Ako se ne leči, kijavica za pet dana postaje rizik za zdravlje

Zaštitite sinuse od upale

Retki su ljudi koji mogu da se pohvale time da nikad nemaju kijavicu. Hladan vazduh, virusi koji vrve u zatvorenim prostorijama i dugo čekanje prevoza po hladnoći prisiljavaju nas da pravimo zalihe papirnatih maramica i kupujemo kapi za nos. Narodna mudrost kaže da kijavica traje sedam dana ako se leči i nedelju dana ako se ne leči. Nažalost, mnogi znaju da za sedam dana kijavica može da se pretvori u upalu sinusa.

Tanka granica

Prehladu niko ne računa u ozbiljnu bolest i zato je većina ljudi preboli na nogama. Međutim, između banalnog curenja nosa i upale sinusa postoji sasvim tanka granica, jer čak i laka kijavica zahvata sinuse, šupljine prekrivene sluzokožom, to jest područje koje se nalazi u trouglu između čela, nosne šupljine i jagodične kosti. Prilikom upale, dolazi do oticanja te sluzokože, otvori između šupljina se zapušavaju i u sinusima počinje da se gomila sluz, koja predstavlja pogodno tle za razmnožavanje bakterija. Tako u tim šupljinama počinje gnojna upala - sinuzitis. Obično banalna prehlada prelazi u akutni sinuzitis za pet do sedam dana posle početka bolesti.

Simptomi sinuzitisa

- zapušenost nosa, koja ne prolazi ni posle stavljanja kapi;

- žut ili zelenkast sekret iz nosa;

- niska temperatura;

- glavobolja koja se pojačava prilikom promene položaja glave.

Simptomi zavisno od mesta nastanka sinuzitisa:

Frontalni sinuzitis izaziva bol u čelu, na slepoočnicama i između očiju i obrva. Bolovi se ponekad osećaju prilikom pokretanja očiju i na jakoj svetlosti.

Ako su zahvaćene šupljine u gornjoj vilici, ispod očiju, reč je o maksilarnom sinuzitisu.

Neretko lekari konstatuju upalu mekog tkiva između očiju i to je etmoidalni sinuzitis koji izaziva neugodnosti na licu, pogotovo u predelu jagodica. Jaka glavobolja se pojačava kada se zatvore oči.

Rizik da čovek oboli od sinuzitisa raste ukoliko postoje izvesne anomalije u nosnoj šupljini: kriva nosna pregrada, dobroćudni polipi ili uzane sinusne šupljine.

Strogo pod kontrolom

Ukoliko se upala sinusa zapusti, može se izlečiti isključivo uz pomoć lekara. Da bi bio siguran u dijagnozu, specijalista će zatražiti rendgenski snimak obolelog područja. Na snimku se tačno vidi koliko je sluzokoža zahvaćena upalnim procesom.

Veoma je značajno da pacijenti znaju da izlečenje sinuzitisa raznim biljnim sredstvima, bez antibiotika, predstavlja nemoguću misiju. Neophodno je takođe koristiti kapi koje služe za sprečavanje prekomernog lučenja nosnog sekreta, sužavanje sitnih krvnih sudova i smirivanje otoka sluzokože, kako bi se ponovo uspostavio nesmetan protok vazduha i olakšalo disanje pacijenta. Mnogim bolesnicima olakšanje donosi i ispiranje nosa antiseptičkim rastvorima. Treba istaći da te kapi, koje se zovu nazalni dekongestivi, ne utiču na sam uzrok bolesti - oni samo ublažavaju neugodne simptome i pružaju privremeno olakšanje do izlečenja. Treba voditi računa o tome da se ne pretera s kapima i sprejevima za nos jer simptomi mogu da se pogoršaju. Neki preparati smeju da se koriste najviše pet dana pošto posle tog perioda dolazi do navikavanja, a zatim do takozvanog medikametoznog rinitisa (kijavice izazvane lekovima), koji nije nimalo lako izlečiti. Kod odojčadi i male dece njihova primena nije dopuštena jer mogu imati štetne posledice. Njima pomaže fiziološki rastvor ili sterilisana morska voda, kao i kapi od belog sleza.

Pitanje da li sinuzitis treba lečiti ili ne se ne postavlja. Veoma je opasno imati žarište infekcije u glavi, u neposrednoj blizini mozga.

Sinuzitis delimo na akutni i hronični. Ukoliko simptomi traju duže od tri nedelje, reč je o hroničnoj upali. Uzrok je najčešće infekcija bakterijama poput pneumokoka i streptokoka, a ponekad su u pitanju gljivice. Hronični sinuzitis nastaje kada se akutni sinuzitis neadekvatno leči ili se uopšte ne leči. On je mnogo ozbiljniji od akutnog, a uzrokuju ga bakterije koje naš imunitet nije u stanju da savlada. Treba istaći da uzrok može biti i alergija.


Izvor: Blic \ CDC/JS