Nišlijka Marika Šurdilović celu penziju troši na putovanja

Ali Baba na putu oko sveta

Na putovanjima uvek je bila miljenik drugih turista, koji su joj dali nadimak Ali Baba. Avanture su joj najbolja terapija za bolesni kuk

Sedamdesetčetvorogodišnja Marika Šurdilović iz Niša dan počinje šakom lekova - za štitnu žlezdu, holesterol, artritis i bolestan kuk. Kada završi sa kuvanjem i ručnim radovima i odgleda planirane televizijske emisije, iskoristi svoje iskustvo računovođe da izdeli penziju na sve mesečne troškove. Ponešto uspe i da uštedi, a onda podigne kredit i ode na putovanje.

- Pre nekoliko dana vratila sam se sa Balija i iz Singapura. Za Novu godinu snaja i deca poželeli su mi egzotično putovanje i uz njihovu malu pomoć, fenomenalno sam se provela. Kakva priroda, a još lepši ljudi! Nije mi smetalo što sam na put krenula sama, jer sam navikla da se moji vršnjaci teško nakanjuju i na pijacu da odu. Uvek nađem neko društvo, jer putujem preko turističkih agencija - kroz široki osmeh govori ova krepka žena.
      

Torta za besplatnu vizu

Najlepše mi je bilo kada sam, posle 50 godina, videla svoju rodnu Grčku, iz koje je moja porodica izbegla za vreme građanskog rata. Kada je u Nišu otvoren grčki konzulat, napravila sam tortu i otišla konzulu da mu na maternjem jeziku poželim dobrodošlicu. On se oduševio i odmah sam dobila vizu, i to besplatno - kaže Marika Šurdilović.
      
   
   

Prošle jeseni, kada je putovala u Tunis, oduševila se Saharom i lokacijom na kojoj je sniman njen omiljeni film "Engleski pacijent". A maskota turista postala je kada su je kamilari jedva popeli na kamilu za fotografisanje.

- Simpatični mladić iz Leskovca stalno me je snimao kamerom i kad sam se na kamilu nekako popela, počeo je da skandira "Ali Baba!". I, ostade mi nadimak. Rekao je da će snimke da pokaže svojoj babi, samo malo starijoj od mene, jer mu na reč ne bi verovala. A kuk? Znaš šta, da li od klime, ili onog peska, tamo me ništa, bre, nije bolelo - kaže Marika. Išla je ona prošle godine i na Siciliju, popela se do samog grotla vulkana Etna. I njihova joj je, kaže, klima prijala.

- Nosila sam štaku, jer sam pala i povredila koleno, ali mi je na Etni služila samo za prevrtanje vulkanskog kamenja. E, tamo me je kao svoju baku pazila Ljiljana, inače vodič koju neću zaboraviti dok sam živa - kaže baka Marika. I pre teške protekle decenije, kada je, kao i svi, morala da se primiri, mnogo je putovala. Obišla je, priča, skoro čitavu Evropu, sa ocem, mužem i sinom, jetrvom. Bila je u Italiji, Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj...

- Pedeseti rođendan proslavila sam u Moskvi. Koristila sam svaku priliku da vidim nešto novo, a to što sam otišla da vidim Albaniju, moglo je da me košta i pasoša. Sa jednim sam prijateljem, Albancem prešla makedonsko-albansku granicu kada sam letovala u Ohridu, a nisam znala da mi je trebala viza. Na ulazu u Srbiju carinici su mi oduzeli pasoš kad su videli albanski pečat, pa su muke bile da nabavim neku albansku potvrdu da sam bila samo na granici - kroz smeh se priseća Marika.

Na pitanje o daljim planovima kaže:
- Pa tek treba da otplatim ovaj kredit. Ali, ako me zdravlje posluži, kažu da Kuba nije mnogo skupa...


Izvor: Glas Javnosti \ Marija Coha

  tako i treba, treba uzivati u svakom trenutku, sve se moze kada se hoce i uz malo srece....