Ajnštajn je bio ženskaroš

Hebrejski univerzitet u Jerusalimu prvi put je posle 20 godina objavio na stotine pisama čuvenog naučnika Alberta Ajnštajna koja su bacila novo svetlo na njegov privatni život i ličnost.

Ajnštajnova pastorka Margot Ajnštajn sva pisma je zaveštala univerzitetu 1986, ali je odredila obavezni rok od 20 godina koji je morao da prođe pre otvaranja pisama zbog njihove lične sadržine.

Sva pisma su napisana svojeručno i na nemačkom jeziku, a upućena su Milevi i Elzi, Ajnštajnovim ženama iz prvog i drugog braka, kao i njegovim sinovima. Zaostavštinu čini 1.400 dokumenata, sa više od 3.500 strana, kao i 260 Ajnštajnovih pisama njegovoj drugoj ženi i rođaki Elzi Lovental. Pisma svedoče o puno razumevanja i ljubavi slavnog naučnika prema prvoj ženi i važnoj saradnici, Srpkinji Milevi Marić Ajnštajn, od koje se razveo 1919, kao i o mnogo ljubavi prema dvojici sinova iz prvog braka i dvema pastorkama, Elzinim ćerkama. U pismima se vidi i da je Ajnštajn bio "oštri posmatrač" svega što se događa, kao i da je imao čudan smisao za humor.

Londonska štampa piše da pisma otkrivaju zašto je između slavnog fizičara i njegove prve supruge Mileve Marić posle razvoda došlo do spora oko novca za izdržavanje njihovih sinova.

Bilo je dogovoreno da Milevi i dvojici dečaka pripadne sav novac od Nobelove nagrade, ali umesto da ga da u banku u Švajcarskoj, Ajnštajn je odlučio da ga uloži na njujorškoj berzi. Kada je berza krahirala, Ajnštajn je sve izgubio, ali je na kraju ipak Milevi i sinovima dao više no što je dobio uz Nobelovu nagradu, piše Dejli telegraf. Pisma otkrivaju i da je Ajnštajn, putujući po Evropi i Americi, gde je držao predavanja, imao brojne ljubavne veze. U pismima je o tim vezama detaljno izveštavao svoju drugu suprugu Elzu i usvojenu ćerku Margot, prenosi Fonet. Pisma ga prikazuju kao brižnog oca koji je poštovao prvu porodicu, ali i nevernog supruga koji nije krio mnogobrojne vanbračne veze.

Izvor: Glas Javnosti