Mozete li da shvatite ove paradokse:
U vezi smo, onda ja ostavim nju, povredim je zbog toga, prodje dva meseca onda ja hocu da budemo ponovo u vezi jer shvatim da mi znaci. Posle izvesnog vremena ona pocne da daje suptilne znake koji govore da hoce da pristane, ja to prokockam svojim dvoumljenjem, verovatno iz razloga sto me je bilo blam sto sam je onako ostavio i postajem nervozan. Prodje malo vremena, ja onda shvatim da sam se opasno zeznuo, ona razumljivo krene da me ignorise i sad sam u opasnoj nevolji.
Jos mi i kaze da je zaljubljena u drugog, ali se nada da ce dao stane pri odluci da on to nikada ne sazna!?
Strasno! Verovatno sam ja kriv za sve i mislim da sam to zasluzio.

Poštuj njenu slobodnu volju, ostanite prijatelji.

Hvala ti sto si me utesio

Ma ja sam to postovao zbog:


Inace... a da ti njoj, umesto nama, kazes ovo:

I ja sam bio malo inspirisan Monti Pajtonom, covek sa lasicom u glavi!!!
Rekao sam nesto u tom fazonu, ali mislim da nije bilo dovoljno. I to putem sms-a. Sve sam uradio pogresno i da sve bude jos bolnije, bilo je potpuno svesno. Mrzim sebe zbog toga iz dna duse! Ne znam, videcu sta dalje da cinim, ali hladne glave.

... mobilni u tim situacijama stavi u ormar.. to se iskljucivo radi u cetri oka...

Nista...
sad sredi da se vidis s njom...
reci joj kao sto kazu u balkanskom spijunu:
"JESTE, KRIV SAM, JEO SAM GOVNA, bas tim recima bez moljenja, JEO SAM GOVNA RADIO SAM TO I TO, JER SAM BIO SLEP PORED OCIJU."

Mislim da je sada kasno da popravljam stvari, sumnjam da je u vezi sa drugim, ali hvala u svakom slucaju na pomoci. Vec se malo bolje osecam.

Nikad nije kasno da se kaze istina. Reci da si zajeb'o... a onda je ostalo na njoj...

ne tvoj problem je sto treba da odrastes!