Gospodin Obrad Kesić, analitičar američke spoljne politike, kaže za Radio B92 da se veći donacija koji nam je namenjen potroši pre nego što uopšte stigne do Srbije. I to u samoj Americi, posredstvom američkih nevladinih organizacija koje organizuju programe obuke i podrške. Deo koji stigne do Srbije je rezervisan za specifične projekte i ta sredstva se ne koriste kao gotovina.
Tako se još jednom potvrđuje da donatori svoja sredstva mahom uplaćuju sami sebi. Do nas, ili bilo kog drugog prtimaoca donacije, stižu zemlje donatora, bilo potrošna roba, bilo oprema.
Donacije su tako pre neka vrsta podrške zapadnih vlada vlastitom uslužnom i proizvodnom sektoru nego stvarna pomoć zemljama kojima su donacije nominalno namenjene. Podrške sa humanitarnim ili spoljnopolitičkim pokrićem.
Veoma često je to čak da se proizvođač otrese falične robe ili one sa čiji je rok upotrebe istekao (što se događalo sa hranom i lekovima) a koje ne može da utopi ni na koji drugi način.
Ne uzbuđujmo se, dakle, ako izostane tih najavljenih ali jednom luslovljenih 100 miliona dolara američke pomoći. Ili bilo čije druge, uostalom. Živu paru ionako nećemo videti niti će naša privreda od toga imati bilo kakve koristi. Naprotiv, roba iz donacija smanjuje tržište domaćim proizvođačima od kojih se većina ionako sa mukom bori za opstanak.
Tekst sa sajta http://www.srpska-posla.com

Ako te malo vise interesuje na koji nacin se odrzava korporativna amerika na bazi donacija procitaj ili pogledaj par dela Majkla Mura...
Sto se tice troskova u sprovodjenju donacija za to jesi u pravu...medjutim postoje neke stvari koje stizu kao donacije ali nisu u obliku roba vec kao logisticka podrska stvaranju savremenih tipova institucija, edukaciji gradjanstva, politicara itd....