Dešava se da majka ostane sama s detetom. Nekad se radi o nesrećnom slučaju ili o razvodu, a nekad i o svesnoj odluci žene - želi da postane majka, a nije uspela da nađe adekvatnog partnera koji bi s njom odgajao dete. Koji god da je uzrok, rezultat je sledeći: majka je sama s detetom. U početku, previše je zaokupljena brigom o detetu da bi stigla da makar razmišlja o ljubavnoj vezi i nalaženju partnera. Međutim, kako vreme prolazi, žena počinje da ponovo primećuje muškarce oko sebe. Neretko, oseti i krivicu zbog toga.

Dilema mnogih samohranih majki je: imaju li one uopšte pravo na vezu? Da li bi zbog deteta trebalo da se odreknu muškaraca, da se u potpunosti posvete brizi o detetu? Ukoliko je žena razvedena i dete pati jer tata više ne živi s njima, žena se može osetiti krivom ako poželi da dovede novog muškarca u kuću - a često i dete tu baš ne pomaže jer, bar u početku, ima otpor prema onome koga vidi kao nekog ko bi hteo da zameni njegovog (njenog) voljenog tatu.

Odgovor na ovu dilemu je da, naravno, žena ima pravo da se ponovo zaljubi i da ima novu vezu. Ona time ni na koji način ne šteti detetu, naprotiv: ako je mama srećnija, i dete će biti srećnije. Treba samo napraviti balans između majčinih potreba i potreba deteta (ne, te potrebe nisu uvek iste - ne mogu da budu, jer se radi o dva različita ljudska bića). Evo nekih konkretnih saveta.

Za početak, nije neophodno svoje dete (decu) predstaviti svakom muškarcu s kojim se ode na kafu ili u bioskop. Decu u vezu treba umešati tek kad žena oseti da je spremna za to. Isto tako, česta je pojava da samohrana majka sabotira svaku novu vezu time što neprestano priča o svojoj deci - time muškarcu daje signal da za njega zapravo nema mesta u njenom životu. Najverovatniji uzrok za ovu pojavu je osećaj krivice kod majke. O deci bi s novim muškarcem trebalo pričati najviše pet minuta, a zatim preći na druge teme.

Potpuno je normalno da samohrana majka od muškarca želi ne samo da bude njen ljubavnik već i da bude otac njenoj deci. Ipak, s tim ne treba žuriti - ako pozovete muškarca na večeru u svoj dom, to ne znači da imate pravo da mu tražite da doveze vaše dete iz škole samo zato što mu je to usput. E sad, postoji mogućnost da se s vremenom deca vežu za novog muškarca - a da se žena s njim više ne oseća dobro. Ženi je u takvoj situaciji veoma teško da raskine s tim muškarcem (kao što je i razvod bio težak), ali ne treba da bude s čovekom s kojim nije srećna, bolje je da ode dok je vreme. Kao što postoje načini da se deca i dalje viđaju sa svojim tatom i nakon što su se roditelji razveli, uopšte nije neizvodljivo da se viđaju i s čovekom koji im se dopao i onda kad majka to više ne čini.

Vanbračni seks: ako su deca dovoljno odrasla, objasnite im da je to sasvim u redu. Ako su suviše mala, bolje je i ne pokušavati. Što se tiče stavova okoline prema vanbračnom seksu i prema vezama uopšte, bitno je ne podleći pritisku i uvreženim mišljenjima šta je u redu i "po propisu", a šta nije. Svaka veza u kojoj se i majka i deca dobro osećaju je u redu.

Jedna od najbitnijih stvari jeste odrediti prioritete. Nekada je zaista mnogo važnije otići na školsku priredbu svog deteta nego s novim dragim na večeru, ali to ne znači da žena mora da izigrava mučenicu i da "za dobro dece" izbegava intimnost. Naravno da se bliskost s decom ne sme zanemariti, ali ta bliskost ni deci neće prijati ako je mama nesrećna jer se odriče nečega što joj je zaista potrebno.

Otpor dece na početku mamine nove veze je sasvim uobičajena i normalna pojava. Deci samo treba objasniti da ih mama voli najviše na svetu, ali da želi ponekad da bude i sa svojim prijateljima, baš kao što se i deca viđaju sa svojim drugovima. Ne treba primoravati decu da smesta zavole "maminog novog prijatelja", ali im ne treba ni dopustiti da kontrolišu mamin život.