PITANJE SVIH PITANJA Ajnštajnova kolosalna GREŠKA



Obeležavanje stote godišnjice Ajnštajnove Teorije relativnosti prilika je da ovom briljantnom naučniku izrazimo zahvalnost zbog ideja koje su suštinski promenile naše shvatanje vasione.
Albert Ajnštajn: Ironija sudbine je u tome što bi jedna od njegovih grešaka mogla imati uticaja na najveće pitanje od svih
Opšta teorija relativnosti nam, ukratko, govori da gravitacija nije sila kakvu je zamišljao Isak Njutn, već savijanje prostora i vremena pod uticajem mase i energije. Ovo otkriće je dovelo naučnike do opšteprihvaćene teorije o Velikom prasku, koji označava rođenje univerzuma pre 14 milijardi godina.
Ali, šta je sa smrću univerzuma? Da bismo odgovorili na to pitanje moramo se okrenuti tamnoj energiji, jednoj od najvećih naučnih misterija našeg doba.
Astronomi su decenijama mislili da bi univerzum koji na okupu drži sila gravitacije u početku trebalo brzo da se širi, da bi se proces postepeno usporavao kako se zvezde i galaksije budu povinovale neumoljivom uticaju gravitacije. Jedino pitanje je bilo da li je gravitacija dovoljno jaka da na kraju zaustavi ekspanziju i izazove kolaps univerzuma u “Velikom krahu” (Big Crunch). Ovakav scenario je zvučao sasvim prihvatljivo.
Na sveopšte iznenađenje, dve grupe astronoma objavile su 1998. godine rezultate merenja udaljenih supernova koji su pokazali da je rani univerzum, doduše, ispunio njihova očekivanja, ali da je pre oko četiri milijarde godine širenje počelo da se ubrzava.
Potpuno suprotno predviđanjima, činilo se da postoji nešto što uspeva da savlada uticaj sile gravitacije i “sve” pomera sve dalje i sve brže. Ta zapažanja su odavno potvrđena.
Sa otkrićem ubrzanja širenja svemira, Ajnštajnova kosmološka konstanta ponovo je postala aktuelna
Ispostavilo se da je Ajnštajn imao na umu takav fenomen kada je razvio Teoriju opšte relativnosti. On je zamišljao “kosmološku konstantu” koja obezbeđuje neku vrstu odbojne gravitacije.
Imajući u vidu najprihvatljivija teorijska shvatanja i eksperimentalne dokaze svog vremena, Ajnštajn je taj pojam prvo obuhvatio svojim jednačinama, ali ga je kasnije izbacio, jer mu se činilo da nije neophodan. Činjenicu da je izmislio kosmološku konstantu, Ajnštajn je smatrao kolosalnom greškom.
Sa otkrićem ubrzanja širenja svemira, Ajnštajnova kosmološka konstanta ponovo je postala aktuelna. Ali, ona nije bila jedino objašnjenje.
Kako će izgledati kraj univerzuma?
Odbijajući oblik gravitacije naučnici nazivaju “tamnom energijom”, ali postoji nekoliko modela te energije. Jedna je Ajnštajnova kosmološka konstanta, koja, kako i samo njeno ime kaže, predstavlja polje konstantne energetske gustine širom univerzuma. Druga je tzv. kvintesencija, koja ima odbijajuća svojstva, ali vremenom može da se menja.
Koji je model tačan tek treba da se utvrdi, a u toku je eksperimentalni program koji se time bavi. Najveći aktuelni poduhvat je projekat “Dark Energy Survey” (istraživanje tamne energije), koji koristi kameru od 570 megapiksela i teleskop “Blanco” dug četiri metra u Interameričkoj opservatoriji Sero Tololo u Čileu.
Analizom udaljenih supernova i merenjem položaja i karakteristika stotine miliona galaksija i stotina hiljada skupova galaksija, projekat bi trebalo da pomogne da se objasni priroda tamne energije.
Kada budemo razumeli tamnu energiju, možda ćemo moći i da odgovorimo na suštinsko pitanje: kako će izgledati kraj univerzuma?
Danas se smatra da će uticaj tamne energije sve više dominirati. Sa povećanjem brzine širenja univerzuma, udaljene galaksije će biti odbacivane sve dok više ne budemo mogli da ih posmatramo. U dalekoj budućnosti, astronomi će posmatrati potpuno drugačije noćno nebo nego danas. Naš univerzum će se sastojati od samo par galaksija u blizini (tzv. lokalna grupa), dok će ostale biti predaleko da bismo mogli da ih vidimo.
Mi zaista živimo u privilegovano doba kosmičke istorije koje nam omogućava da proučavamo istoriju univerzuma od početka do danas.
Ako je tačna teorija o kvintesenciji i ako se količina tamne energije stvarno bude povećavala, scenario je još dramatičniji. Širenje vasione će konačno pocepati našu galaksiju, Sunčev sistem, Zemlju i eventualno, svu materiju tako da će pojedinačne atome deliti nepregledna razdaljina.
Imajući u vidi aktuelna posmatranja, čini se da će konstantno širenje univerzuma dovesti do izdvajanja malih grupa galaksija, koje će polako ostajati bez goriva i nestati, a zvezdane vatre će se zauvek ugasiti, ostavljajući za sobom hladan i prazan kosmos.
Dok izražavamo zahvalnost Albertu Ajnštajnu zbog njegovih revolucionarnih otkrića, možda je ironija sudbine u tome što bi jedna od njegovih grešaka mogla imati uticaja na najveće pitanje od svih: konačnu sudbinu vasione.

www.blic.rs/Riznica/Istorije/605708/PITANJE-SVIH-PITANJA-Ajnstajnova-kolosalna-GRESKA

Ајнштајн је у једначине додао параметар ламбда да би одржао визију статичног свемира. Када је Едвин Хабл открио свој закон и да је свемир заправо динамичан (шири се, мења се), Ајнштајн је повукао тај параметар и признао грешку.
Међутим, открићем тамне материје јавља се потреба са тим параметром ламбда поново, односно та ламбда коју је Ајнштајн додао је управо члан за тамну енергију. Он је мислио да је погрешио тад јер се није знало за тамну енеригију (материју), а на крају је и био у праву.

Pokrit ce nas nocna tamaaaa!