Ako vam je blago povišen holesterol

U vreme kada su mnogi poslovi kancelarijski pa se ne krećete ni približno onoliko koliko bi trebalo, u vreme kada toliko radite da je hrana nešto što se uzima na brzinu, usput, da se ne onesvestite od gladi - i, prema tome, to najčešće bude "brza hrana" - nije nikakva retkost da prilikom nekog rutinskog pregleda otkrijete da vam je malo povišen holesterol. Nije to ništa ozbiljno, kaže vam lekar, nema tu potrebe za lekovima, samo malo pripazite na ishranu i više se krećite. Tačno je da kod blago povišenog holesterola zaista ne morate da uzimate lekove i da bi samo trebalo da izmenite način ishrane i da se više krećete (makar pola sata žutrog hoda svakog dana, a po mogućnosti i više) - ali najčešće vam u takvoj prilici niko ne kaže kako konkretno treba da se hranite. Zato, ako ste i vi u sličnoj situaciji ili znate nekog ko jeste, evo, vrlo konkretno, koje su namirnice dozvoljene, a koje bi trebalo izbegavati.

Što se mleka i mlečnih proizvoda tiče, dozvoljeni su obrano mleko, jogurt, kiselo mleko, kefir i, u malim količinama, posni sirevi, dok bi punomasno mleko, punomasne sireve, pavlaku, šlag, puter i ovčje kiselo mleko trebalo izbegavati ("trebalo izbegavati" znači jesti u vrlo malim količinama, a najbolje je potpuno ih izbaciti iz upotrebe). Kod jaja je dozvoljeno belance, dok žumance nije. Hleb i testenine: beli hleb, lisnato testo s puterom i jajima, krekeri, peciva, smoki, proizvodi od belog brašna - sve bi to trebalo izbaciti iz ishrane, a konsumirati hleb od celog zrna ili crni, može i graham hleb, proju, pirinač ili jednu krišku ražanog hleba.

Povrće? Sve vrste povrća (kuvanog bez masnoće, može se pri kraju kuvanja dodati malčice ulja), sve vrste salata, soja i sojini proizvodi - sve je to dozvoljeno. Zabranjen je samo krompir, u bilo kom obliku: pomfrit, kuvani, pire, restovan...

Preporučuju se riba (plava i bela - morska riba ima veliku prednost) dva puta nedeljno, a možete konsumirati i piletinu i ćuretinu bez kožice, kao i kuvanu govedinu, teletinu, jagnjetinu, divljač, pršutu, pileći narezak, ćureća prsa, dimljenu presnu šunku. Nikako ne treba jesti masnu svinjetinu, govedinu, jagnjetinu, paštete, čvarke, iznutrice, salame, kobasice, slaninu ili mesne konzerve.

Voće je veoma preporučljivo, ali ne sve vrste. Treba izbegavati banane, grožđe, smokve, urme, koštunjavo voće (orasi, bademi, lešnik...), sušeno i kandirano voće, lubenice i dinje, a slobodno možete jesti jabuke, jagode, višnje, limun, dunje, maline, kupine, borovnice, ribizle. Od začina su zabranjeni kečap i majonez, a dopušteni senf, sve začinsko bilje, sirće, kim, bosiljak, kari i maksimalno tri grama soli dnevno. Maslinovo, suncokretovo, kukuruzno i sojino ulje su dozvoljeni, dok su svinjska mast, loj i margarin zabranjeni.

Deo sa slatkišima mogao bi teško da vam padne: dozvoljeni su slatkiši s veštačkim zaslađivačem (ako ne sadrže neki od već navedenih zabranjenih sastojaka, kao što su belo brašno, masnoća, žumanca) i suvi kolači bez masnoća, a zabranjeni su šećer i med u svim oblicima, marmelade, torte, kolači, puding, sladoled, čokolada.

I na napitke treba obratiti pažnju. Dopušteni su kafa i čaj bez šećera, kao i negazirana mineralna voda, a zabranjena su sva alkoholna pića, sokovi s dodatkom šećera, gazirani sokovi, kakao i topla (ili hladna) čokolada.

Zbog biljnih vlakana, posebno se preporučuje hleb od neprosejanog brašna, mekinje, cele jabuke, ovsene pahuljice, grašak, pasulj, sočivo, kelj, krastavac, neljušteni pirinač i celer.

Još jednom: ništa od navedenog u "zabranjeno" kategoriji nije baš striktno zabranjeno - ako ponekad pojedete jednu bananu ili dve-tri kockice čokolade, to teško da će imati neki poguban uticaj - ali ako želite što pre da vidite rezultate, bilo bi dobro što više se pridržavati pravila.