Albanska vlada rešila je da otvori arhivu zloglasne tajne policije Sigurimi iz perioda Envera Hodže, više od 25 godina posle pada komunizma.

"To bi trebalo da iskoreni zlo koje i dalje truje albanskog društvo. Kao uklanjanje apscesa, bolna, ali neizbežna hirurška operacija", rekao je albanski pisac Ismail Kadare o otvaranju arhiva.

Enver Hodža je četiri decenije suzbijao svaku opoziciju i izlovoao državu od bilo kakvog spoljnog uticaja. U decembru 2016. godine osnovano je nezavisno telo zaduženo da kroz arhivu vodi one koji žele da je pretraže. Telo je, takođe, ovlašćeno za izdavanje "potvrda o nesaradnji" s komunističkim režimom, što je danas uslov za bilo koju javnu dužnost.

Više od 100 hiljada ljudi završilo je u radnim logorima za vreme Hodžine vladavine. Zatvoreno je 20.000 Albanaca, a oko 6.000 ih je ubijeno ili nestalo.

U arhivu Sigurimija nalaze se milioni stranica dokumenata i desetine hiljada dosijea. Cilj otvaranja arhiva bivše tajne policije je pacifikacija albanske političke scene na kojoj su optužbe za saradnju sa Sigurimijem, često bez ikakvih dokaza, vrlo efikasno sredstvo diskreditacije.

Dokazani slučajevi saradnje sa tajnom službom zapravo su vrlo retki. Za 26 godina od pada komunizma samo su dvojica političara javno priznala saradnju sa Sigurimijem.



n1

Mogu arnauti da otvaraju arhive do mile volje.

A u svakoj na ovaj ili onaj način piše da imaju neušoredivo ozbiljniji civilizacijski problem čak i od nas.