Advokati i veštaci najslabija karika

Nosioci korupcije u pravosuđu su sudije, advokati, tužioci i sudski veštaci. Najkorumpiraniji deo sudskih službenika i najslabija karika pravosudnog sistema u Srbiji jesu sudski izvršioci. Koverat se dobija najčešće preko posrednika, a kao kanal korupcije pominju se advokati, i to u 40 odsto slučajeva. Ali, posrednici su često i prijatelji i poznanici. Opasnost od korupcije i pristrasnosti povećava se od prvog stepena ka višem nivou sudske vlasti, a kulminira u izvršnim postupcima.

Ovo su rezultati poslednjeg istraživanja o korupciji u pravosuđu rađenom u 15 gradova u Srbiji, a koji je radio Centar za liberalno-demokratske studije.

- Na direktno pitanje kada su poslednji put platili nekom u sudu, koje smo postavljali preduzetnicima koji imaju kontakt sa pravosuđem, svaki jedanaesti kaže da je platio „tada i tada“. Ali, interesantno je, da više od 60 odsto anketiranih na to direktno pitanje odgovara sa „ne znam“. Procentualno, 15 odsto ispitanika kaže da su im direktno tražili pare, dok 27 odsto tvrdi da im ih nisu tražili, ali da pare očekuju - kaže za „Blic“ učesnik istraživanja doktor Slobodan Vuković, naučni savetnik u Institutu društvenih nauka.

Istraživanje po sudovima je pokazalo i da se sudije i advokati konstantno međusobno optužuju. Kada se govori o advokatima u lancu korupcije, oni koji su posumnjali u njih, ne mogu i zaista tvrditi da je advokat nekoga korumpirao. Primera radi, advokat kaže - treba toliko novca da bi se sve završilo. Međutim, klijent koji je dao novac, ne zna da li je advokat to uzeo za sebe kao dodatni honorar ili zaista i dao sudiji. Predsednici sudova su, međutim, najčešće nosioci posredne korupcije koja dolazi od drugih grana vlasti - zakonodavne i izvršne.

Dobri poznavaoci prilika u srpskom pravosuđu kažu da sudije manipulišu vremenom, to jest odugovlače postupak ako je to potrebno. Pare se daju za ublažavanje kazne, i to za mesec, godinu ili više, za eliminisanje krivičnih dela, a u ovom delu kao učesnici lanca pominju se i lekari veštaci. Nema precizirane tarife, već ona zavisi od slučaja do slučaja, pa i cene koju ponudi onaj koji korumpira. Doktor Vuković ističe da su osnove za korupciju nefunkcionisanje pravne države i nepoštovanje postojećih zakona. Nemanja Nenadić, izvršni direktor „Transparentnost Srbija“, precizira da u Srbiji nedostaju i veća javnost rada, etički kodeksi, prijavljivanje imovine, nadzorni organi, i to ne samo u pravosuđu već se to može primeniti na sve javne službe. Razotkrivanje korupcije i potom kažnjavanje zavisi od državnog lanca - policije koja treba da pribavi dokaze, tužilaštva koje je organ gonjenja i potom suda koji treba da presudi.

- Policija, međutim, ima problem, i to sa zakonske strane, da koristi specijalne tehnike. Potom, mali se broj slučajeva uopšte prijavljuje, i tu je prvi problem to što su obe strane krivično odgovorne pa ne postoji stumilans da se krivično delo prijavi. Drugi problem je to što država ne može da garantuje efikasnu zaštitu svedoka i ljudi su u strahu da bilo šta prijavljuju. A pravosuđe, međutim, nema posebne organe - kaže Nenadić.

Očito je da za borbu protiv korupcije nije dovoljna samo strategija. U Francuskoj, primera radi, postoji poseban sud koji se bavi prekršajima zaposlenih u javnim službama.

- Zahvaljujući mnogim čestitim sudijama koje sam poznavao, ja nisam verovao da postoji korupcija u srpskom pravosuđu. Nezavisno od poslednje afere, definitivno verujem da je ima i za to navodim svoj primer iz Trgovinskog suda u Beogradu. Ono što doživljavam ovih dana i meseci uverava me da to više nisu sporadični slučajevi korupcije, već da je zavladala endemska, sistemska korupcija - kaže advokat Slobodan Šoškić.

Ovaj poznati beogradski advokat dodaje „kako je korupcija kriminalna delatnost koja se odvija u četiri oka i teško je govoriti o situaciji gde na delu hvatate korumpiranog sudiju“.

- Ali, to je stvar policije koja otkriva ta krivična dela, a mene kao advokata da podsećam da je korupcija u ovim mojim predmetima tako očigledno prisutna. U njima su stvari i više nego očigledne. Dovoljno je videti kako se sudije ponašaju na raspravama i pročitati njihove odluke - rekao je Šoškić ali nije želeo da za sada precizira o kojim je sudijama reč.

Istraživanje u srpskim gradovima pokazalo je da 54 odsto ispitanika nema poverenja u domaće pravosuđe. A zašto se o korupciji više priča nego što se ona i dokazuje, jasno govori definicija ove kriminalne aktivnosti - učesnici korupcionaških aktivnosti čine zatvoreni krug u okviru koga niko nema interes da nešto otkrije.



Izvor: Blic \ Željka Jevtić