Aerogel

Aerogel je najlakši poznati tvrdi materijal. Često se naziva zamrznuti dim ili modri dim. Veoma je krt, ima najveću vrednost toplotne izolacije, najnižu gustinu i najnižu zvučnu provodljivost.

Radi se o silikatnoj čvrstoj supstanci koja sadrži 99,8% vazduha. Prvi aerogel, sličan ovom današnjem pronašao je profesor Samjuel S. Kistler 1931. godine. Ipak veoma dugo on nije našao nikakvu praktičnu primenu i u velikoj meri je zboravljen.

Gustina aerogela iznosi samo 0,3 - 3 g/dm³, a gustina nekih aerogelova je samo za par procenata veća od gustine vazduha.

Iako naizgled imaju nežnu strukturu, mnogi aerogelovi imaju veoma dobre mehaničke osobine, a posebno su otporni na pritisak i razvllačenje. Mogu da izdrže pritisak na glatku površinu mase do 2000 puta veće od njihove. Ipak veoma su krti (nisu otporni na udarce) i nisu otporni na savijanje i sečenje.

Silikatni aerogelovi su stabilni do temperature topljenja silicijuma tj. 1200 °C.

Upotreba

Zbog svega toga aerogel je veoma dobar materijal za izgradnju kosmičkih brodova. Takođe se koriste kao izolacioni sloj u odelima kosmonauta. Počinju da se koriste i u avioindustriji kao termička izolacija u avionima. Planira se njegovo korišćenje u građevinarstvu, kao i u odeći za svakodnevnu upotrebu. Ipak za sada glavna prepreka je veoma visoka cena. Aerogel se takođe koristi kao katalizator za neke hemijske reakcije.

NASA je iskoristila aerogel u svemirskoj misiji „Stardast“ za prikupljanje čestica i uzoraka kosmičke prašine. Te čestice dostižu velike brzine pa ih je izuzetno teško uhvatiti. Pri zabadanju u aerogel čestice naglo usporavaju ne menjajući oblik i hemijski sastav. Veličina čestica je od 1 do 100 mikrona.

Izvor: Wikipedia