Jezik lišća

Osluškivao sam lišće koje je govorilo svoju priču,
Jezikom izgubljenim, kojim se mnoga znanja stiču.
Vetar je bio tek glasnik koji poruke tiho šaje,
Poruke koje su za modernog čoveka tajna i dalje.

U svakom listu bilo je života, svaki priča za sebe,
I poznavao je ljubav, poznavao je radost bolje od tebe.
Lepota postojanja ne može se dokučiti u snu,
Potrebna je svest i spoznaja da si sada na dnu.

Svaki čovek, putem svojim, neumoljivo traga za nečim,
Ali nikako ne zna šta je to, i sve mu se čini prečim.
I tako godinu za godinom, smatra da je sreća negde tamo,
Zato gomila bogatstvo, prijatelje, još jedan dan samo.

Dobro poznata laž koja je vremenom istina postala,
Pa je tako, sve do doboke starosti, misterija ostala.
Blaženi su oni koji osluškuju reči koje vetar nosi,
Jer jednom kada spoznaju tajnu, samo im radost donosi.

Aleksandar Arsić 20. 08. 2017