Razmaženost

Deca se ne rađaju razmažena. Razmaženu decu stvaraju mame i tate, jer često žele da prvo zadovolje svoje potrebe, a tek onda detetove. U zadovoljavanju tih potreba ne razmišljaju o posledicama i tako se polako ali sigurno upada u začarani krug. Roditelji od svoje dece očekuju da se u svakom trenutku ponašaju onako kako im to prilike nalažu - lepo, uglađeno i kulturno. Međutim, razmaženo dete je neposlušno, hirovito, besno i razdražljivo.

Kako deca postaju razmažena? Jednostavno. Kada se dete rodi, mamin i tatin život menja se iz korena i njeno veličanstvo beba stupa na scenu. Kako dete raste, rastu i njegove potrebe, istraživačke mogućnosti, zanimanje za sve i svašta. Dete postaje sve radoznalije, a roditelji sve umorniji. Neretko, postaju popustljiviji i detetu skoro sve dopuštaju samo da ne bi plakalo. Malo-pomalo, dete osvaja teren; danas se igra mobilnim, sutra je to kompjuter, a za mesec dana naći će se i tamo gde ne treba. Roditelji postepeno gube moć samo zato što su imali "najbolje namere" i što su mu sve odobravali želeći da ga smire. Tako nastaje razmaženo dete.

U čemu je tačno razlika između razmaženosti i maženosti? Nemojte pokušavati da odjednom zadovoljite i svoje potrebe i potrebe svog deteta. Tako uskačete u nevolje koje sami sebi namećete. Da biste postigli ono što želite, ne razmišljajte o posledicama. Deca postaju vladari u vašem carstvu samo da biste vi dobili nekoliko minuta mira - vrlo delikatna i teška situacija. Da biste prebrodili takvo nešto, potrebno vam je mnogo snage i velika hrabrost da ne odstupite od svega onoga što je bilo zabranjeno, nedostupno i neprihvatljivo. Ako popustite u takvim situacijama, zbunićete dete. Ne dopustite da vas ono kontroliše. Zvuči okrutno, ali to jeste jedini način da sačuvate mir i dostojanstvo pravog roditelja.

bolje i razmazeno nego dete zeljno svega..ja sam ipak za to da deci treba dozvoliti mnogo vise nego sto su nama nekad roditelji dozvoljavali.Ne kazem da meni nesto fali, niti da sad deca treba da se penju po regalu a da roditelji to dozvoljavaju, ali treba ih maziti, paziti...dozvoliti im sve sto im se moze priustiti...bice zivot sasvim dovoljno surov prema njima i bez nas...I pre bih popustila detetu jer mi je zao da kazem ne, nego sto sam ne znam koliko umorna

Problem je u tome sto je tesko uspostaviti granicu, jer ako se detetu suvise popusta i dozvoljava, ona postaju nemoguca i nevaspitana. A roditelji to ne primecuju i ubedjeni su da je bas njihovo dete najbolje i najpametnije, i da je fino sve sto radi. Prve izgovorene reci dece vise nisu mama ili tata, vec neka od psovki. Sa 2 ili 3 godine vec postaju eksperti u psovanju, a roditelji na to se samo ponosno smeskaju...mislim stvarno...

to jeste vrh..mada ima i gorih situacija od psovki..recimo kosa na glavi mi se digla kad sam otisla na slavu kod komsija a njihov sin ladno dize ruku i klepi majku zato sto mu je rekla da se salama sa stopla ne grabi rukama i ne baca na pod...mislim to su neke ekstremne situacije.Ja ipak mislim na neke normalnije.Svaki roditelj treba da bude svestan kvaliteta i mana svog deteta i da bude sto objektivniji, sto jeste tesko ali ne i nemoguce. Dozvoliti mu da se igra kompjuterom, sto da ne..telefonom da..ako nauci da cuva..ne vidim nista lose u tome...kupiti mu sve sto pozeli, ali ga nauciti da kad mama/tata ima pruzice ti sve..ali kad nema ili ne zeli, tu je amin..znaci dozvoliti ali postaviti crtu...

ne volim kad su deca razmazena,jeste da su mala i da ne shvataju neke stvari,ali opet ih u tim godinama treba dovesti u red. sta je dobro,sta lose,sta seme a sta ne sme,sta moze reci a sta ne... moja rodjaka toliko razmazila dete da ona okolo ljudima ''soli pamet'' i prica kao baba a ne kao dete od 7 godina. ali zato cuti kada me vidi