Ljubavni jadi mlade K.

Nisam se baš proslavila raskidima. Kad god sam ostavljala, bilo je to s puno sažaljenja i samosažaljenja koje smo podjednako mrzeli i on i ja. Dvaput sam bila muški surova - nisam se javljala na telefon. Ti ljudi nisu ništa drugo ni zaslužili. Jednom od njih sam napisala i poruku ukradenu iz filma "Igra plakanja" - "Takva mi je ćud".

Prilikom jednog raskida plakala sam bez prestanka neka tri sata. Nesuđeni mi se posle sat pridružio, pa smo zajedno plakali. Ovo, međutim, nije aluzija na već pomenuti film. Ponekad je to bilo razumno - suviše si negativan, nismo stvoreni da budemo zajedno, nemamo više o čemu da pričamo.

A mene su ostavljali na razne načine. Bilo je i vrlo prefriganih - da me na neki način ipak zadrže, da me ostave za kasnije ili da me povrede. I dođosmo do poslednjeg raskida.- Samo se duriš, ništa ti ne valja, ne možeš ti da mi kažeš da ne pijem više piva, ne prestaješ da mi prebacuješ za sve i svašta - broji mi ulicom.

- Pa, kad sam već takva, šta ćeš ti onda sa mnom? Što smo zajedno? - uzvraćam.- E, pa u redu, raskinuli smo.

Nisam tako htela. Htela sam da shvati da nisam takva kao što me je opisao, da se tako ponašam jer me je pre toga povredio. Šetala sam sama da se ohladim. Bila sam u njegovom gradu, u nepoznatom kraju, sama. Nije strašno. Ali strašno je to što sam znala da, ako me tako spakuje i vrati kao paket, da mu nikad neću oprostiti. Da nema nazad.

Izabrao je skup i poznat restoran. Naručili smo kus-kus, on kraljevsku porciju koju je uz slast jeo dok je planirao kako da podelimo troškove za menjanje karte. Meni se želudac stegao, usta nisam mogla da otvorim.- Pored tebe je taj voz prošao, a ja sam u njega ušao - objašnjavao mi je on šta se desilo. Voz je raskid. Koji se oboma ukazao, ali on je to shvatio i prihvatio, a ja sam blentavo nastavila da buljim za odlazećim vozom.

-I tako, znači. A ono sve što si pričao? - pitam ga.-Pa, to je bilo tako, u trenutku.-Baš sam ja jadna - nasmejala sam se.

Jadna sam što sam ti poverovala, mislim se. I onda su nam prišli neki ljudi, baš im hvala, malo sam se izdvojila iz čitave priče i počela da se osećam kao normalan čovek. - Sad si mi draža nego svih ovih dana - gledao me je preko stola.

To je bilo zato što sam se opustila. Gotovo je, više ne mogu da ga izgubim. Poslednji put će me povrediti, ali onda je kraj.-Daću ti još jednu šansu - progovorio je i nabrojao svoje uslove.-Nećemo tako - povukla sam se - to bi značilo da sam samo ja kriva, a neću s takvim teretom da nastavljam vezu.

Onda je navalio da me ljubi i nekako smo se pomirili. Bilo je kao sve u redu. Kad smo se posle dva sata šetnje i pića vratili kući, legla sam u krevet, okrenula se ka zidu i počela nezaustavljivo da plačem.-Zašto SADA plačeš? - grlio me je. Valjda bi, pošto nismo raskinuli, trebalo da budem srećna i zadovoljna, da ga ljubim.

Nikad se vi muškarci i mi žene nećemo razumeti. Mi plačemo kad vi mislite da bi trebalo da se smejemo. Kad se rastajemo od onog koga smo zamišljale i ostajemo samo s vama, takvim kakvi ste. A smejemo se kad se vi u tu sliku koju imamo o vama - uklapate.


Izvor: Glas Javnosti \ Milica Bjelovuk

Prošlo je tri godine od našeg poslednjeg razgovora. Bilo mi je baš drago što sam je video; K. je imala sve: dušu, volju, ljubav, dve noge na zemlji. Uvek sam uživao u priči s njom, mada je ona mislila drugačije. No ipak, K. je uglavnom žena; tipična žena. Seli smo za sto u uglu skučene palačinkarnice u centru; odmah je krenula da mi priča o svom novom (ispostavilo se i bivšem) dečku. "On je najdivniji, poseban, sazdan od zvezda..."; i slično sr..., znate već. I onda mi je rekla kako se tu... s njim.

"To je posebna stvar". "Ma nije posebna", odgovorio sam; "Događa se na sve strane, svakome". "A ne, ne. Ovo je posebno" - držala je liniju. Zatim je govorila o stvarima koje su radili. "Neka, razmišljao sam; svaka ljubav je posebna; i svaka ima pravo da traži audijenciju; valjda to i zaslužuje." I onda mi je rekla kako je raskinula s njim. "Nikad više neću imati dečka" - rekla mi je zaverenički; "Seks? (uz smeh, vrteći glavom) ne ja, nikad više; sigurno". Sećam se da sam u trenu pomislio "Da, sigurno". I Prvi mi je potvrdio da je isto to pomislio kad sam mu pričao ovu zanimljivu storiju. U to vreme on još nije dobro poznavao K.

Prošlo je još tri godine; opet smo se sreli, ovog puta u snobovskoj, masnoj, uglačanoj kafani. K. je već bila prošla poznanstvo sa Prvim (što je dovoljan šok za svakoga), a njen odnos prema meni je i sam evoluirao. Sačekala je prilično pre nego što mi je rekla, ali pomenula je, na treću loptu: "... kod mog dečka". Iskreno, i pored sve moje skepse kad je reč o ženskom rodu, iznenadilo me je što ni ja ni Prvi ništa nismo znali o tome.

Pre nego što sam upitao bilo šta, objasnila mi je i ko je, i šta je i sve bitno i nebitno. "A onaj od pre tri godine, onaj savršeni, jedini, poslednji" - više sam pomislio nego upitao. "A, to" - odgovorila je uz isti onaj smeh i odmahivanje glavom, "ma to je bila samo zajebancija". Na kraju, jedno pitanje za sve dame (osim K.), potpuno iskreno: koji vam je, bre, k...?


Izvor: Glas Javnosti \ Igor Ćuzović

Pretpostavljam da je mlada K. imala problema sa matematikom u giimnaziji, pa je zato upisala fax drustvenog smera, pa joj i to nekako tesko ide.

2+2=4

Imam jedan neresiv problem, a u pitanju je moja veza sa momkom. Zabavljamo se 10 meseci, poceli smo da zivimo zajedno, sve je bilo tako lepo do skoro, kada su naisli prvi problemi od kojih on bezi. Pokusala sam sve ali verovatno ne na lep i kulturan nacin, a on sada trazi vezu bez obaveze iako zna da je takva veza nemoguca sa obzirom da zivimo zajedno. Ne znam sta da radim, dal da se jednostavno samo okrenem i pokusam sve da zaboravim jer nemam snage da se borim i cekam.

@Mina
najlakse je okrenuti se i otici,ali ti najbolje znas da li se za tu ljubav vredi boriti...

Cudno je koliko se u sustini ne razumijemo,a koliko opet sa druge strane trebamo jedni druge...i ne znam ni jedan raskid koji nije mucan.Ne znam ni da li raskid po svojoj samoj prirodi moze da bude ista osim bola i razocarenja.I koliko god da se razocaramo,koliko god puta...opet ne odustajemo.Od trazenja te savrsene polovine.Opet se nadamo i opet iznova pokusavamo da nadjemo nekog sa kim cemo se poklopiti.E sad...treba li nasi odnosi da se zasnivaju na razlikama ili suprotnostima?Da se toliko ne razumijemo u pojedinim trenucima,mozda bi se manje voljeli?Ne znam.I iskreno sto vise imam iskustava,sve manje znam.Ali iz sveg tog haosa i promasenih veza jedna istina se izdvojila...Volim muskarca,treba mi muskarac i nisam spremna na odustajanje,iako mi se desi ponekad,da volim potpunog stranca...ali to je ta vjecita dilema,vjeciti mali rat izmedju nje i njega...ti divni teski odnosi
Zato je ono sto me nadilazi i prijatno sokira kada vidim ljude u godinama da se drze za ruke i imaju 30 ili 40 godina braka iza sebe...to je ravno cudu...sta bi oni imali da nam kazu...

Svaciji zivot je limitiran i ne postoji 1000 sansi da ostvarimo ono sto zelimo, i netreba olako odbacivati ono sto se realno moze postici. Odreci se glupog ringispila i posvetiti se jednoj osobi, pa ce doci i male osobe. To treba na vreme uraditi, da to ne bude savez matorih nevoljnika, panj sa panjem.

Ne znam jesam li te pravilno shvatila @Imaginelo,ostariti sa nekim je savez matorih nevoljnika ili panjeva?Odreci se ringespila?Uraditi to sto prije?Super,mogao bi da mi posaljes adresu prave osobe...recimo za mene .Posto mi zvucis kao neko ko je zadovoljan emotivnim izborima,a konacno mi je drago da cujem i nekog ko jeste...ali znas..nisu svi bas tako...da kazem sredjeni...a sto se tice saveza...ja mislim da nikad nije kasno...i to se ne radi sto prije...nego onda kada za to dodje vrijeme.A to je tako duboko licna stvar,zar ne?

Ja sam propustio da formiram porodicu kad je to bilo optimalno po godinama, jos ima sansi zato sto je "muski deo" roditeljstva laksi. Ima u komsiluku par mojih vrsnjakinja koje se nisu udale, a vec prelaze biolosku granicu radjanja (40 god ) Mogu i takvi da zive zajedno, ali bez dece, pa su onda "panjevi" Lakse je biti roditelj kad si mladji i fizicki i mentalno.

Slazem se da je lakse,u to nema sumnje...ali djeca se ne prave sa bilo kim,pa je u tome i problem...desava se da se ne sretne taj neko...poseban...ali dobro...nego,malo smo se udaljili od teme