Alternativna Medicina - Nadrilekarstvo - Pljackashi Zdravlja

Termin Nadrilekarstvo u novije vreme je zamenjen izrazom Alternativna medicina. Osnovna razlika
između naučne i alternativne medicine jeste što u naučnoj medicini proces lečenja mora da bude dokazano efikasan i neškodljiv (ili bar da šteta bude znatno manja od koristi), što znači da se težište stavlja na istraživanje, testove i eksperimentalni rad. Savremena medicina pokušava da objasni kakvi se hemijski procesi događaju u digestivnom traktu dok varimo hranu, koje biofizičke sile pokrešu mišiće dok se penjemo uz stepenice, pa i proces mišljenja - kako se u mozgu aktiviraju milijarde minijaturnih ćelijskih baterija koje obrađuju i memorišu informacije.

Alternativna medicina se uglavnom oslanja na metafizičke teorije o nastanku bolesti i njenom izlečenju, i kod nje nema provere efikasnosti ili neškodljivosti - ceo dokazni postupak svodi se na nečije priče i anegdote, ili na tvrdnje kojima se nadrilekar sam predstavlja javnosti. Ovde ćemo predstaviti primere koji odslikavaju nadrilekarske metode pridobijanja i "obrade" potencijalnih pacijenata.



Ovaj oglas je iz australijskog lista, štampanog ćirilicom za srpske doseljenike:

BOGOM SMO JAKI
HRIŠĆANSKA POMOĆ
prirodnim lekovima
GARANTI!

GENIJE HERBALIS
Doktor, registrirani

expiriens, punih 50 godina sa
velikim iskustvima. Lekovi su iz
visokih planina Madagaska,
analiza, bezazleni za opasnost,
efikasni za pomoć. Rak više
vrsta, leukemija, sušica,
Aid-sida, šećerna bolest, jetra
otečena i ranjavase izleči. Razne
bolesti bubrega i čišćenje kamena,
peska i žuč prljvi se očisti od
taloga, i prostata brza pomoć,
artrantis, upala zglobova, gihena
prsti oštećeni i iskrivljeni se
uspešno isprave. Maigren dugo
vremena glavobolja brzo prestaje.
Teže bolesti nerve, brzo i
uspešno se poprave i za tumor gde
god da je otkloni se uspešno; sve
srčane bolesti brzo popravljam.
Bezplatno lečenje reumatizma -
hrišćanski poklon. Svaki otok u
telu odklanjam visoku temperaturu
brzo popravljam, sve plućne
bolesti i asma uspešno i brzo
pomažem. Ispitani lek za kosu,
alca čirevi u stomaku, svi katari u
stomaku brzo nestaju. Imunitet
kod muške potencije uspešan,
epilepsija - vrlo uspešno lečim.
Ovo je najkraći report. Brzo
čišćenje rane na matericu,
popravljam gluvoću i slabe oči, i
dizis skin ekzem, infekcija -
uspešno popravljam.
Ne oklevajte za pomoć zovite ili
pišite. U težim slučajevima
dolazim kod pacijenta.
POZIVE PRIMAM U BILO KOJE DOBA

M. Radovanović
(adresa ...)
Melbourne, Australija
Telefon: (...)
Mobilni: (...)

Komentar:

Mada ovaj vidar tvrdi da je ovo samo "najkraći report", spisak bolesti koje on leči naprosto je impresivan! Nećemo da cepidlačimo sa detaljnom analizom svake tvrdnje ponaosob, iskoristićemo ovaj oglas samo da bismo pomenuli stav koji je veoma važan prilikom procene vrednosti svakog alternativnog postupka: neka je Vaše poverenje u nadrilekara, lek ili alternativni postupak u obrnutoj proporciji sa dužinom spiska bolesti koje on leči.

Kako postati besmrtan

Posredstvom (zbog pravila burek foruma adresa cenzurisana) moguće je videti faksimile nekoliko miliona patentnih prijava iz celog sveta. Pod brojem US989178 patentiran je magnetski prsten, na prvi pogled ni po čemu upadliv: plastični prsten sa podešavajućim prečnikom, na kome su dva minijaturna magneta slična onima koji se već prodaju za "lečenje svih bolesti" (ovo je prva strana prijave). Međutim, ovaj pronalazač (Alex Chiu, poreklom Kinez koji živi u Kaliforniji) napravio je i sajt
  (zbog pravila burek foruma adresa cenzurisana) na kome detaljno predstavlja svoj patent i upoznaje nas sa njegovim mogućnostima: ovaj prsten, veovali ili ne, omogućava nam da postanemo besmrtni.

Izgleda da se autor ne šali, jer tvrdi: Ko ima bolju zdravstvenu napravu od moje naprave za besmrtnost? Takvoj osobi dugujem milion dolara. Ispod ove izjave, postavio je portrete Tomasa Edisona, Nikole Tesle, Alberta Ajnštajna i... šta mislite, čiji još portret? Naravno, svoj!

Postoje i uputstva kako da sami napravite prsten za besmrtnost, a ako vam je lakše, možete i da ga naručite direktno od pronalazača. Postoji i "moneyback" garancija: ako niste zadovoljni (što, verovatno, znači ako ipak umrete), možete da mu vratite prsten i dobićete svoj novac nazad! Ovo, doduše, treba da uradite u roku od 30 dana, računato od dana kupovine. Onima kojima ni ovako čvrsta garancija nije dovoljna, pronalazač je naveo i nekoliko e-mailova osoba koje mogu da posvedoče da nose njegov prsten i da su (verovali ili ne) još uvek žive!

Osim ovoga, ovaj genijalni pronalazač nudi i mašinu za teleportaciju, novi koncept svemirske stanice, definiciju Boga, rešenje za globalni svetski mir i još dosta toga.


Komentar:

Treba svakako posetiti ovaj sajt, jer je zaista fascinantna upornost s kojom autor tvrdi da je njegov pronalazak efikasan. On, naravno, nema načina da (bar u dogledno vreme) dokaže da njegov magnetni prsten "radi", ali, istini za volju, ni mi nemamo načina da (takođe u dogledno vreme) dokažemao da ne radi. Ovo je česta logička obmana kod pseudonaučnih i nadrilekarskih "pronalazača": Pošto niko ne može da dokaže da nisam u pravu, to znači da sam u pravu. U filozofiji se ova obmana zove argumentum ad ignorantiam.

Na nekoliko mesta u svom sajtu, pronalazač tvrdi da je patentirao način za postizanje besmrtnosti, verovatno u pokušaju da nas uveri da njegov prsten zaista može da nam omogući da budemo besmrtni. Ipak, u patentnoj prijavi nigde se ne pominje besmrtnost, već se detaljno opisuje plastični prsten kome može da se podešava prečnik, kao i magneti koji su na njega zakačeni. I to je sve.

(zbog pravila burek foruma adresa cenzurisana) izveštavaju o rezultatima zanimljivog medicinskog eksperimenta izvedenog s ciljem da se utvrdi kolika je terapeutska moć daljinske molitve i bioenergije u tretmanu obolelih od teških oblika raka. Evo prevoda celog izveštaja:

BOULDER, CO. (AP)

Nova studija je nesumnjivo pokazala da je Patak Dača efikasniji u tretmanu nekih vrsta raka nego obučeni iscelitelji koji se služe molitvom. "Nema potrebe ni naglasiti da se dogodilo nešto neočekivano", kaže glavni istraživač Ajma Hiler (Ima Healer RN). "Sigurna sam da, kad bismo uporedili naše obučene iscelitelje sa Pticom Trkačicom ili sa Tri praseta, da bismo dobili bolje rezultate. Ali je ipak teško pobediti patka," priznala je Hiler.

Stotinu pacijenata iz Onkološkog centra Rocky Mountain, obolelih od sličnih vrsta raka debelog creva, podeljeni su u tri grupe i praćeni šest meseci. Svi su primili standardnu terapiju za svoju bolest posle izvršene hirurške intervencije. Jedna trećina njih gledala je crtane filmove Patka Dače tri puta dnevno po pola sata, druga trećina je primala terapiju od iscelitelja, obučenih u veštini daljinskog delovanja na pacijentova energetska polja, pri čemu su se molili za njih i slali isceliteljske namere ka njima; treća grupa bila je kontrolna.

Pokazalo se da je u grupi sa Patkom Dačom naknadni rast tumora bio za 78% manji, a da su negativne reakcije na hemoterapiju bile za 48% manje. "Jedini negativni efekat koji je ta grupa pokazala bio je što su ti ljiudi počeli pomalo da "šuškaju" kad govore. Ali izgleda da su u tome zapravo uživali", rekla je Linda Roza (Linda Rosa RN), koja je pratila istraživanje s ciljem da obezbedi tačnost rezultata. "Kad je istraživanje ušlo u treći mesec, mogli ste tačno da kažete ko se od pacijenata nalazi u Dačinoj grupi", primetila je Roza, "jer bi uvek po neko od njih iznenada rekao nešto kao "Thufferihg thuccotash" i onda počeo histerično da se smeje. Sve u svemu, izgledalo je da su oni u boljem raspoloženju nego ostali pacijenti."

Hiler se nadala da će ova studija konačno pokazati da su molitva i daljinsko lečenje efikasni. "Dok su prethodne studije koje su ispitivale daljinsku molitvu imale problem pristrasnosti istraživača i loše metodologije, ovu studiju smo postavili veoma pažljivo. Iskreno sam očekivala da će se naši iscelitelji proslaviti", rekla je Hiler. "Ali na osnovu rezultata ove studije, moglo bi se reći da oni bar nisu činili nikakvu štetu. Zašto ih, prema tome, ne bismo ipak koristili?"

Hiler je takođe napomenula da je većina ovih pacijenata izjavila da bi rado platila za ovakvu terapiju. "U najmanju ruku, ovi pacijenti su se osećali kao da su činili nešto kako bi pobedili bolest, čak i ako smo nesumnjivo pokazali da nisu. Ponekad ljudima treba bar pružiti nadu."

Upitana da li će rezultati ovog istraživanja uticati na njenu praksu obučavanja iscelitelja, Hiler je rekla da je o tome već razgovarala sa svojom ekipom. "Mislim da ne bi trebalo da se vratimo na tablu i da krećemo od nule. Mislim da smo na dobrom putu. I nadalje ćemo, recimo, tražiti od njih da se mole. Ali, umesto da projektuju lik snopa isceliteljske svetlosti, razmišljamo o tome da sledeći put projektuju lik Patka Dače na pacijentove aure. Sigurni smo da će se rezultat ovog lečenja popraviti kad unesemo tu izmenu u terapiju," napomenula je Hiler. Rekla je da joj je od strane Nacionalnog instituta za zdravlje (National Institute for Health) već odobreno dva miliona dolara za sledeću rundu istraživanja, u kome će se uporediti rezultate misaonog projektovanja likova Patka Dače, Duška Dugouška i Homera Simpsona u pacijentovo energetsko polje.
     
Da li ajkule oboljevaju od raka?

Jedan od savremenih lekova za koje se tvrdi da leče rak ili da pomaže u njegovoj prevenciji, spravlja se od ajkuline hrskavice. Za popularnost ovog leka zaslužan je Vilijam Lejn (William Lane), autor knjige “Ajkule ne dobijaju rak” i drugog izdanja koje nosi naziv “Ajkule još uvek ne dobijaju rak”. Nažalost, ova tvrdnja nije tačna - ajkule ipak dobijaju rak! Na spisku kancerogenih oboljenja koja ih ugrožavaju nalaze se i ona sa najgorom prognozom: melanom, tumor mozga, rak krvi i krvnih sudova, pa čak i rak hrskavičavog tkiva, od koga se pravi “svemoćni” lek.

Osnova za verovanje u efikasnost leka jeste tvrdnja da on sadrži angiogenezne inhibitore, koji sprečavaju formiranje krvnih sudova u organizmu, pa samim tim i unutar kancerogenog tkiva. Anti-angiogenezni efekat (doduše, sasvim skroman) zaista je postignut u laboratorijskim uslovima, ali samo u epruveti, a ne i u ljudskom ili životinjskom organizmu.

U glasniku Američkog udruženja za kliničku onkologiju objavljeni su rezultati manje studije koja se bavila ispitivanjem efikasnosti ovog leka. Lek je dobijalo 58 pacijenata obolelih od raka tokom 12 nedelja i ni kod jednog nije došlo do izlečenja niti do poboljšanja kliničke slike. Istina, dva pacijenta su prijavila privremeno poboljšanje subjektivnog stanja, što se očekivalo i bez terapije. Kasnije je sprovedeno još nekoliko sličnih studija i ni jedna nije dala rezultate koji bi ukazali na vezu između uzimanja ovog leka i toka bolesti.

Zanimljivo je da zagovornici ovog načina lečenja raka nikad nisu pokušali da objasne jedan prost apsurd - da je aktivna supstanca koja se izdvaja iz hrskavičavog tkiva ajkule zapravo protein koji se pod dejstvom želudačnih sokova vari kao i svaki drugi. Posledica je očigledna - lek (koji se inače uzima oralno) zapravo i ne stiže do obolelog tkiva u organizmu! Slično bi bilo i sa insulinom koji uzimaju oboleli od šećerne bolesti; njima bi svakako bilo lakše da piju tablete nego da se bodu iglom svaki dan, ali bi u tom slučaju i on bio svaren i ne bi izazvao nikakav efekat.

Lekovi koji se baziraju na ajkulinoj hrskavici relativno su skupi. Komplet medikamenata za terapiju od 16 nedelja košta oko 3000 dolara. Postoje i jeftinije varijante ovog leka, koje uz ajkulino hrskavičavo tkivo sadrže i razne aditive i standardna neaktivna sredstva za popunjavanje mase leka, ali je posle ispitivanja objavljeno upozorenje da su neki dodaci koji se ovde koriste otrovni za čoveka. Osim toga, utvrđeno je da ajkulina hrskavica sadrži sastojke koji usporavaju rast dece i fetusa, usporavaju zarastanje rana posle operacija (koje, na žalost, često prate obolele od raka), smanjuju broj belih krvnih zrnaca (što slabi prirodnu odbrambenu moć organizma) i kod nekih pacijenata izazivaju dijareju, što inače pojačava negativne efekte konvencionalne terapije citostaticima i zračenjem.

Za rasplet priče o lečenju raka ajkulinom hrskavicom dugujemo zahvalnost samom Vilijamu Lejnu, autoru knjige “Ajkule ne dobijaju rak” i osnivaču kompanije Cartilage Technologies koja je proizvodila i prodavala lek. Lejn je 1996. godine prodao firmu (posle čega je ona preimenovana u Bio Therapies), i izjavio za štampu da je (citiramo): hrskavica ajkule potpuno neefikasna u lečenju raka!

Ako postoji još neko koga nije šokirao ovakav obrt, trebalo bi da čuje nastavak Lejnove izjave, jer ona zaslužuje istaknuto mesto u istoriji alternativne medicine: Jeste, proizvodi “prve generacije” zaista nisu bili efikasni, ali je on zato stvorio proizvode “druge generacije” koji jesu! U čemu je razlika? Pa, Lejn nam otkriva i tu tajnu: nije svejedno da li se koristi sveža ili zamrznuta hrskavica. I u tome je cela mudrost!

Ne treba sumnjati da Vilijam Lejn i ovoga puta dobro zna šta radi, jer će tržište prihvatiti njegov novi proizvod i on će se prodavati isto tako dobro kao i stari. Nevolja je u tome što se ova priča ne završava na ajkulinoj hrskavici, nego je u igri ceo niz lekova koje nadrilekari spravljaju od divljih životinja. Tu je krljušt krokodila, oklop i krv kornjače, nekoliko žlezda od jelena, mišići sa ruku majmuna, rog nosoroga, žučna kesa medveda, zubi i polni organi tigra i još mnogo delova tela životinja koje se love i ubijaju samo zato da bi se od njih spravljali i skupo prodavali beskorisni preparati.

Pljačkaši zdravlja

Dr Viljem Džervis (William T. Jarvis), osnivač i predsednik američkog Nacionalnog veća za borbu protiv zdravstvenih obmana (NCAHF, National Council Against Health Fraud), u knjizi Pljačkaši zdravlja (The Health Robbers) priložio je listu načina na koje alternativci mogu da pričine štetu bolesniku i njegovoj okolini. Kategorije štete su ekonomska, direktna, indirektna, psihološka i socijalna.

Ekonomska šteta. Ukupna količina novca koju bolesnici od raka godišnje potroše na alternativnu terapiju nije poznata, ali se procenjuje da ona samo u Americi znatno premašuje milijardu dolara, što je inače suma koja se u svetu potroši za naučno istraživanje ove bolesti. Finansijski udar na bolesnike i njihove porodice može da bude katastrofalan ako uđu u zamku alternativaca, jer su mnogi spremni da zloupotrebe njihovo očajanje ne bi li im “iscedili” i poslednju paru. Dr. Džervis navodi slučajeve u kojima su porodice obolelih potrošile celu ušteđevinu i ušle u dugove, pa čak izgubile i kuće i imanja (pri čemu, naravno, bolesniku nije bilo pomoći).

Direktna šteta. Alternativna terapija može da izazove ozbiljne povrede, nepotrebnu patnju i bolove, unakažavanje pa i prevremenu smrt bolesnika. Lekovi koji se u improvizovanim uslovima spravljaju od koštica kajsija (Laetrile) ponekad sadrže dozu cijanida opasnu po život, terapija sirovim mlekom može da izazove infekciju salmonelom, klistir od kafe uzrokuje elektrolitički debalans u organizmu, energičnom masažom je moguće izazvati oštećenja organa i unutrašnje krvarenje, pregrevanje tela pacijenta izaziva oštećenja mozga, a nanošenje korodivnih hemikalija na kožu zahvaćenu rakom stvara teške opekotine. Portugalski nadrilekar Manuel Dinis Pimentel je 1998. godine optužen za ubistvo 8 i pokušaj ubistva još 21 pacijenta koje je lečio od raka tako što im je kožu posipao prahom koji sadrži pesticide. Ovo je samo jedan primer - lista je duga, a zajedničko za sve nabrojane postupke je da nemaju nikakvog pozitivnog uticaja na tok bolesti.

Dr Džervis je naveo slučaj koji je kao sudski veštak službeno istraživao. Rut Konrad (Ruth Conrad), iz države Ajdaho, obratila se naturopatu (alternativcu koji leči isključivo prirodnim preparatima) radi lake površinske povrede ramena. On je usput primetio ispupčenje na njenom nosu, proglasio ga za rak i prodao joj biljni melem kojim će ga mazati. Posle nekoliko dana telefonom ga je obavestila da je koža na nosu i oko njega boli i da su se pojavile prugaste mrlje preko obraza, na šta je dobila odgovor da je to dobro jer te mrlje “liče na (životinju) raka, a i sama bolest je rak”. Takođe joj je rekao da treba da pojača terapiju melemom. Posle nedelju dana, veći deo njenog lica, uključujući i nos, bukvalno je nestao! Bilo je potrebno 17 plastičnih operacija kojima je za tri godine delimično rekonstruisan uništeni deo lica.

Ovo nesrećno iskustvo otvara još jedan problem alternativne medicine - nestručnu dijagnozu bolesti. Rut Konrad nije ni imala rak; izraslina na nosu bila je bezopasna i lako se mogla sanirati ambulantnom intervencijom, samo je trebalo obratiti se lekaru. Ona je, dakle, osim toga što je doživela teško fizičko oštećenje, trpela i nepotrebne duševne patnje jer je mislila da boluje od neizlečive bolesti.
     
 
 Indirektna šteta. Rak je bolest koju u mnogim slučajevima medicina može da izleči ili bar da značajno produži život pacijentu, pod uslovom da se sa terapijom počne odmah posle potvrđene dijagnoze. Zato je prava tragedija kad se dragoceno vreme izgubi u neefikasnim terapijama.

Izgleda da su, bar što se tiče indirektne štete, najopasnije dijete ili neke druge terapije koje se svode na posebne režime ishrane jer dugo traju, od njih se (za razliku od terapije medikamentima) ne očekuje brzo ozdravljenje i najčešće prođe puno dragocenog vremena pre nego što pacijent shvati da od njih nema nikakve koristi.

Slučaj iz arhive doktora Džervisa opisuje tragičan put koji je prešla vlasnica prodavnice zdrave hrane koja je imala rak dojke. Mada je u proseku 80% ovakvih tumora benigno, njen je bio maligni.

Pošto je ona mnogo puta ranije drugima preporučivala specijalne dijete u sličnim slučajevima, odlučila je da isto primeni i na sebi. Najpre se opredelila za metod iz knjige “Lečenje grožđem” (“The Grape Cure”). Prema ovoj knjizi grožđe ima “snažno antiseptičko dejstvo” koje pomaže da se “odagna svako zlo i da se istovremeno formiraju nova tkiva”. Pacijent može da postigne “pročišćenje” tako što će jesti isključivo grožđe, dok ne počne da gubi na težini. U sledećoj fazi se dozvoljava dodavanje voća, paradajza i sirovog mleka. Treća faza uvodi sirovu hranu, a četvrta je “mešana dijeta”. Posle nekoliko meseci, bolesnica je odustala od ovoga jer je bilo očigledno da dijeta nije zaustavila rast tumora.

Potom je posetila herbalistu (specijalistu za terapiju lekovitim biljem) koji je sledećih šest meseci pokušavao da je izleči, ali je tumor i dalje rastao. Zatim je otišla u Meksiko kod terapeuta koji pacijente leči supstancom laetrile, koja se dobija iz koštice kajsije. Posle nekoliko nedelja pozvala je supruga da je vodi kući jer se pokazalo da ni to ne deluje. Sledećih godinu dana je provela kod kuće, gde je pokušavala razne terapije i uz koje je jedinu negu dobijala od supruga. Pošto je tumor narastao do dramatičnih razmera i bolovi su postali nepodnošljivi, konačno se, po prvi put, obratila lekaru i odmah je smeštena u bolnicu. Umrla je posle pet dana.

Najčudniji deo priče govori o tome da je ona otišla u grob uverena da je sve vreme činila ispravnu stvar. Njen suprug, koji je doktora Džervisa detaljno upoznao sa celom pričom, takođe je rekao da smatra da je odluka o lečenju dijetom bila ispravna. On, naime, “zna” gde su načinili grešku i ako se jednoga dana i sam razboli od raka, primeniće ispravan tretman i izlečiće se. Nastavio je da vodi prodavnicu zdrave hrane, da šalje ljude kod herbaliste i da propagira lečenje košticom kajsije.

Psihološka šteta. Tok bolesti je često takav da se naizmenično smenjuju subjektivna pogoršanja i poboljšanja stanja, što pacijenta često navodi na pogrešne zaključke o uspešnosti terapije. Ovo je poznato kao Post Hoc zabluda (Post hoc ergo propter hoc = posle ovoga dakle zbog ovoga), kod koje se pri svakoj remisiji (poboljšanju stanja) pomno pretresaju stvari koje su učinjene neposredno pre toga i izvodi se netačna uzročno - posledična veza. Ovi pogrešni zaključci postaju deo iskustva i rado se prenose drugima, pri čemu u njih svi imaju veliko poverenje jer su autentični i dolaze od samog bolesnika koji ih je iskusio na svojoj koži.

Najveća šteta nastaje kad se takav pogrešan zaključak odnosi na terapiju kod nadrilekara, jer se time i nehotice pomaže širenje kruga obmanutih i oštećenih ljudi. Ovaj psihološki mehanizam najčešći je način na koji samozvani iscelitelji regrutuju nove klijente za svoj tretman. Ovakvo pogrešno ubeđenje lako može da dovede do verbalnog sukoba sa okolinom koja se prema zaključivanju odnosi kritički, pa čak i do paranoidnih ideja kod bolesnika “da mu niko ne želi dobro, kad ga odvraća od stvari koje su mu nesumnjivo pomogle”.

Osim što tokom bolesti dolazi do kratkotrajnih remisija, do zablude o uspešnosti terapije često dovodi i pogrešna dijagnoza (ako je bolest takva da simptomi samo liče na rak, ako je forma tumora benigna ili ako je bolest rezultat uobrazilje). Postoji i mogućnost da je terapija koja se sprovodi u medicinskoj ustanovi uspešna mada niko to ne uzima u obzir, ili da je tok bolesti takav da bolesnik prosto ostaje u životu duže nego što se to očekivalo.

Socijalna šteta. Svaki od nabrojanih načina na koji se oštećuje pojedinac i njegova porodica istovremeno nanosi štetu i društvu, ali najveća socijalna šteta nastaje od pomeranja sistema vrednosti. Društvo u kome se više pažnje poklanja onima koji mistifikuju prirodu nego onima koji je demistifikuju i pokušavaju da je objasne, nosi težak teret u borbi za prosperitet.

hteo bih da svima skrenem paznju da je jedan deo alternativnog nacina lecenja,tek od skoro,priznala i zvanicna medicina,sto se naravno ne odnosi na homeopatiju i slicne