Absint je liker koji se proizvodi od anisa, pelina i šećera, a sadrži i do 72 procenta alkohola.

Navodno ga je prvi put proizveo dr. Pijer Ordinar (Pierre Ordinaire) 1792. godine kao lek protiv dizenterije i malarije, i nazvao ga Artemisia Absinthium. Napitak ubrzo dobija nadimak La Fée Verte ili zelena vila, zbog svoje specifične boje. Ovaj lek ubrzo postaje omiljeno piće, pogotovo među francuskim vojnicima u Severnoj Africi, koji su u absint počeli dodavati anis da mu poprave ukus.

Apsint počinje sticati sve veću popularnost i uskoro ga prihvataju umetnici i pripadnici visokog društva. Najveću popularnost doživljava u periodu od 1880. do 1914., a samo 1910. popijeno je više od 36 miliona litara ovog pića. Osim u Francuskoj, konzumiranje absinta brzo se proširilo i u Sjedinjenim državama, najviše u Nju Orleansu, gradu s francuskim korenima. Američke vlasti zabranjuju absint 1912. zbog velika broja alkoholičara, a 1920. započinje doba prohibicije, potpune zabrane alkohola.

Sledeći primer SAD-a, uskoro i ostale države zabranjuju absint, a Francuska uvodi zabranu 1915. No piće je bilo toliko popularno da se i dalje prodavalo. Proizvođači su se na razne načine dovijali kako prikriti činjenicu da prodaju absint. Neki su išli čak toliko daleko da su absint prodavali kao tonik za kosu. Zanimljivo je da absint nikada nije bio zabranjivan u Velikoj Britaniji, niti u Španiji.

Francuska, međutim, ponovo obnavlja proizvodnju tog slavnog kontroverznog pića. Tako Francis Gaj (Francois Guy), naslednik poznate destilerije iz Pontarlijera, ponovno počinje proizvoditi absint, no njegov će napitak morati biti znatno blaži od svojih originalnih" prethodnika. U litru pića količina tujonea – neurotoksina koji je glavni krivac za halucinacije uživatelja absinta - ne sme biti veća od 10 mg.

Absint se pije na specifičan način. U visoku čašu ulije se malo absinta, a zatim se na kašičicu u kojoj je šećer, lagano doliva ledena voda, koja mora polako kapati u čašu s absintom. Svaka kap pretvara se u blještavobelu pahuljicu u zelenom apsintu. Šećer služi za ublažavanje gorčine pelina, a sama metoda pripremanja daje piću dodatnu čar. New Orleans Old Absinthe House bila je poznata po velikoj fontani iz koje je stalno kapala hladna voda u čaše s absintom.

Mnogi umetnici i poznate ličnosti obožavali su absint. Slikar Tuluz Lotrek (Toulouse-Lautrec) radio je poseban koktel, koji je nazvao un tremblement de terre (potres), a koji se sastojao od absinta i konjaka. Umesto vode, absint se može mešati i s crnim ili belim vinom, a neki ga piju čistog. Oskar Vajld (Oscar Wilde), jedan od uživalaca ovog neobičnog pića, jednom je napisao: "Prvi stupanj opijanja absintom nije ništa posebno, u drugom vam se počinju priviđati čudovišne i okrutne stvari, ali ako izdržite, na kraju ćete doći do završnog stupnja i tada ćete videti stvari koje želite videti - prekrasne, neopisive stvari".

Izvor: Wikipedia

Nisam ni umetnik ni poznata licnost ali takodje volim da popijem absint s vremena na vreme

cirkao sam par puta,ali nikada nisam halucinacije imao..

Ufffffffffffffff Absint to je ALKOHOL al mnogo treba biti oprezan jer ko zna sta s tim 

Ja sam stoao na ulazu od diskoteke 15 min , imao sam halucinaciju da su pokretne stepenice !! 

Dobro je da nisi poceo da se penjes na te stepenice ,ko zna gde bi zavrsio   

Ja to MORAM da proobaaaaaaaaam 

nema ovde pravog absinth-a
Ali ko naidje na pravi ... hmmm ... pa samo polako ))) osecaj je super ali ne preterivati )))

a je....
sutra bas idem na apsint vece...

ima da ga kapam...
pa nek ide zivot.

Cekamo odgovor kako je bilo..