirana a to ne zele ona se kasnije nece ni baviti time, cist primer je moj brat, kojeg su roditelji forsirali da svira harmoniku, a isto tako i drug iz skole koji cak i isao na takmicenja, a sad ni ne pomislja da uzme instrument u ruke.