Riza Halimi za „Blic“
Albanci s juga ne očekuju mesto u vladi
Autor: M. Šterić | 23.04.2007 - 09:52

Ne verujem da će Albanci s juga Srbije dobiti neko mesto u novoj vladi. Mi na to i ne pretendujemo, s obzirom na to da imamo samo jednog poslanika. U vladi će verovatno biti predstavnika manjina, po svemu sudeći, Mađara ili Bošnjaka - kaže za „Blic“ Riza Halimi, lider Partije za demokratsko delovanje. On, međutim, dodaje da će zahtevati da se Koordinaciono telo za jug Srbije reformiše i ponovo aktivira. Halimi se još jednom založio za formiranje demokratske i proevropske vlade, čija će okosnica biti Demokratska stranka.
- Ako će premijersko mesto pripasti Koštunici, bilo bi normalno da većina ministarskih resora pripadne Demokratskoj stranci, čime bi se ispoštovala izborna volja građana. Novi izbori bi mnogo koštali - kaže Halimi, ističući da je nezadovoljan dosadašnjim radom Koštuničine vlade, ali da je situacija takva da je realno očekivati da on ponovo bude premijer.
- Nismo zadovoljni radom Koštuničine vlade, jer program za rešavanje krize u Preševskoj dolini gotovo da uopšte nije ostvaren. Intenzitet sprovođenja tog programa, koji su 2001. godine zajednički napravile bivša Savezna i Republička vlada, naglo je opao od 2004. godine. Koordinaciono telo za jug Srbije gotovo uopšte ne funkcioniše. Želimo da se uključimo u rad na ostvarivanju kolektivnih prava Albanaca. To su prava u oblastima školstva, informisanja i službene upotrebe jezika i nacionalnih simbola, koja su garantovana aktima Saveta Evrope - kaže Halimi.
Govoreći o zahtevima nekih albanskih lidera s juga Srbije da opštine Preševo i Bujanovac dobiju autonomiju ili specijalan status, Halimi kaže da Albanci s juga Srbije svoja kolektivna prava treba da ostvaruju kroz državne strukture.
- Tu, pre svega, mislim na decentralizaciju. Lideri političkih partija iz Preševa, Bujanovca i Medveđe usvojili su početkom 2005. godine platformu i prihvatili principe Kontakt grupe za rešavanje statusa Kosova u okviru postojećih granica, opredelivši se za ostvarivanje kolektivnih prava Albanaca na jugu Srbije kroz državne strukture. Završna odredba platforme kaže da bi, ukoliko se ne uspe s uspostavljanjem multietničke države na Kosovu, opštine s većinskim albanskim stanovništvom mogle da se pozovu na rezultate referenduma iz 1992. godine i traže pripajanje Kosovu. Ali to je hipotetička situacija i ja mislim da bi takav ishod imao dalekosežne negativne posledice - dodaje Halimi.

Izvor: Blic