Agisova revolucija

Spartansko uređenje, ili pre sistem vojne obuke, oduvek je privlačio pažnju i izazivao oduševljenje. Od antike do danas. Jednakost Spartijata i njihov način života koji je, prema legendi, uspostavio Likurg bili su cilj kojem su težili reformatori u Heladi. Za njih je Sparta bila utopija.

Promena

Ipak, tokom Peloponeskog rata, kada su spartanski hopliti uspeli da poraze Atinu i skrše njenu moć, u Lakedemon je počeo da dolazi novac persijskog cara. Do tada u ovoj grčkoj državi koristili su se samo metalni novčići koji van Lakedemona nisu imali nikakvu vrednost. Sada je novac došao, nagomilao se i svi su se polakomili. Likurgov ustav više nije imao snagu kao nekad. Novac koji je završio u rukama kraljeva i njima bliskih vojskovođa poremetio je i jednakost i raspored zemlje.

Nekada su spartanski vladari imali isti posed kao i obični Spartijati. Posle Peloponeskog rata počela je kupovina zemlje, do tada zabranjena, i do sredine trećeg veka pre Hrista skoro sva zemlja nalazila se u rukama stotinak Spartanaca, dok je samo njih 700 imalo pravo da se naziva Spartijatima i nosi oružje.

I sve to je dovelo do toga da Lakedemon, iako je ostao nezavisan tokom Aleksandrovih osvajanja, u potpunosti izgubi vojnički primat koji je nekad imao. A o tom dobu su govorili svi Spartanci i svi su se nadali da će ono ponovo doći.

Mladi kralj

O životu Agisa IV (244-241) sve do njegovog dolaska na vlast ne zna se skoro ništa. Osim da je sin kralja Eudamide iz dinastije Europontida. Presto je nasledio sa nepunih 20 godina. Ipak, nije se pokazao nesposobnim. Čak naprotiv, uvideo je šta je najveći problem njegove države i odlučio je da taj problem reši.

Iako odgajan u luksuzu, Agis je bio svestan da je Lakedemon sada samo bleda senka onoga što je bio nekad. A on je, kao i većina stanovnika, sanjao moćnu državu koja vodi i koja nije primorana da se brani od nekada zanemarljivih neprijatelja. A da bi se vratila nekadašnja moć morao je ponovo da se uspostavi Likurgov ustav. Što nije bilo lako. Bilo je potrebno ukinuti dugove, ponovo podeliti zemlju na 9.000 kleruha i dati je jednakom broju Spartanaca.





Reforme

Najbrojniji stanovnici Lakedemona, sada bezemljaši, bili su oduševljeni idejom koju je Agis izneo pred njih. Ipak, stotinak oligarha u čijim rukama je ta zemlja bila nisu želeli da je predaju bilo kome. Ali Agisova porodica bila je najbogatija i on je ubedio u neophodnost reformi svoju majku, ubedljivo najbogatiju osobu u državi, ali i strica Agesilaja. I to je bilo dovoljno da revolucija počne.

Agis je doneo zakon po kome se opraštaju svi dugovi i po kome će se obaviti preraspodela zemlje. Ipak, drugi kralj Leonida, efori i većina u geruziji (veće staraca) oduprli su se ovome. Ali njihovo odupiranje nije imalo svrhe. Na Agisovoj strani bilo je nekoliko hiljada ljudi dok protiv njega nije stalo više od nekoliko desetina oligarha. Leonida je prognan, a eforat ukinut. Pred mladim reformatorom više nije bilo prepreka.

Smrt

Kralj Agis je ukinuo dugove, što je većina zdušno podržala, i pripremao je podelu zemlje kada je njegove planove poremetilo nešto što nije očekivao. U napad na Peloponez krenuli su vojnici Etolskog saveza. I Sparta je morala da reaguje. Agis je okupio vojsku i napao neprijatelja. Borio se kako je Spartancu to dolikovalo i posle nekoliko meseci krenuo je nazad u Spartu. Ipak, ono što ga je tamo dočekalo sigurno nije očekivao.

Njegov stric Agesilaj pokazao je da ipak nije pobornik preraspodele zemlje i nezadovoljstvo koje je zavladalo Spartom i odsustvo samog Agisa omogućili su Leonidi da se vrati i započne svoju osvetu. Agis nije imao druge do da beži u hram kako bi sačuvao glavu. Ipak, ni to mu nije donelo spas. Njegovi neprijatelji obećali su mu da ga neće dirati, samo neka izađe, ali čim je zakoračio iz hrama uhvaćen je i osuđen na smrt. Ubijeni su i svi oni koji su ga podržavali, uključujući i njegovu majku. A sa njegovom smrću zaustavljene su i reforme koje je započeo. Ali ne zadugo.


Izvor: Glas Javnosti \ A. Ivanović