"Svi danasnji politicari su, prema Pontvenu, pomalo akrobate na zici a sve akrobate na zici se mesaju u politiku sto nas, ipak, ne bi trebalo navesti da ih pomesamo. Akrobata se razlikuje od obicnog politicara po tome sto ne zeli vlast vec slavu; on ne zeli da nametne svetu ovu ili onu drustvenu organizaciju (za nju mari kao za lanjski sneg) vec da zauzem scenu da bi na njoj briljirao svojim ja.

Da bi zauzeo scenu, treba sa nje da otera ostale. To pretpostavlja narocitu borbenu tehniku. Borbu koju vodi akrobata na zici, Pontven naziva moralni dzudo; akrobata baca rukavicu celom svetu: ko je u stanju da se pokaze moralniji (hrabriji, posteniji, iskreniji, spremniji na zrtvu, istinoljubiviji) od njega? A on rukuje svim zahvatima koji mu omogucuju da drugoga dovede u moralno podredjen polozaj.

Ako neki akrobata ima mogucnosti da udje u politicku igru, on ce javno odbiti sva tajna pregovaranja (koja su oduvek teren za igru prave politike) zigosuci ih kao lazljiva, nepostena, licemerna, prljava; on ce javno izneti svoje predloge, sa tribine, pevajuci, igrajuci i pozivajuci poimenice ostale da ga slede u njegovoj akciji: ne neprimetno (da bi dao onom drugom vremena da razmisli, da prodiskutuje protivpredloge) vec javno i, ako je mogucno, na prepad: "Da li ste spremni odmah (kao ja) da se odreknete svoje zarade u martu u korist dece iz Somalije?" Iznenadjeni, ljudi ce imati samo dve mogucnosti: ili da odbiju i time izgube ugled kao neprijatelji dece, ili pak da kazu "da" u uzasnoj zbuljenosti koju ce kamera morati pakosno da pokaze, kao sto je pokazala oklevanje sirotog Berka na kraju rucka sa obolelima od side. " Zasto cutite, doktore Iks, kad se u vasoj zemlji gaze ljudska prava?" To pitanje je postavljeno doktoru Iks u trenutku kada on, upravo operisuci bolesnika, nije mogao odgovoriti; ali, posto je ponovo usio iseceni stomak, obuzeo ga je takav stid zbog cutanja, da je prosuo sve sto se thelo cudi od njega, i jos vise od toga; posle toga ga je je akrobata na zici, koji je harangirao (a to je drugi izuzetno strasan zahtev moralnog cuda) olabavio: "Konacno. Mada malo kasno..."

Mogu se dogoditi te situacije (u diktatorskim rezimima, recimo) gde je opasno javno zauzeti satv; za akrobatu je malo manje opasno nego za ostale jer, posto se prosetao pod svetloscu reflektora, vidljiv sa svih strana, stiti ga paznja javnosti; ali, on ima svoje anonimne obozavaoce koji, odazivajuci se njegovom koliko sjajnom toliko nepromisljenom apelu, potpisuju peticije, ucestvuju na zabranjenim skupovima, demonstriraju na ulici; sa njima ce se postupati bespostedno a akrobata nikada nece podleci sentimentalnom iskusenju da sebi prebaci sto je prouzrokovao njihovu nesrecu, znajuci da premeniti cilj vise znaci nego zivot ovoga ili onoga.

Vensen zamera Pontvenu: "Dobro je poznato da se ti uzasavas Berka a mi te u tome sledimo. Ipak, iako je on budala, zastupao je slucajeve koji i mi smatramo opravdanim ili, ako hoces, zastupala ih je njegova sujeta. Pa te ja pitam: ako hoces da se umesas u neki javni sukob, da skrenes paznju na neku gadost, pomognes onoeme koga naepravedno gone,  kako mozes, u nase doba, da ne budes ili ne izgledas kao akrobata na zici?"

Na ovo zagonetni Pontven odgovara: Varas se ako mislis da sam hteo da udarim na akrobate. Ja ih branim. Onaj ko oseca odvratnost prema njima i hoce da ih icrni, sudarice se uvek sa jednom nepremostivom preprekom: sa njihovim postenjem; jer, izlazuci se stalno publici, akrobata sebe osudjuje da bude besprekoran; on nije sklopio kao Faust ugovor sa Djavolom, on ga je sklopio sa Andjelom: od svog zivota bi da nacini umetnicko delo i u tom poslu mu Andjeo pomaze: jer, nemoj zaboraviti, akrobatika na zici je umetnost! U toj opsesiji da u sopstvenom zivotu vidi gradju za umetnicko delo lezi prava sustina akrobata; on moral ne propoveda vec ga izvodi! Hoce da uzbudi i zaseni svet lepotom svog zivota! Zaljubljen je u svoj zivot kao sto vajar moze biti zaljubljen u kip koji upravo vaja."

Milan Kundera ~ "Usporavanje"


E, sad... pitanje - Koliko smo zaista podlozni moralnim ucenama i da li su (i zasto) one najprljavije oruzje?

Podlozni smo, naravno da jesmo, niko ne zeli da ispadne govno, jos kad te uvate na prepad, pa nemas ni sekund da razmislis...

Ti kad gledas danasnje novinare, ne samo politicare, to je taj nivo rasprave.

Sto bi rekao Canak, postavljaju ti pitanja tipa:

"Molim Vas odgovorite mi sa DA ili NE - Da li ste vi svojoj mami rekli da ste peder?"
Ali ja nisam peder.
"To Vas nisam pitao! Zasto ne odgovorite jasno sa DA ili NE! Cega se vi to stidite?!"

itd.

Pitanje se postavlja dok onaj koji ga postavlja ne dobije trazeni i zeljeni odgovor. Istina, pravda, misljenje sagovornika ne igra nikakvu ulogu...

Vazna je paznja

Moral je fleksibilna stvar. Samo zato sto neko smatra nesto moralnim ne znaci da je to moralno nekome drugome. Imamo cist primer za ovo izneto u tekstu kada je jedan nas politicar rekao da se ne moze odreci svoje poslanicke plate jer njegova deca moraju da imaju za sokove i nije pretrpeo vece napade zbog toga. Politika je fleksibilna. Samo zato sto nesto kazes danas ne znaci da ces toga da se pridrzavas sutradan

Moralna ucena jeste prljavo oruzje ali podloznost istoj nije jednaka za sve. Ljude sa stavom (kao sto su vecina politicara) nece biti briga ukoliko ti pokusas da im predocis da nesto sto rade nije u redu sa njihove strane pa cak iako bi ispao "moralniji" od njih. Oni ce se pridrzavati svoje price i terace dalje. Trebalo bi da im nanese prilicno veliku stetu da bi uopste razmisljali o tome