Ako reči ne vrede

Nije retka situacija da se roditelji žale na to da svom detetu ponekad moraju mnogo puta da ponove da nešto uradi, a da dete čak ni posle toliko ponavljanja ne uradi ono što se od njega traži. Uzrok takvih problema obično leži upravo u mnogobrojnim ponavljanjima zahteva detetu. Još ako tih zahteva ima dosta, nije čudo što dete ne reaguje. Da bi se taj problem razrešio, treba shvatiti kao funkcioniše mehanizam usvajanja pravila ponašanja kod deteta. Uz malo truda ni to ne bi trebalo da bude teško.

Naime, obično su deca vrlo brzo u stanju da shvate šta se od njih traži, ali ne mogu sama da se "sete" da ta pravila i primene. Zbog toga je veoma važno da pravila bude malo (svega dva ili tri) i da ih veoma jasno saopštavate detetu mirnim tonom. Ako dete propusti da primeni to što se dogovorili, biće loše ukoliko počnete da vičete na njega, jer je to ujedno i drugi najčešći uzrok neposlušnosti. Umesto da vičete, probajte da svoje dete podsetite na ono što je po dogovoru trebalo da uradi. Tako ga učite da misli o svojim obavezama, a samim tim one lakše postaju i deo njegovog ponašanja. Ukoliko se dete i pored ovakvih mera ogluši o vaš zahtev, nipošto nemojte obaviti ono što ste od njega tražili. Ovoj najgoroj varijanti roditelji pribegavaju češće nego što su i sami spremni da priznaju, a to nije ništa drugo nego kapitulacija roditeljskog autoriteta u detetovim očima.

Tražite od svog deteta da vam obeća da će ubuduće poštovati dogovor koji ste sklopili. Time pokazujete da ste dosledni u svojim stavovima, kao i da vaši zahtevi imaju logičnu svrhu, čime jačate primenu željenog ponašanja kod deteta. Na kraju krajeva, nije tu potrebno mnogo reči, već malo taktike i doslednosti u vašem ponašanju, pa će i dete lakše i daleko brže nego što bi se možda očekivalo usvojiti sve ono što ste tražili od njega.

Izvor: Krstarica

Naravno,doslednost je bitna.