Aerodrom dobija Teslino ime

BEOGRAD - Javno preduzeće Aerodrom "Beograd" saopštilo je juče da je Upravni odbor usvojio predlog o promeni imena u Aerodrom "Beograd - Nikola Tesla". Ta odluka biće prosleđena na saglasnost Ministarstvu za kapitalne investicije, a potom sledi i verifikacija Vlade Srbije.

"Beogradski aerodrom podržava inicijativu da ta vazdušna luka dobije novo ime u čast srpskog naučnika Nikole Tesle, čime će značajno doprineti ovogodišnjem obeležavanju 150 godina od rođenja jednog od najvećih svetskih naučnika", navedeno je u saopštenju.

Vlada Srbije je povodom ovog jubileja formirala poseban odbor, na čijem čelu je premijer Vojislav Koštunica, koji će ove godine organizovati niz manifestacija u Teslinu čast. Ovaj značajan datum obeležiće i Hrvatska, u kojoj je slavni naučnik rođen, dok će Sjedinjene Američke Države, u kojima je proveo najveći deo radnog i životnog veka, jubilej Nikole Tesle obeležiti nizom događaja.

U svetu odavno postoji običaj da se aerodromima daju imena zaslužnih ličnosti, poput aerodroma Šarl de Gol u Parizu ili Dž.F.K. (Džon Ficdžerald Kenedi) u Njujorku, pa se tako odmah posle atentata na premijera Zorana Đinđića pojavio predlog da beogradski aerodrom ponese njegovo ime, ali se od toga odustalo.

Krajem prošle godine, Internetom je kružila peticija, pokrenuta na inicijativu Udruženja građana Sanovila, da beogradska vazdušna luka bude krštena imenom velikog srpskog naučnika. Za samo mesec dana, peticiju je potpisalo više hiljada ljudi.


Izvor: Glas Javnosti \ A. D. M.

Lepo..

 

Novi kum beogradskog aerodroma

Miladin Subotić, inicijator ideje da se naša vazdušna luka nazove po Nikoli Tesli

Nikola Tesla će dobiti aerodrom. A Miladin Subotić satisfakciju. Tesla je svetska veličina, Subotić je "mali" čovek. Tesla je bio najveći i najpoznatiji naučnik svog vremena, Subotić je poznat samo svojim bliskima - porodici i prijateljima. Ipak, njih dvojica su povezani, iako je Subotić rođen 12 godina posle Tesline smrti. Ovaj Beograđanin je pokrenuo inicijativu da aerodrom u srpskoj prestonici dobije ime po najpoznatijem Srbinu na svetu.

Subotić nije ni čudak, ni zaluđeni "teslolog", nije ni besposlen sa viškom vremena koje troši obilazeći šaltere ulažući žalbe i ispravljajući kosmičke nepravde. On je poslovni sekretar u Kliničko-bolničkom centru Srbije u Beogradu, otac troje studenata, boem... Novembra prošle godine, sinula mu ideja pa je pokrenuo inicijativu da aerodrom Surčin dobije ime po velikanu iz Smiljana.

- Ljudima koji sleću na beogradski aerodrom njegovo ime ništa ne znači, jer znaju gde su krenuli. U poslednjih petnaestak godina snimljeno je 40 filmova u kojima su Srbi predstavljeni kao negativci. Tesla je najpoznatiji Srbin na svetu, pa sam mislio da ne bi bilo loše da predložim da se Aerodrom "Beograd" zove baš po njemu. Tesla može da bude naš, srpski "brend", kako se to sada kaže, da pomogne da se promeni slika o nama - kaže Subotić.
      

Ne po Tesli, već po Đinđiću

Narodni pokret "5. oktobar" oglasio se saopštenjem za javnost u kome navodi da su pre šest meseci pokrenuli inicijativu da se Aerodrome "Beograd "nazove po pokojnom premijeru Zoranu Đinđiću. U saopštenju se kaže da Narodni pokret "5. oktobar" ne želi da Đinđića poredi sa Teslom i da na bilo koji način ospori monumentalno delo ovog velikana, ali protesvuje i zahteva da se vlada, koja očito ne poštuje ni mrtvog Đinđića, najpre izjasni o prvom predlogu". Ovaj pokret navodi da u Srbiji postoji veliki broj značajnih javnih objekata nazvanih po Tesli, ali nijedan objekat od republičkog značaja ne zove se po pokojnom premijeru.
Inače, jedan od razloga koje je Miladin Subotić naveo kao argument za davanje imena Nikola Tesla jeste upravo česta promena naziva ulica i trgova, škola i institucija. U Beogradu postoje ulice koje imaju po četiri imena, a svaka politička opcija briše stare i daje nove nazive. Nikolu Teslu, ipak, niko ne bi smeo da obriše.
      
   
   

Susret građanina sa državnom birokratijom podseća na susret komarca i slona, a koliko pažnje slon obraća na komarca, toliko i državni činovnici na "malog" čoveka. Da bi skrenuo pažnju autistične administracije i trgnuo je iz dremeža, Subotić je morao da "zuji" mesecima, pošalje desetine pisama, dopisa, imejlova na razne adrese koje su se, naravno, redom proglašavale nenadležnim. Hrvati su, u međuvremenu, na sebe preuzeli organizaciju obeležavanja svetskog dana Nikole Tesle.

Od odbora do biroa, preko komisija i skupština, Subotić se nije predavao. Saveznike je našao u medijima, koji su podržali akciju, ali najvažnija je bila njegova upornost.

Neko od nadležnih video je u njegovoj inicijativi korist i za sebe i za svoju promociju i predlog je prihvaćen.
- Pri završetku radnog vremena, 13. januara zazvonio mi je telefon. Kada sam se javio, sa druge strane sam čuo: "Komisija vlade Srbije za žalbe i predstavke građana". Presekao sam se, jer sam prvo pomislio da se neko od pacijenata KBC-a žalio. Kada su mi rekli da je moj predlog prošao odgovarajuću trijažu i upućen stručnoj službi koja obrađuje i priprema materijal za dnevni red sednice Republičke vlade, prvo mi je laknulo što se niko ne žali na nas, a onda sam se obradovao - kaže Subotić.

Srbija ne bi bila to što jeste da se ne čuju glasovi onih koji se ne slažu s predlogom. Po dežurnim kritičarima, Srbija nema prava da prisvaja Nikolu Teslu jer je on i Amerikanac i Hrvat, bilo šta, samo ne Srbin. Srbi ga prisvajaju zbog nacionalnosti, Hrvati zbog mesta rođenja, a Amerikanci jer je tamo najduže živeo i radio.

Tesla, po mnogima najveći naučnik svih vremena, jeste građanin sveta, ali ima nekoliko činjenica koje ga vezuju za srpski narod (osim nacionalne pripadnosti i oca, pravoslavnog sveštenika). - Sam Tesla se u vreme najveće "američke" slave deklarisao kao Amerikanac srpskog porekla. Njegov pepeo nalazi se u Beogradu, gde je posle lutanja po Evropi i Americi, našao konačni mir. Ako ništa drugo, Tesla je umro kao penzioner jugoslovenske kraljevske vlade. Iako i sama u finansijskoj agoniji u izbeglištvu, jugoslovenska kraljevska vlada je dodelila penziju istaknutom Srbinu.

Tesla je svojevremeno pocepao ugovor sa, sada svemoćnim Vestinghausom, i odrekao se prava na svoje patente, da ne bi tu firmu doveo do bankrota, pa je i tim gestom, potpuno netipičnim za zapadni mentalitet, dokazao da je Srbin - kaže Subotić. Iako je novi "kum" beogradskog aerodroma, on verovatno neće biti osoba koja će otkriti ploču sa novim imenom, bistu, spomen-ploču, zavisno od toga šta nadležni odluče. Tu tešku dužnost preuzeće sa Subotićevih pleća neki političar. Ipak, on se ne žali se.

- Srećan sam što će se aerodrom zvati po Tesli, nije ni važno ko je bio inicijator. Voleo bih da budem na "krštenju", a proslaviću taj dan s porodicom i društvom - skromno će kum aerodroma.


Izvor: Glas Javnosti \ Miloš Ž. Lazić

Aerodrom ipak "Nikola Tesla"

Vlada Srbije juče je privremenom Upravnom odboru Javnog preduzeća Aerodrom Beograd preporučila da donese odluku o promeni imena u Aerodrom "Nikola Tesla". Inače, zaposleni Aerodroma "Beograd" su i pokrenuli inicijativu da beogradska vazdušna luka dobije ime po velikom naučniku.

Izvor: Glas Javnosti

tesla je ok,
za djindjica je jos rano,
dobro je da nije velja ilic

za svaku pohvalu 

TESLA BRUKA

Grupa najuglednijih srpskih istoričara umetnosti traži da se sa beogradskog aerodroma ukloni spomenik Nikoli Tesli!

Grupa stručnjaka, među kojima su Kosta Bogdanović, Ješa Denegri, Dejan Sretenović, Zoran Erić i Milanka Todić, tvrdi da je spomenik koji je izradila Drinka Radovanović "monumentalizacija nepismenosti, neukosti i primitivizma"

Spomenik Nikoli Tesli, autora Drinke Radovanović, koji je pre dve nedelje postavljen na Aerodromu "Nikola Tesla" u Beogradu, našao se u središtu ozbiljne likovne polemike. Grupa vrhunskih srpskih stručnjaka za likovnu umetnost, u kojoj se nalaze i imena kao što su Kosta Bogdanović, Ješa Denegri, Dejan Sretenović, Zoran Erić i Milanka Todić, uputila je apel za uklanjanje spomenika, za koji kaže da je "monumentalizacija nepismenosti, neukosti i primitivizma sredine koja nije u stanju da prepozna umetničko od neumetničkog".
Istoričari umetnosti nazvali su postavljanje ovog spomenika "razmetljivom i neprimerenom formom obeležavanja jubileja", a o njihovom sagledavanju umetničke vrednosti skulpture u Surčinu dovoljno govori formulacija "kreativni promašaj... ravan kulturnom skandalu".
Stručnjaci su zaključili svoje obraćanje sumornim zaključkom: "Sa žaljenjem i rezignacijom konstatujemo da smo, u trenutku kada ceo svet obeležava 150. godišnjicu rođenja Tesle, potvrdili da kao kulturna sredina nismo dorasli istorijskom zadatku podizanja trajnog obeležja ovom velikanu svetske nauke", navedeno je u otvorenom pismu javnosti.
Izgradnju spomenika finansirala je Elektroprivreda Srbije, a najvažniji govornik na svečanosti povodom otkrivanja spomenika bio je ministar energetike Radomir Naumov. (N. K.)

Umetnici protiv poslanika!

Istoričar umetnosti Ljubomir Gligorijević u "Književnom listu", u tekstu "Aman, zaustavite to!", detaljno je analizirao spomenik, sa poraznim rezultatom. Gligorijević je naglasio, između ostalog, da je težište skulptorskog oblikovanja na formalističkim detaljima sekundarne važnosti - kosi, razdeljku, kragni, reveru, kravati, sakou - a da tu Teslinog tela zapravo i nema!
Pre postavljanja, Likovna komisija grada Beograda i Komisija za imenovanje ulica i trgova u Beogradu dali su izrazito negativno mišljenje o projektu Drinke Radovanović, ali su se, uprkos tome, poslanici Skupštine grada Beograda izjasnili pozitivno o spomeniku Drinke Radovanović.

Izvor: Press