Alkohol i rizik od preloma kostiju

Alkohol je štetan. U malim količinama, alkohol je koristan. Alkoholizam je teška psihofizička bolest za čije lečenje su neophodni stručnjaci, kao i čvrsta namera obolelog da se izleči. Čaša crvenog vina posle jela povremeno je dobra za vaše srce.

Svakodnevno primamo različite informacije o alkoholnim pićima. Neke nam govore o štetnosti alkohola, neke o tome da od alkohola - ako se konsumira u vrlo umerenim količinama - može da bude koristi. Informacija koju najčešće primamo ipak jeste ona koja stiže preko reklama - a to je da je glamurozno piti (što više, to bolje, pošto se tako najbrže pune džepovi proizvođača alkohola), "kul" je piti, sve najveće face piju, alkohol vam može pomoći u životu, a takođe je i dokaz vašeg uspeha... To je informacija koja se u velikom broju slučajeva najviše "zaglavi" negde u mozgu, tako da je želja za pićencem uvek tu negde u blizini. To ne valja, jer alkohol zaista može da vam ugrozi zdravlje i upropasti život. Jedna od opasnosti koje dolaze od alkohola jeste i povećani rizik od teškog preloma kostiju.

Belgijski naučnici su nedavno sproveli jednu studiju koja je pokazala da teški alkoholizam, pored štetnog uticaja na različite organe, slabi i kosti. Naime, alkohol loše utiče na koštanu masu i jednom kad do preloma dođe, znatno usporava zaceljenje. Tačan mehanizam delovanja alkohola na kosti još uvek nije poznat, ali izgleda da on utiče na razvoj i funkciju osteoblasta (ćelija koje grade i održavaju koštano tkivo).

Kosti se izgrađuju celog ljudskog života. Postoje ćelije koje razgrađuju koštano tkivo (osteoklasti) i ćelije koje ga grade (osteoblasti). Alkohol, izgleda, inhibira normalno nastajanje osteoblasta, tako da se s vremenom smanjuje koštana masa, to jest, gustina kostiju. Kosti postaju krte i lako lomljive, a njihovo zaceljivanje nakon preloma ide veoma sporo.

Efekat alkohola na kosti raste zajedno s količinom unetog alkohola, kao i s hroničnim konsumiranjem alkohola. Drugim rečima, što više pijete, što češće pijete i što duže traje ova vaša navika, veća je šansa da prilikom najbezazlenijeg incidenta, ili čak i bez ikakvog incidenta, polomite neku kost - i da ona potom zarasta veoma sporo.

Mnogi uživaju u ponekoj čašici (pa još jednoj, pa još jednoj...). Ukoliko ste i vi među njima, setite se efekta koji će to imati na vaše kosti - i razmislite ponovo da li vam je piće baš toliko potrebno.

Iako na ovoj temi nije pisao 6 mjeseci,mislim da je shteta da padne u zaborav,jer,sve je vishe osoba,pogotovo mladih,koji sebe ispunjavaju chashicom



Geni alkoholizma
 
Genetski bazen sve je zagađeniji mutacijama pa nove generacije nasljeđuju i nove urođene loše sklonosti, poput alkoholizma. Imate li određeni gen, čašicu ćete poželjeti jače od drugih.
 

Znanstvenici su nedavno otkrili genetske promjene koje utječu na nekontroliranu potrebu pojedinca za alkoholnim pićem te vjeruju da bi ovo otkriće moglo imati važne implikacije u identificiranju potencijalnih alkoholičara te u izboru najboljeg načina liječenja ovisnosti kod takvih pacijenata.

Ustanovili su da se kod postojanja genetske varijacije ili 'G-alele' receptori u staničnoj strukturi vežu za beta endorfin (jedan od endorfinih hormona koji ublažavaju bol) bolje nego kada je prisutna češća 'A alela'.

Dr. Esther van den Wildenberg s nizozemskog Sveučilišta u Maastrichtu i njezini kolege istražili su utjecaj A i G alela na nekontroliranu potrebu pojedinca za alkoholom.

U njihovu istraživanju, čiji su rezultati objavljeni u časopisu Alkoholizam: Kliničko i eksperimentalno istraživanje, sudjelovala su 84 muškarca koji su imali samo A alelu i 24 koja su nosila najmanje jedan primjerak G alele. Uspoređene su i obiteljske anamneze, fokusirane na alkoholizam u obitelji.

Pred dobrovoljce su tijekom tri minute stavljene čaše s vodom i pivom, te se bilježilo izlučivanje sline pri pogledu na spomenuta pića, uzbuđenost i vidljiva želja za ponuđenim pićem. Nositelji G alela pokazali su puno izraženiju želju za alkoholnim pićem od onih s A alelom.

"Ovakva istraživanja važna su jer mogu skrenuti pozornost na važno pitanje - na koji način geni mogu biti odgovorni za ovisnost o alkoholu", izjavio je profesor na Sveučilištu Colorado u gradu Boulderu dr. Kent Hutchison.

"Možemo zaključiti da je spomenuta varijacija gena definitivno jedan od ključnih razloga za ovisnost pojedinca o alkoholu, a sigurni smo da ćemo ih u daljnjim istraživanjima otkriti još", komentirao rezultate studije.
Net.hr
11.01.2007.