Albreht I Habsburg

Albreht I Habsburg ili Albreht I Habsburški (jul 1255.-1. maj 1308.) je bio kralj Nemačke (1298.-1308.) i vojvoda Austrije. Najstariji je sin Rudolfa Habsburškog. Prvi je vladar Austrije iz dinastije Habsburg.

Prvi vojvoda Austrije iz dinastije Habsburg

Osnivač habsburške dinastije Rudolf I Habsburg postavio je 1282. svoje sinove Albreht I i Rudolfa II na čelo vojvodstava Austrije i Štajerske. Albreht je bio prvi vladar Austrije iz dinastije Habsburg. Od 1283. Albreht je kao vojvoda sam vladao Austrijom i Štajerskom. Vladajući Austrijom oslanjao se na švapske činovnike , što je izazivalo nezadovoljstvo austrijske aristokratije. Došlo je 1288. i do pobune, koju je vojvoda žestoko ugušio.

Sprovodio je politiku centralizacije, nastojeći ograničiti privilegije dvorskih službenika i smanjiti uticaj aristokratije na vlast. Osnovao je i Tajni savet, u kome su Austrijanci bili velika manjina. Tajni savet je Albreht koristio kao pomoć u upravljanju vojvodstvom. Ukinuo je i privilegije austrijskog sveštenstva. U Beču je osnovao jedinstveni sud, koji je zamenio zemaljske sudove . Uspostavio je jedinstvenu finansijsku upravu. Aktivno je podržavao trgovinu i razvitak gradova. Beč postaje slobodni kraljevski grad. Bio je oženjen Elizabetom , ćerkom grofa Gorice i Tirola, koji su bili naslednici ranijih Babenberg markgrofova Austrije. Elizabeta je imala bolji rodoslov od Albrexta.

Izabran kao kralj Nemačke

Rudolf je tokom 1291. pokušao da osigura izbor Albrehta za kralja, da bi omogućio nasleđivanje. Nemački kneževi izbornici su to odbili pod izgovorom, da ne mogu podržavati dva kralja, a zapravo bojeći se narasle moći Habsburga. Zbog istog razloga posle Rudolfove smrti kneževi izbornici biraju slabog kralja Adolfa Vajlburškog. Albreht I Habsburg je bio prinuđen da prihvati novoga kralja i ograničio se samo na upravljanje habsburškim posedima. Deo kneževa izbornika je postao nezadovoljan kraljem Adolfom Vajlburškim, pa 1298. biraju Alberta za rivalskog kralja. Vojske rivalskih kraljeva sukobile su se 1298. u bici kod Gelhajma. Adolf Vajlburški je izgubio i bitku i život. Na novim izborima za kralja Albreht je osigurao podršku kneževa, pa je izabran za kralja u Frankfurtu 27. jula 1298. Krunisan je 24. avgusta 1298. u Ahenu.

Kao nemački vladar uspostavljao je red i zakonitost. Podržavao je osnivanje gradova. Često je pravio saveze sa kneževima da bi sproveo svoje odluke. Štitio je kmetove i jedan je od retkih, koji su štitili Jevreje. U švajcarskim kantonima je bio okrutan vladar.

Vanjska politika

Nastojao je da bude značajan faktor evropske politike. Najpre se svađao sa Francuzima oko Burgundije, ali politiku prema Francuzima menja kada je papa odbio da prizna njegov izbor za kralja. Sa francuskim kraljem Filipom IV Lepim sklapa sporazum i dogovaraju venčanje Filipove ćerke za Albrehtovog sina. Kasnije su se odnosi sa Francuskom ponovo pogoršali. Sa papom Bonifacijem VIII sklopio je sporazum 1303., po kome papa priznaje Albrehta za kralja i budućeg cara. Albert zauzvrat priznaje papi pravo da postvlja careve i obećava da nijedan njegov sin neće postati nemački kralj bez papina blagoslova.

Politika u Nemačkoj

Holandija i Zeland su 1299. nakon smrti zadnjeg naslednika dinastije Gerulf grofa Jovana I postale prazni feudi carstva. Albreht je neuspešno pokušao da ih zauzme. Nakon smrti Vaclava III osigurao je 1306. krunu Bohemije za svog sina Rudolfa. Ušao je i u spor za Tiringiju, a umešao se i u svađu oko nasleđivanja mađarskog trona sa Otonom III Bavarskim. Poražen je u napadu na Tiringiju 1307. Iste godine umro mu je sin Rudolf, što je oslabilo Albertovu poziciju u istočnoj Evropi. Albreht je pokušao da ukine sve carine, koje su nametnute na Rajni od 1250. Zbog toga su rajnski nadbiskupi i palatinski grof stvorili savez protiv njega. Gradovi su pomogli Albrehtu da se uguši pobuna. Postojala je i pobuna u Švabiji, koju je nameravao ugušiti. Ozlojeđen jer je lišen nasledstva ubio ga je nećak 1. maja 1308.

Izvor: Wikipedia