Adrijan-Mari Ležandr

Adrijan-Mari Ležandr
rođen:   18. septembar, 1752.
Pariz, Francuska
preminuo:   10. januar, 1833.
Pariz, Francuska

Adrijan-Mari Ležandr (fr: Adrien-Marie Legendre; 18. septembar 1752. - 10. januar 1833) bio je francuski matematičar. Značajno je doprineo na poljima statistike, teorije brojeva, apstraktne algebre i matematičke analize.

Većinu njegovih dela drugi su usavršili: njegovi radovi na korenima polinoma inspirisali su teoremu Galoa; Abelova dela na eliptičkim funkcijama zasnovana su na Ležandrovim; neka Gausova dela na polju statistike i teorije brojeva dopunila su Ležandrova. On je razvio [metoda najmanjih kvadrata|metodu najmanje kvadrata]], koja ima široku primenu u linearnoj regresiji, procesiranju signala, statistici itd.

Godine 1830, dao je dokaz za Fermaovu poslednju teoremu za eksponent n = 5, što je Dirikle takođe dokazao 1828. godine.

U teoriji brojeva, Ležandr je predvideo zakon kvadratnog reciprociteta, što je kasnije Gaus dokazao. Takođe je bio pionir na polju raspodele prostih brojeva, kao i na polju primene analize na teoriju brojeva. Njegovu pretpostavku iz 1796. godine vezanu za teoremu o prostim brojevima rigorozno su dokazali Adamar i De la Vale-Pusen 1898. godine.

Ležandr je znatno radio na polju eliptičkih funkcija, uključujući klasifikaciju eliptičkih integrala, ali tek je Abel proučio Jakobijeve funkcije i u potpunosti ih rešio.

Lažandr je poznat po Lažandrovoj transformaciji, koja se koristi za prelazak sa Lagranžovoga na Hamiltonov zapis klasične mehanike. U termodinamici se, takođe, koristi za nalaženje entalpije i Helmholcove i Gibsove (slobodne) energije iz unutrašnje energije.

Ležandr je takođe napisao delo Elementi geometrije 1794. godine.

Izvor: Wikipedia