Ako ste mnogo nervozni

Postoje osobe koje su veoma, veoma nervozne. Začas eksplodiraju, neretko su u stanju i da udare nekog kad se razbesne. Nekada, ovakve osobe su svesne da je njihovo ponašanje problematično, a nekada nisu, ne zaista, i tada nastaje još veći problem.

Ako se pitate kako bi nekome moglo da ne bude jasno da je problem ako prasnu za svaku sitnicu, radi se o tome da će takve sobe rezonovati "uvek sam bio takav (bila takva), to sam ja, šta sad". Često će, takođe, ovakve osobe smatrati da i svi ostali znaju, kao i one same, da su te njihove epizode besa prolazne, da "ne misle stvarno tako", da je njihovo ponašanje u okvirima prihvatljivog - a nije.

Ovakva vrsta ponašanja postaje još izraženija u pubertetu, zbog "divljanja hormona", ali osobe koje su u opisanoj meri nervozne takve su u principu bile i pre puberteta i takve će ostati i kad im pubertet prođe ako ne preduzmu ozbiljne korake da se promene, kako zbog drugih tako, najviše, zbog sebe samih.

Daleko od toga da će ih "onaj ko ih voli prihvatiti takve kakvi su". Ako planete za svaku sitnicu, vičete (nekada veoma ružne stvari) na svakog ko vas i najmanje iznervira, nekada i udarite nekog, time rizikujete da fizički ozbiljno povredite one koji su dosta slabiji od vas (malog brata ili sestru, recimo), kao i da odbijete od sebe svakog ko neće da trpi takvo ponašanje (što će reći, svaku iole inteligentnu osobu). Niko nije dužan da trpi nečiju konstantnu nervozu, a to što neko neće da trpi vašu ne znači nužno da vas ne voli, nego da se ipak prvenstveno trudi da sačuva sebe, što je savršeno normalno postupanje.

Sad, šta da uradite ako ste mnogo nervozni? Lako je reći: "Ej, kontroliši se malo", ali to često uopšte nije lako i postići. Možete, za početak, pokušati da sami kontrolišete svoj bes - dubokim, sporim disanjem kad god se naljutite, odbrojavanjem do deset (ili do 50, po potrebi) u sebi pre nego što nešto nepromišljeno kažete, svesnim opuštanjem vilice kad god se razbesnite (mišići vilice se automatski stežu kad smo besni, pa njihovo opuštanje može malo da smiri).

Ne pomaže? Onda bi se trebalo obratiti stručnjaku - možete svoj problem izneti ili školskom psihologu ili lekaru opšte prakse, i jedan i drugi znaće kome da vas upute - a od stručnjaka ćete moći da naučite više o samokontroli. Ono što je važno da u startu znate jeste da se bes može kontrolisati, da ne morate da budete stalno nervozni makar takvi bili otkako znate za sebe i da je moguće naučiti drugačije obrasce ponašanja. Ne morate da budete takvi da svi žele da pobegnu od vas. Samokontrolu je moguće naučiti - nekad je teško, ali nikad nemoguće, a mi vam u tome želimo mnogo sreće.

Izvor: Krstarica

Posto sam po prvi put na ovom forumu  tj. od popodne htela bih da kazem da mi se tema svidja i da sam ja za samokontrolu jer neverujem puno psiholozima .Oni cesto imaju vise problema od nas (njihovih potencijalnih )pacijenata.Tako  da  mislim da nam vise moze pomoci neko ko je imao  istih problema  kao i mi sada.Iz iskustva se mnogo uci kao i iz gresaka  , pa zato bolje da ih podelimo medjusobno  nego  fa budemo na  nekom  posmatranju.Mnogo sam nervozna u poslednje vreme imam razlog ali mislim da ce me to mozda i ojacati da trezvenije gledam na svet oko mene.Htela bih da cujem jos necije misljenje zato javite se

Nervozan sam otkad sam izasao iz kolevke ...
... nikad nisam udario nekog ( barem ne tek tako u afektu ) i nikad nisam bljuvao vatru a da prvo nisam napadnut ... ...naucio sam da zivim sa tim, da kontrolisem nervozu a i da je smanjim ... od nekih stvari nema bezanja ... nervoza je losa  ali kao i sve na ovom svetu, sve sto je lose ima i svoje dobre strane , vice versa ...

Nije nervoza loša, drži te budnim, na oprezu... više volim nervozne osobe nego one flegmatične tipove koje boli uvo za sve... 

Ja imam neki slican problem , uglavnom sam stalozen ali mi se desavalo masu puta da mi se odkaci ruka
ponekad i kad samo vidim tucu umesam se, ali sam vremenom naucio da se sklonim kad osetim neko s...
 

Ja sam bas nercik...i zbog manjka samokontrole cesto povredim drage ljude...posle mi bude zao,ali kasno.

moj problem je da brzo reagujem u odbrani i ne biram reci i brzo se iznerviram..nerviraju me nepravda,i da se vecito drugi petljaju u tudje zivote... 

Nervozna sam veoma retko,obično  kad sam u stisci sa vremenom ili iščekujem nekakav ishod.
Uglavnom uspevam da kontrolišem  nervozu.
Daleko mi je važnije da je ne prenesem na svoju okolinu.

Čuvam se da u takvom stanju ne povredim ni krive ni dužne, koliko uspevam????????
Pa nešto se naročito ne žale.

Međutim, imam jedan trik, kad osetim da sam "naelekrisana" svesno se sklanjam, ne komuniciram dok me "uje" ne prođu.

Od svoje nervoze daleko teže podnosim tuđu 

Lako se dam iznervirati ponekad i to me nervira