Đaci sve grbaviji i mršaviji

Rezultati sistematskih pregleda u osnovnim školama pokazali da svako četvrto dete ima krivu kičmu i da je ove godine dvostruko veći procenat dece sa smetnjama u vidu nego prošle

Najnoviji rezultati sistematskih pregleda pirotskih osnovaca, koji su sprovedeni u toku prvog polugodišta u svim osnovnim školama i isturenim seoskim odeljenjima, pokazali su da loše telesno držanje ima 22,34 odsto učenika, odnosno skoro svaki četvrti đak. Takođe, visok je procenat neuhranjene dece i dvostruko je veći procenat dece sa smetnjama u vidu nego prošle godine.

Prema istim podacima, lična higijena učenika na višem je nivou nego labe i u svim školama smanjen je broj vašljive dece, izuzev Škole za decu ometenu u razvoju "Mladost", u kojoj ovaj problem ima trećina učenika.

Vršilac dužnosti načelnika Školskog dispanzera Milena Dimitrijević kaže da je od ukupno 2.563 učenika neparnih razreda pregledano 2.556, odnosno 99,76 odsto.

Prema njenim rečima, zabrinjavajući je broj dece sa nepravilnim držanjem tela i deformitetima mišića i koštanog sistema.
- Polovina ovih deformiteta je na kičmenom stubu i ti deformiteti su najčešći. Loše telesno držanje ima 571 učenik, odnosno 22,34 odsto, što je skoro četvrtina dece - kaže dr Dimitrijevićeva.

Ona kaže da je osnovni uzrok lošem držanju tela neaktivnost dece.
- Znatno manje deformiteta na kičmenom stubu imaju deca sa sela jer su ona fizički aktivnija i stalno rade nešto po kući i pomažu ukućanima. Gradska deca su se, nažalost, usedela i to je problem gradske sredine. Malo se kreću, više su vezana za sobu, kompjutere i igrice, gledanje televizije, naročito u zimskom periodu. U školi provode dosta vremena sedeći, kod kuće takođe, što sve dovodi do lošeg držanja - objašnjava dr Dimitrijevićeva.

Prekomeran boravak ispred televizora ili računara može dovesti i do oštećenja vida. Dimitrijevićeva napominje da je alarmantan podatak o broju dece sa smetnjama u vidu, koji je dvostruko veći nego prošle godine.
- Mnoga deca su već dobila naočare, ali ih ne nose. Roditeljima smo savetovali da ograniče vreme koje njihova deca provode ispred televizora i računara - kaže dr Dimitrijević.

Procenat neuhranjene dece je na nivou prošlogodišnjeg. Prema rečima dr Milene Dimitrijević, i dalje je visok, a posledica je loših navika u ishrani, jedenja slatkiša i brze hrane koja je koncentrovana, bogata masnoćama i solima.
- Kod 17,5 odsto dece je konstatovana loša uhranjenost. Od tog broja 6,9 odsto je gojazne, a 10,64 odsto neuhranjene dece, što je zabrinjavajuće. Godinama se povećava broj gojazne dece, tako da imamo i ekstremno gojaznu decu, a da ni deca ni roditelji nisu svesni toga. A gojaznost nije samo estetski već i zdravstveni problem - opominje Dimitrijevićeva.


Izvor: Glas Javnosti \ P. M.

dabogda