Agencija MF prognozira rezultate predsedničkih izbora :: Arhiva: Politicki ~ Geopoliticki forum

АГЕНЦИЈА „МФ” ПРОГНОЗИРА РЕЗУЛТАТЕ ПРЕДСЕДНИЧКИХ ИЗБОРА
31-05-2004

Неизвесно друго место
У првом кругу Николић добија 30 одсто гласова, а Тадић и Маршићанин – по 19

Две недеље пред излазак на биралишта нема никакве дилеме да ли ће бити другог круга председничких избора – биће га, али је потпуно неизвесно ко ће, поред Томислава Николића, проћи први круг. Према резултатима истраживања агенције „МФ”, која је имала најбољу прогнозу за, рецимо, прве неуспеле председничке изборе 2002. године, до последњег пребројаног гласа неће се знати да ли у други круг иде Борис Тадић или Драган Маршићанин.
Ако се ништа драматично не догоди у међувремену, у првом кругу избора 13. јуна, прогноза је ове агенције, Николић ће добити 30 одсто гласова, Тадић и Маршићанин по 19, Ивица Дачић и Богољуб Карић по осам процената, Јелисавета Карађорђевић – пет, а за остале кандидате гласаће 11 одсто бирачког тела.
Истраживање је спроведено од 14. до 21. маја на узорку од 2.000 грађана на територији Србије без Космета, а резултати су обрађени уз корекцију у складу са старосном, образовном и националном структуром бирача.
– Ново на овим председничким изборима су два кандидата – Богољуб Карић и Јелисавета Карађорђевић – који се углавном боре за исто бирачко тело са Драганом Маршићанином. Они, значи, не узимају гласове СРС-у, СПС-у или ДС-у, него владајућој коалицији – истиче Мирослав Филиповић, директор агенције „МФ”.
Изјашњавајући се о различитим „паровима” председничких кандидата у другом кругу избора, анкетирани грађани су се у варијантама са Николићем у већини опредељивали управо за њега. Ако би, дакле, први круг прошли Николић и Тадић, први би добио 33,65 а други 31,54 одсто гласова, док би, према овоме, апстинирало 34,82 процента бирачког тела. У „дуелу” Николић – Маршићанин резултат би био 32,66 одсто за представника радикала, 27,48 одсто за кандидата владајуће коалиције, а не би гласало готово 40 одсто грађана.
Интересантно је, како каже Филиповић, да би у случају да у други круг прође Маршићанин, за њега било свега 30 одсто Тадићевих гласача, док би за Тадића у другом кругу са Николићем гласало више од 60 процената оних који су претходно гласали за Маршићанина.
Уколико би се у другом кругу нашли Тадић и Маршићанин, 24,76 одсто бирача гласало би за председника ДС-а а 23,72 одсто за потпредседника ДСС-а. У овом случају од избора би одустало чак 51,52 одсто испитаника.
У истраживању за коју би се странку грађани Србије определили на следећим парламентарним изборима, 23,65 одсто испитаника определило се за СРС, 14,57 процената – за ДСС, за ДС би гласало 10,43 одсто бирача, за СПС – 7,83, за Г17 плус – 4,89, СПО би добио 4,07 одсто гласова, Нова Србија – 2,52, ДА – 1,20, а за ГСС се изјаснило 0,27 одсто испитаника.
– Из овога видимо да су се странке испрофилисале од октобра 2000. године на новој политичкој сцени Србије. Виде се обриси неке нове политичке сцене на којој је СРС појединачно најјача партија, а следе ДСС са својих 14,5 одсто и ДС са 10-11 процената подршке. СПС се са Ивицом Дачићем изгледа усталио на можда чак и девет процената, иако су били готово „избрисани” са рејтинг листа. У односу на последње парламентарне изборе, Г17 плус је пао а СПО и НС су отприлике на истом нивоу као када су ушли у владу – указује Мирослав Филиповић, истичући чињеницу да су неке странке које су биле веома утицајне у ДОС-овој влади сада готово нестале из „видокруга” бирача.