ADSL :: Internet ~ Novosti ~ Provideri

ADSL

Asimetrična digitalna pretplatnička linija (ADSL-Asymetric Digital Subscriber Line) je asimetrična u smislu brzine prenosa podataka tj. to znači mogućnost bržeg prenosa podataka u daunlod-u (ka korisniku), nego što je to u aploud-u prenos podataka od korisnika ka mreži. Prenos se vrši po telefonskoj bakarnoj parici pretplatnika.

Sadržaj
1 UVOD
2 ŠTA JE ADSL
3 KAKO RADI ADSL
4 STRUKTURA DSL MREŽE
4.1 Strana pretplatnika
4.2 Strana centrale
5 PROBLEMI U PRIMENI DSL TEHNOLOGIJE
5.1 Slabljenje
5.2 Preslušavanje
6 ADSL U Srbiji i Crnoj Gori
7 ADSL paketi
8 Literatura

UVOD

Razvoj telekomunikacija u XX veku odvijao se tako što je za svaki servis građena posebna infrastruktura. Tako je nastala (javna) mreža za telefonski servis, telegrafski servis i servis za prenos podataka. Veza izmedu telefonskih pretplatnika i «njihovih centrala» najvećim delom je išla preko bakarnih parica. Tako je do kraja 2001 godine u svetu bilo instalirano oko milijardu telefonskih linija (bakarnih vodova-parica). Uzimajući u obzir ogromna ulaganja u takvu lokalnu infrastrukturu i narasle potrebe korisnika za novim servisima (video na zahtev, video konferencije, rad od kuće, telemedicina, učenje na daljinu, interaktivne mrežne igre, radio i TV, on-lajn kupovina) bilo je logično očekivati razvoj telekomunikacionih usluga u pravcu korišćenja postojeće infrastrukture. Prvi korak je bila ISDN tehnologija, ali se sredinom poslednje dekade XX veka, sa ekspanzijom Interneta, javila potreba za nečim što bi omogućilo velike protoke podataka od i ka krajnjem korisniku usluge. Tome zahtevu je odgovorila nova xDSL tehnologija. Ona omogućava da se po postojećoj infrastrukturi (bakarnim paricama) pruži krajnjem korisniku kako pristup fiksnoj telefonskoj mreži i uslugama koje ona pruža, tako i pristup Internetu sa velikim brzinama protoka (teoretski 8.192 Mbit/s).

ŠTA JE ADSL

U tehnologiji DSL-a postoji nekoliko podvrsta, međutim, ona koja se danas najčešće koristi je takozvana asimetrična digitalna pretplatnička linija (ADSL-Asymetric Digital Subscriber Line). Asimetričnost, zapravo znači mogućnost bržeg prenosa podataka u daunlod-u (ka korisniku), nego što je to u apload-u (prenos podataka od korisnika ka mreži). Većina najzanimljivijih aplikacija za korisnike na mreži su asimetične (video na zahtev, pristup Internetu, multimedijalni pristup, kupovina od kuće, itd.) gde mnogo više informacija korisnik "preuzima" sa mreže nego što ih njoj "šalje". Obezbeđivanje širokopojasnih i telefonskih servisa preko ADSL linije se zasniva na odvojenim pretplatama. Telefonskim servisima se upravlja na nivou komutacionog čvora kao i sa ostalim «tradicionalnim» pretplatnicima. Širokopojasnim servisima se upravlja na nivou širokopojasne mreže od strane pružaoca ove usluge.

KAKO RADI ADSL

Kroz bakarnu paricu može se preneti mnogo više podataka nego što je sadržano u signalu telefonskog razgovora. ADSL koristi "višak" ovog kapaciteta za prenos informacija, bez ometanja telefonskog razgovora koji ože da se odvija paralelno/istovremeno. Čitav princip se zasniva na tome da se odgovarajuće frekvencije vežu za određene zadatke. ADSL tehnologija deli raspoloživi frekvencijski opseg obične bakarne parice na tri dela. Za govornu komunikaciju potreban je ograničen propusni opseg, jer ljudsko uvo može registrovati zvuk u opsegu od 20 Hz do 16000 Hz što predstavlja samo jedan deo raspoloživog frekventnog propusnog opsega bakarne parice. Osnovni opseg koji je predviđen za telefonski saobraćaj, posebnim filterom, takozvanim spliter-om, je odvojen od ostalih opsega metodom koji garantuje da će se telefonski razgovor odvijati i u slučaju da ADSL zakaže. Drugi opseg frekvencija prenosi signal podataka koji šalje informacije od korisnika ka mreži (aploud). Treći propusni opseg je veza velike brzine ka korisniku (daunloud).

STRUKTURA DSL MREŽE

Postojeća telefonska infrastruktura je u prvom redu namenjena za prenos govora, tako da ova mreža nije u startu prilagođena za prenos podataka velikom brzinom. Zbog toga su potrebne određene izmene na postojećoj telefonskoj mreži. Da bi se stvorila mreža za brzi prenos podataka bazirana na DSL uslugama, potrebno je obezbediti nekoliko vrsta mrežne opreme.

Strana pretplatnika

Na strani pretplatnika nalazi se razdvajač i DSL modem. Razdvajač je uređaj koji se veže na oba kraja telefonske linije i služi za razdvajanje DSL signala od signala klasične telefonije ili ISDN-a. Preko razdvajač-a se priključuje običan telefonski aparat ili ISDN terminalni uređaj i to u zavisnosti da li je ADSL realizovan preko obične telefonske linije ili preko baznog ISDN-a.

DSL modem/ruter se priključuje na drugi izlaz razdvajač-a i omogućuje protok podataka sa korisničkog računara na DSL liniju. DSL terminalni uređaj (DSL Modem/DSL Ruter) koji se spaja na računar i na DSL liniju, odnosno razdvajač, služi za prenos podataka. DSL terminali se proizvode uglavnom u dve vezije:
računar se spaja preko USB-a
računar se spaja preko mrežne kartice

Strana centrale

U telefonskoj centrali nalazi se DSLAM (Digital Subscriber Line Access Multiplexer) koga čine razdvajač (spliter) i DLS modem. Uloga razdvajača je da sav saobraćaj koji stigne do njega preko pretplatničke linije, podeli na dva dela:
telefonski saobraćaj - koji šalje ka telefonskoj mreži i
digitalne podatke koji se usmeravaju preko DSL modema na Internet.

Ovde dolazimo do najveće razlike između ADSL-a i kablovskog pristupa Internetu preko kabl modema: ADSL preko DSLAM-a obezbeđuje rezervisanu vezu svakom priključenom korisniku i ne postoji nikakva zavisnost između kvaliteta usluge i broja korisnika, dok se kod kablovskog pristupa Internetu, dodavanjem korisnika na granu kabla smanjuje kvalitet pristupa Internetu svakom korisniku posebno, jer se resurs deli.

PROBLEMI U PRIMENI DSL TEHNOLOGIJE

Slabljenje

Pristupna mreža se sastoji od lokalnih petlji i opreme koja povezuje komutacioni čvor, odnosno telefonsku centralu s korisničkom opremom. Mreža se tipično sastoji od višežilnih kablova korisničkih parica - do razdelnika, odakle se parica nastavlja do svakog pojedinačnog korisnika. Na dugačkim lokalnim petljama dolazi do slabljenja, odnosno prigušenja i izobličenja analognog signala. Rešenja koja su se ranije primenjivala u okviru analogne telefonske mreže su se sastojala u "pupinizaciji", odnosno ugradnji induktivnih kalemova na svakih 1800 m. Ali kako kalemi nisu kompatibilni sa osobinama DSL prenosa koji radi na znatno višim frekveneijama, Pupinovi kalemovi moraju biti uklonjeni pre primene DSL-a.

No i pored toga postoji granica dometa koja je u funkciji prečnika provodnika i brzine. Domet se smanjuje sa smanjenjem prečnika provodnika i povećanjem brzine. Primera radi provodnik debljine 0,4 mm i brzina od 2 Mbit/s iamju maksimalni domet (teoretski) od 4.6 kilometara. U praksi zbog raznih drugih smetnji i uticaja ta cifra je manja.

Preslušavanje

U pristupnoj telefonskoj mreži, višestruko izolovane bakarne parice su spojene zajedno u kabl. Električna energija, koja se prenosi linijom u obliku modulisanog signala, zrači elektromagnetnu energiju na susedne žice, odnosno linije koje su u istom snopu. Susedne parice u snopu koje emituju ili primaju informacije u istom opsegu frekvencija mogu biti uzrok značajnih smetnji i izobličenja signala. To se događa zbog toga šlo se indukovan signal meša sa originalnim signalom koji je namenjen za prenos. Rezultat je drugačiji talasni oblik signala od originalnog. Postoje dve kategorije preslušavanja. Preslušavanje na bližem kraju i na daljem kraju. Prvi slučaj je od većeg uticaja.

ADSL U Srbiji i Crnoj Gori

Na telekomunikacionom tržištu, u Srbiji i Crnoj Gori, ADSL se pojavio u 2005 godini (Telekom Srbija je počeo prodaju u proleće 2005 godine, a Telekom Crne Gore nešto ranije). 2005 godinu Telekom Srbija završava sa nešto više od 10000 korisnika ADSL-a (samo na području Beograda). Treba reći da se u ovom trenutku Telekom Srbija pojavio kao "nadprovajder" tj. da do kraja 2005 godine ADSL priključke prodaju isključivo Internet provajderi (trenutno ih ima 20), a da se od 2006 godine očekuje izlazak Telekoma Srbija na maloprodajno tržište

ADSL paketi

Trenutno, u Srbiji, su u prodaji 3 ADSL paketa:
256 daunloud / 64 upload
512 daunloud /128 upload
768 daunloud /192 upload

Načina naplate je tzv flet-rejt tj. plaća se pretplata bez obzira na ostvareni saobraćaj. Kod nekih Internet provajdera (oni koji imaju najnižu pretplatu) ipak postoji i klauzula od ograničenom daunloudu tj. posle određene granice plaća se dodatni iznos u zavisnosti od ostvarenog daunlouda.

U odnosu na okolne zemlje Srbija je poslednja krenula u uvođenje ADSL-a ali je zato bila u poziciji da nabavi najnoviju opremu te da ponudi bolji kvalitet usluga.

Literatura
ADSL - NOVA ERA U FIKSNOJ TELEFONIJI - Ivan Deljanin dipl.ing i Dara Stojković dipl.ing-TELFOR 2005

Izvor: Wikipedia