Agenti koji sede u vlasti stopiraju otvaranje dosijea

U Srbiji još nema političke volje da se raskrinka rad tajnih službi
Agenti koji sede u vlasti stopiraju otvaranje dosijea
Nataša Korlat | 29. 12. 2009. - 08:00h | Foto: J.Vučetić | Komentara: 10

„Kada smo Skupštini predložili zakon o otvaranju dosijea, sve političke partije osim Srpskog pokreta obnove, i iz vlasti i iz opozicije, bile su protiv njegovog donošenja. Zašto?

Odgovor je u onome što se saznalo u Poljskoj, Mađarskoj, Bugarskoj i drugim bivšim komunističkim državama. Ispostavilo se da su mnogi čelni ljudi tada takozvane demokratske vlade u momentu otvaranja dosijea bili agenti tajnih službi. Slično bi se saznalo i u Srbiji”, tvrdi za „Blic” Vuk Drašković, predsednik SPO, koji je ovaj zakon ponudio još 2004. godine, i ponovo ga predlaže vlastima.

- Otvaranjem dosijea saznalo bi se i kriminalno utemeljenje ogromne količine moći tajkuna koji su u tesnim vezama sa političkim strankama. Nakon što smo javno izložili predlog ovog zakona, čak deset poslanika, od ukupno 13, napustilo je redove SPO. Nikakve sumnje nema da je i tu ključnu ulogu imala tajna policija - smatra Drašković.
Iako je od kraha režima Slobodana Miloševića prošlo čak deset godina, Srbija je i dalje jedina zemlja u regionu koja nema zakon o otvaranju dosijea. Donele su ga sve bivše komunističke zemlje, ali i sve one koje su u bilo kom periodu svoje istorije imale totalitarni režim, poput Grčke, Španije i Portugala.
- Sve te države su morale da otvore tajne dosijee jer ih je time uslovljavao Brisel. Isto će se dogoditi i nama. Samo je pitanje vremena - kaže Vuk Drašković.
Nema političke volje
Predlog zakona stranke SPO o otvaranju dosijea nije jedini tog tipa koji je upućen Skupštini. U martu ove godine sličan je predložio i Vladan Batić, predsednik DHSS. Na njegov predlog do danas, međutim, nije bilo reakcije, a Batić tvrdi da u Srbiji za to još nema političke volje.
- Ne znam zašto je to tabu tema i ko tu koga štiti. Očigledno se neki plaše svoje savesti - kratko je odgovorio Vladan Batić.
Isto misli i Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, koji za „Blic” tvrdi da se nikako ne sme mešati Zakon o tajnosti podataka i onaj o otvaranju dosijea.
- Koliko to bilo bolno i delikatno, Srbija mora doneti takav zakon. Moramo otkriti gruba kršenja ljudskih prava naših građana u prošlosti. Rizično je čak i baviti se rehabilitacijom bez otvaranja dosijea jer bi oni mogli biti ključni za donošenje takvih odluka - kaže Šabić. On je dodao da će zajedno sa zaštitnikom građana Sašom Jankovićem napraviti novi model zakona o otvaranju dosijea tokom 2010. godine.
- Nadam se da će atmosfera za njegovo usvajanje biti daleko bolja - kaže Šabić.
Iako to nije bilo evidentno u prethodnih deset godina, u vladajućoj koaliciji, međutim, kažu da volja postoji, ali da nisu bili ispunjeni ostali preduslovi za donošenje ovakvog zakona. Kako tvrdi Nada Kolundžija, šef poslaničke grupe „Za evropsku Srbiju”, prethodno se morao usvojiti zakon o tajnosti podataka i zakon o zaštiti podataka ličnosti.
- Sad su već ispunjeni ti preduslovi. Možemo da počnemo rad na tom zakonu i Demokratska stranka u potpunosti podržava njegovo donošenje - kaže Nada Kolundžija.
Rad na zakonu o otvaranju dosijea najavljuje i Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde. On kaže da će Vlada Srbije uskoro formirati radnu grupu koja će raditi na njegovoj izradi, ali dodaje da su dobrodošli i predlozi i inicijative političkih stranaka ili organizacija.
Uredba o otvaranju dosijea
Uvid u dosijee službi državne bezbednosti delimično je bio omogućen tokom 2001. godine vladinom uredbom koja je bila na snazi oko pola godine. U to vreme Homen je bio član pokreta „Otpor”, koji je svoj dosije prvo video na televiziji.
- Do tada nisam ni znao za tu vladinu uredbu. Tražio sam od Službe državne bezbednosti da mi omogući uvid u njega, kad su ga već prikazali na televiziji - priča Homen.
On kaže da je video preko 3.000 dokumenata Službe državne bezbednosti, a izveštaje su sačinila četiri agenta koja su ga pratila i čija imena do danas nije saznao.
- Ta imena bila su prežvrljana, tako da sam imao samo delimičan uvid u svoj dosije. Priznajem, rad agenata bio je dobar, analitika je bila odlična, mada je u njemu bilo delova koji su neistiniti. Činjenice su bile fabrikovane, tako da idu u korist Miloševićevom režimu. Oko 70 odsto mog dosijea bilo je tačno, dok je ostatak bio napisan da bi se neko dokazao svojim šefovima. Agenti su zaključili da bi trebalo prestati sa hapšenjem članova „Otpora”, a Milošević nije hteo da ih posluša - zaključuje Homen.

Zakon po ugledu na Istočnu Nemačku

Predlog zakona o otvaranju dosijea, iza kojeg stoji Srpski pokret obnove, predviđa otvaranje dosijea o građanima Srbije koje su od 1944. godine vodile službe bezbednosti. To bi obuhvatilo saznanja Bezbednosno-informativne agencije (BIA), ali i njenih prethodnika. Dakle, bili bi otkriveni dosijei Resora državne bezbednosti (RDB), Službe državne bezbednosti (SDB), Uprave državne bezbednosti (Udba) i Odeljenja za zaštitu naroda (Ozna). Predlogom je predviđeno da građanin samostalno odlučuje šta će biti sa dosijeom koji su o njemu vodile ove službe, da ga preuzme ili naloži njegovo uništenje. Takođe, bio bi napravljen spisak saradnika, odnosno doušnika, zbog čijeg uhođenja su nastupile tragične posledice, bilo da je u pitanju smrt, gubitak posla ili šikaniranje. Dosijee bi pre toga od bezbednosnih institucija trebalo da preuzme nezavisna komisija koju bira i smenjuje Skupština na predlog Vlade, Vrhovnog suda i nevladinih organizacija. Predviđeno je i uvođenje novčanih, ali i zatvorskih kazni, za one koji bez odobrenja iskoriste podatke iz dosijea, kao i oštro sankcionisanje pripadnika bezbednosnih službi koji pokušaju opstrukciju. U izradi ovog zakona korišćena su pre svega iskustva iz nekadašnje Demokratske Republike Nemačke u demontaži njihove tajne policije Štazi.

Izvor: Blic